IT Vesti

Danas, kada četbotovi polako postaju neizbežan deo svakodnevnog života, kako za potrošače, tako i za preduzeća, Microsoft Bot Framework se izdvaja kao rešenje koje je efikasno i sveobuhvatno, pružajući programerima resurse i podršku u svakoj fazi razvoja četbotova. Razumevanje koncepta Microsoft Bot Framework je kolekcija servisa, alata i SDK-ova koji omogućavaju brz i efikasan razvoj četbotova. Tri glavne komponente Framework-a su: Bot Builder SDK: koji omogućava programerima da koriste C# ili Node.js za izgradnju dijaloga i upravljanje razgovorima. Bot Connector: koji povezuje četbotove sa različitim komunikacionim platformama poput Slacka, Microsoft Teams-a ili Facebook Messenger-a. Bot Service: hostovan na Azure, koji omogućava kontinuiranu integraciju i isporuku, upravljanje resursima i analitiku. Strategija i implementacija Proces razvoja četbotova uključuje planiranje, definisanje ciljeva, razumevanje publike i odabir pravog programskog jezika. Dizajn i razvoj podrazumevaju upotrebu Bot Builder SDK-a za izradu kompleksnih dijaloga, implementaciju LUIS-a (Language Understanding Intelligent Service) za obradu prirodnog jezika, i povezivanje sa određenim kanalima putem Bot Connector-a. Testiranje se vrši uz pomoć Microsoft-ovog emulatora za testiranje četbotova u lokalnom okruženju, kao i mogućnost testiranja na različitim platformama. Razmeštanje je omogućeno kroz Bot Service, koji omogućava brzo i pouzdano razmeštanje četbotova na Azure, uz praćenje i analizu korišćenja. Međutim, iako je Microsoft Bot Framework snažan alat, postoje izazovi kao što su sigurnost i održavanje jezične konzistentnosti. Međutim, njegova fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja obećavaju svetlu budućnost za četbotove. Industrije koje profitiraju od četbotova Kupovina i maloprodaja: Četbotovi u ovom sektoru mogu pružiti instant podršku kupcima, voditi ih kroz proces kupovine i čak pružiti personalizovane preporuke. Bankarstvo i finansije: Četbotovi su u mogućnosti da odgovaraju na upite o stanju računa, transakcijama i drugim finansijskim uslugama, smanjujući tako opterećenje službe za korisničku podršku. Zdravstvena zaštita: U zdravstvu, četbotovi mogu pomoći u zakazivanju termina, pružanju informacija o lekovima i savetovanju u vezi sa osnovnim zdravstvenim problemima. Putovanja i turizam: Četbotovi su sposobni da pružaju informacije o destinacijama, smeštaju, letovima, i tako olakšaju planiranje putovanja. Obrazovanje: U oblasti obrazovanja, četbotovi mogu služiti kao učitelji i nastavnici, pružajući učenicima i studentima pomoć u učenju i razumevanju složenih tema. Značaj četbotova je neosporan, a njihova primena širi se preko različitih industrija, čineći ih ključnim alatom u modernom poslovanju. Kroz Microsoft Bot Framework, pristup ovim moćnim alatima je pojednostavljen, omogućavajući organizacijama da iskoriste pun potencijal ove inovativne tehnologije.

Programski jezik „Kotlin“ osmišljen je tako da bude pristupačan i lagan za učenje, sa akcentom na izbegavanju nekih uobičajenih problema, koji su „nervirali“ Java programere, ali, sa druge strane, 100% je kompatibilan sa „Javom“, te se bez problema može kombinovati sa postojećim „Java“ projektima i, takođe, postojeći „Java“ kod se može pozvati iz „Kotlina“. Razvila ga je poznata softverska kompanija iz Češke, „JetBrains“, a posebno zanimljivo je to da je sam naziv „Kotlin“ nastao po istoimenom ostrvu u Finskom zalivu, koje se nalazi 20 km zapadno od Sankt Peterburga. Sa razvojem su počeli još 2010. godine, ali prva zvanična, stabilna verzija Kotlin 1.0 objavljena je tek 15. februara 2016. godine. Cilj je bio da se stvori savremen programski jezik, koji bi, kao što smo već napomenuli, bio kompatibilan sa postojećim Java kodom, ali sa unapređenom produktivnošću programera. Razvojni tim, na čelu sa Andrejom Breslavom, želeo je to da ostvari poboljšanim funkcijama i sintaksom, koji bi olakšali programiranje. Alternativa Javi Tako se desilo da je 2012. godine „Kotlin“  ponuđen kao open-source, što je svakako doprinelo njegovoj popularnosti, ali najznačajniji trenutak za „Kotlin“ dogodio se 2017., kada ga je „Gugl“ zvanično podržao i preporučio kao alternativni programski jezik za razvoj Android aplikacija. Naravno, alternativa Javi. Jedna od glavnih karakteristika „Kotlina“ je njegova konciznost. Ovo omogućava programerima da napišu manje linija koda, a da opet ostvare isti rezultat kao da koriste Javu. Kraći i čistiji kod postaje posebno koristan u razvoju naprednih aplikacija, jer omogućava lakše korišćenje funkcijskih i reaktivnih paradigmi. Kroz upotrebu Kotlin sintakse, poput „nullable“ tipova, „extension“ funkcija i „Smart Casts“, programeri mogu smanjiti broj grešaka i poboljšati produktivnost. Odlično se kombinuje sa velikim brojem alatki Važno je napomenuti da „Kotlin“ ima potpunu integraciju sa „Android Studiom“, glavnim razvojnim okruženjem za Android aplikacije. To znači da kad započnete sa razvojem aplikacije, „Android Studio“ će pružiti punu podršku za „inteligentno ispravljanje grešaka“ i „automatsko generisanje koda“. Za kreiranje naprednih aplikacija, „Kotlin“ se odlično kombinuje sa velikim brojem biblioteka i alatki. Među njima su „Dagger“ (dependency injection), „Retrofit“ (za rad sa REST API-ma), „Room“ (lokalna baza podataka), „RxJava“ (reaktivno programiranje) i drugi. „Kotlin“ je, takođe, savršen jezik za primenu savremenih arhitekturnih obrazaca, poput „Model-View-Viewmodel“(MVVM) ili „Clean“ arhitekture. MVVM je popularan zbog razdvajanja poslovne logike od korisničkog interfejsa, dok „Clean“ arhitektura olakšava testiranje i održavanje koda. Savršen izbor za Android developere Neke od naprednih funkcija koje imate na raspolaganju su: - Ekstenzije: Možete da definišete ekstenzije i tako proširite funkcije postojećih Android klasa, pa ćete, pored bolje organizacije, dobiti i znatno pojednostavljen kod. -„Inline“ funkcije: One služe da poboljšaju performanse i smanje opterećenje memorije, posebno u slučaju ponovljenih poziva funkcija. - „Lambda“ izrazi: Ovo je jedna od najboljih funkcija „Kotlina“, pošto lambde možete koristiti u skoro svakom aspektu jezika i lambda sintaksa vam daje mogućnost da kod pišete kao da koristite oblasno-specifičan jezik (DLS), a ne jezik opšte namene (GPL). - „Null Safety“: Bezbednost igra važnu ulogu u razvoju naprednih aplikacija, pa pored „neizmenjivih varijabli“ imate na raspolaganju i „Null Safety“. Ovaj mehanizam služi za rešavanje „NullPointerException“ grešaka, pa samim tim povećava pouzdanost aplikacije. Kao zaključak, mogli bi da kažemo da „Kotlin“ sa sobom donosi puno dobrih stvari: u pitanju je svestran i moćan programski jezik koji je idealan za razvoj naprednih Android aplikacija. Njegove karakteristike, velika fleksibilnost i podrška od strane „Gugla“ i razvojne zajednice, čine ga savršenim izborom za sve Android developere. U osnovi, to je „čistiji“ i kraći kod, ali sa dodatkom fantastičnih funkcija, koje će onima koji tačno znaju šta žele doneti bezbroj benefita.

Ovih dana prilično je teško pronaći kompaniju koja neki deo svog poslovanja radi bez cloud podrške. Uprkos tome, mnoge prilikom formulisanja svoje cloud strategije prave greške koje bi se lako mogle izbeći. Evo nekoliko saveta za izbegavanje najčešćih grešaka u procesu  prelaska na cloud: Cloud strategija ne treba da bude jedina IT strategija Uspešnoj cloud strategiji potrebna je podrška IT autsajdera. Zato bi poslovni i IT menadžeri trebalo da izbegnu grešku pravljenja strategije koja se vrti oko IT-ja koju će posle pokušati da „prodaju“ ostatku. Poslovni i IT deo trebalo bi da budu jednaki partneri u osmišljavanju clud strategije. „Postojanje tehnologije radi postojanja tehnologije generalno nije dobra ideja. Šta god da radite, potrebno je da imate jasnu liniju vida u vezi sa tim zašto to radite, koji je poslovni razlog svega“, objašnjava Marco Menardi, potpredsednik analitike u kompaniji Gartner. Nepostojanje izlazne strategije Mnoge kompanije često nemaju izlaznu strategiju od svog cloud provajdera jer ni u jednom trenutku nisu razmišljale o odlasku kao opciji. Pritom, formulacija takve strategije može biti poprilično teška. Drugim rečima, mnogi ne žele da čuju odgovore koje će dobiti na postavljena pitanja, pa zato u samom startu odbijaju da ih postave. Na samom početku cloud dana, mnoge kompanije su sa strepnjom prilazile poziciji da su vezane za samo jednog vendora, ali čini se da je to danas ređe. Određene kompanije će rado pristati da budu vezane za specifičnog vendora kako bi ranije stigle na tržište ili iskoristile posebne cene i usluge koje uz takvu opciju idu. Ipak, kompanije bi trebalo da razmišljaju o planu B, bilo da se radi o cloudu ili nekoj drugoj tehnologiji. Mešanje cloud strateškog plana sa cloud planom implementacije Kompanije bi uvek tebalo da kreiraju planove za cloud strategiju pre implementacije ili usvajanja. Strateški plan pravi se tokom faze odlučivanja o tome kakvu će ulogu cloud imati unutar organizacije. Potom sledi plan implementacije koji zapravo aktivira samu strategiju. Ako se nešto naziva strategijom, a u svojoj suštini je plan usvajanja, kompanija može da završi sa velikom gomilom detalja koji nisu bitni poslovnim ljudima – i to im može biti zastrašujuće. Dobra cloud strategija bi trebalo da bude kratak i razumljiv dokument sa 10 do 20 stranica. Pojedini aspekti koji se vrlo često zanemare prilikom formiranja strategije su ključni ciljevi, finansijski targeti, novi izvori prihoda i novi poslovni momenti koje organizacija želi da stvori uz pomoć clouda. Cloud strategija nije migracija svega na cloud Brojni menadžeri će ustuknuti od kreiranja cloud strategije jer će mnogi od njih misliti da će ubuduće sve morati da rade na cloudu. Zato bi kompanije trebalo da u celu priču uvedu stručnjaka koji nije isključivo iz cloud okruženja kako bi svima pružio širi uvid u sve mogućnosti cloud strategije. Naravno, postoje i kompanije koje misle da je celokupan proces izuzetno prost zadatak. Brojne kompanije veruju da sve ono što rade u kancelarijama lako mogu da prebace u cloud. Kako biste izvukli maksimum iz migracije, potrebno je dobro razmisliti o svim načinima korišćenja cloud rešenja, arhitekturi, strategiji i nekim opštijim stvarima poput toga koje će aplikacije ostati u regularnom okruženju, a koje će ići u cloud. Postoje brojne aplikacije koje se nikada neće prebaciti u cloud jer rade već godinama, i nastaviće da rade godinama. Autsorsing razvoja cloud strategije Ma koliko se ovakva ideja činila atraktivnom, to nije preporučljiv potez jer je u pitanju izuzetno važna stvar za svaku kompaniju. Ima smisla autsorsovati određene stvari tokom faze usvajanja, jer će tada biti potebna pomoć spolja. Ali vrlo lako se može desiti da se kompanija nađe u situaciji da joj vendori određuju strategiju ako odluči da sve prepusti nekome drugom. Ako potražite pomoć od nekoga ko zaista zna šta radi, to može biti u redu, ali je potrebno da detaljno nadgledate celokupan proces kako biste razumeli strategiju, čak iako vam je sastavlja neko drugi. Cloud strategija ne stavlja cloud na prvo mesto Ovakav pristup znači da svi novi materijali direktno idu u cloud, ali cloud na prvom mestu ne znači samo cloud. Ako kompanija usvoji cloud-first princip, strategija bi trebalo da uoči izuzetke koji ne podležu pod to pravilo. Ponekada je potrebno da podaci budu fizički dostupni na mestu njihovog procesuiranja zbog brzine ili iz drugih razloga. Bez obzira na to šta određena kompanija misli, nikada nije kasno za kreiranje cloud strategije jer bez nje, može se javiti otpor, sporije usvajanje i na kraju može doći do ugrožavanja ključnih projekata.

Tim istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva uspeo je da nauči model za duboko učenje da otkrije koje tastere pritiskamo samo uz pomoć zvučnog zapisa. Snimajući zvuk pritiskanja tipki, naučnici su uz pomoć modela za duboko učenje uspeli da predvide šta je na tastaturi otkucano sa preciznošću od 95%. Preciznost predviđanja opala je samo u slučaju korišćenja Zoom aplikacije za treniranje sistema i iznosila je 93 odsto. Sudeći po ovom istraživanju, osetljive informacije, kao što su lozinke i poruke, mogu biti otkrivene ukoliko se prilikom njihovog unošenja u blizini nalazi neko ko snima zvuk kucanja. Ono što je interesantno jeste i podatak da je sistem mogao da identifikuje ono što je ukucano i kada je korišćen tokom video poziva. Ovi, takozvani akustični napadi, protkelih godina postali su znatno lakši usled porasta broja uređaja koji u sebi imaju mikrofon i koji su u stanju da beleže audio visokog kvaliteta. U kombinaciji sa izuzetnim razvojem mašinskog učenja, ovi napadi su sve lakši za izvođenje i samim tim sve opasniji nego što se to ranije mislilo. U osnovi, osoba je u stanju da dođe do osetljivih podataka samo uz pomoć mikrofona i odgovarajućeg algortima pošto sve veći broj ljudi najčešće gleda da sakrije tipke koje pritiska i ne obraća pažnju na zvuk koji one prave. Istraživači su za sprovođenje testa koristili MacBook Pro tako što su 36 tastera pojedinačno pritisnuli 25 puta. Ovo je bila osnova za model mašinskog učenja koji je potom učio koji karakter je povezan sa kojim zvukom. Informacije su snimane uz pomoć telefona, a otkrivene su suptilne različitosti u talasima koje je stvarao snimak i koje su bile dovoljne da se prepozna svaki taster uz zapanjujuću preciznost. Stručnjaci za bezbednost savetuju promenu ritma koijm unosimo važne podatke kako bismo otežali veštačkoj inteligenciji da otkrije šta kucamo, korišćenje „shift“ tastera za dodatni sloj zaštite, a ukoliko ste na video pozivu, dodavanje pozadinskih zvukova može zbuniti sve one koji prisluškuju. U svetu kom informacije vrede isto koliko i novac, a tehnologija napreduje munjevitom brzinom, veoma je važno da budemo svesni svih opasnosti koje nas vrebaju kako bismo bili jedna korak ispred pretnji koje nas vrebaju. Iako ovo otkriće zvuči krajnje uznemirujuće svima koji barataju osetljivim podacima, ono je takođe i važan podsetnik da obratimo više pažnje na njihovu bezbednost. Iako za sada ne postoji tehnologija koja će nas odbraniti od ovakvih napada, to ne znači da ne postoje načini na koje se možemo zaštititi.

Šta treba da znaš o kriptovalutama U osnovi, kriptovaluta je digitalni token koji se upisuje u blockchain, softversku finansijsku knjigu koju niko ne kontroliše. Sve je dizajnirano kako bi digitalni tokeni bili što bezbedniji, barem u teoriji. Najpoznatije kriptovalute su Bitcoin i Ethereum, ali u opticaju je preko 18.000 tokena kojima se trguje pod različitim nazivima. Tržište kripto valuta je u julu ponovo doseglo ukupnu vrednost tržišta od 1 triliona dolara. I dok samo tržište izgleda zdravije u poređenju sa proteklim nedeljama, i dalje je prilično daleko od vrednosti koju je imalo u novembru 2022. godine koja je iznosila 3 triliona dolara. Nestalnost koju kriptovalute iskazuju navode nas na sasvim logično pitanje – da li je u ekonomiji sa visokom inflacijom i recesijom i dalje isplativo ulagati u njh? Nakon što su kriptovalute dosegle vrtoglave vrednosti u 2021. godini, došao je veoma primetan pad koji analitičari trenutno nazivaju „kripto zimom“. Gubitak od 2 triliona dolara bukvalno je izbrisao profit mnogih investitora, ali i poljuljao nekada stabilne digitalne valute. Agresivni dobici i gubici nisu ništa novo u svetu kriptovaluta, a mnogi skeptici već godinama smatraju da je u pitanju najobičniji balon koji svakog trenutka može da pukne. Sa druge strane, investitori ovo tržište vide kao korak napred, u svet novog pristupa novcu, koji će demokratizovati finansije i pojačati snagu metaversea. Uprkos velikim fluktuacijama u vrednosti i manjka regulacije, mnogi kriptovalute vide kao sledeće finansijsko prostranstvo... Dok stručnjaci savetuju investitore da ne ulažu više od onoga što su spremni da izgube jer tržište kriptovaluta nudi malo zaštite, a mnogo fluktuacija. Ako razmišljate o ulaganju u kriptovalute, trebalo bi da dobro porazmislite o sledećim stvarima: Koji su rizici ulaganja u kriptovalute? Pre inicijalnog ulaganja, najvažnije je znati da na tržištu gotovo da nema nikakve zaštite investitora. U mnogim zemljama investitori prepušteni sami sebi bez ikakvih institucionalizovanih mehanizama zaštite. Pošto je u pitanju digitalna valuta, problem je i to što je veoma podložna potresima i hajpu. Nikako ne bi trebalo smetnuti s uma različite prevare koje vrebaju investitore, poput takozvane „pump and dump“ šeme u okviru koje prevaranti ohrabruju ljude na kupovinu određenog tokena kako bi mu digli vrednost. Kada do toga dođe, oni prodaju sve svoje tokene i time obaraju vrednost za sve ostale. Ovakve prevare su samo u 2021. godini dosegle vrednost od 2.8 milijardi dolara. Uprkos brojnim rizicima, samo jedna kompanija za sada nudi kripto osiguranje, i to je Breach Insurance iz SAD. Druge kompanije nude zaštitu od krađe tako što korisnike obaveštavaju o svim sumnjivim radnjama koje se tiču računa investitora. Kako početi sa investiranjem u kriptovalute? Ukoliko te zanima investiranje u kriptovalute u trenutku kada je njihova vrednost pala, odmah treba pomenuti da ne postoje garancije da će se tržište ikada vratiti na ono kako je nekada bilo. To svakako ne znači da nećeš moći da ostvariš zaradu sa trenutnom postavkom stvari. Ako i dalje to želiš, najlakše je da to uradiš korišćenjem dolara i nekih od popularnih menjačnica kao što su Coinbase, Binance ili Crypto.com. Postoji i nekoliko aplikacija uz pomoć kojih možeš da kupuješ i prodaješ kriptovalute (Venmo, PayPal i Cash App), ali njihova funkcionalnost je ograničenija i naplaćuju veće provizije. Bez obzira na to za koju menjačnicu se odlučiš, na samom početku ćeš morati da pružiš neke osetljive lične i finansijske informacije. Kada aktiviraš svoj račun, lako možeš da prebaciš novac iz banke na njega. Minimalna količina novca za investiranje je 2 dolara (Coinbase) ili 15 dolara (Binance). Koliko novca uložiti? Tržište kriptovaluta je dinamično i promenljivo. Teško je definisati koji bi to optimalni iznos bio za ulaganje. Stručnjaci tvrde da su potrebne decenije kako bismo razumeli da li je neki resurs dobar za nečiji portfolio. Na primer, stručnjaci znaju da je prosečni povrat od ulaganja u deonice oko 6% veći od ulaganja u obveznice – i to samo zato što smo imali 60 do 100 godina da vidimo koliki je prosečni povrat ulaganja u ove resurse. Glavni faktor koji utiče na odluku o ulaganju jeste količina novca koju je neko spreman da, u najgorem scenariju - izgubi. Da li ćeš investirati u kriptovalute, ili ne, zavisi isključivo od tebe. Imaj na umu da ovo nije jedini put kojim možeš da započneš svoje investiciono putovanje. Ako se ipak odlučiš za kriptovalute, najvažnije je da na samom početku investiraš u dobar digitalni „novčanik“ koji će čuvati digitalnu valutu u koju izabereš da investiraš.

Sva znanja i interesovanja koja je Blanka Šupe, rođena Beograđanka, odrasla u Rusiji, negovala i prikupljala tokom školovanja u Parizu i San Francisku, pretvorena su u jedan "Haos". Tako se zove jedinstveni invite-only coworking prostor, koji je smešten u centru srpske prestonice. To je mesto rezervisano za startapove, IT zajednicu i kreativce, ali koje se po svojoj strukturi i formi razlikuje od mnogih sličnih koji se u poslednje vreme otvaraju širom Srbije. Za početak, da krenemo od imena, koje je za kratko vreme postalo prepoznatljivo u srpskoj startap zajednici. - Ime jeste jednostavno, ali se nisam slučajno odlučila za njega. Kad sam se vratila u Srbiju nebrojano puta sam čula rečenicu da su ljudi u haosu. O čemu god da pričate čućete "u haosu sam". I meni je to jako simpatično. Uz to, reč zvuči veoma engleski, odnosno podseća na reč "house", što znači kuća i sugeriše na nešto prijateljsko i familijarno, a meni je cilj bio da to bude nešto vrlo udobno i da ne bude klasičan kancelarijski prostor. Treći razlog je taj što je počeo rat između Ukrajine i Rusije, moj život je u tom periodu bio haotičan i jednostavno se sve poklopilo - otkriva nam na početku razgovora Blanka. Ovo nije samo coworking prostor, već velika zajednica Izbijanje sukoba između Rusije i Ukrajine bio je trenutak kad je naša sagovornica svoju ideju pretočila u, sada već, vrlo uspešan projekat, koji je nastao veoma spontano. - Rođena sam u Beogradu odakle su se moji roditelji preselili u Moskvu kad sam imala samo pet meseci. U Rusiji smo proveli 20 godina, a ja sam želela da odem na studije u neku drugu zemlju, pa sam se prijavila na fakultet u Pariz i San Francisku. Na kraju sam odlučila da odem u SAD, tamo magistrirala i pre tri godine se prvi put vratila u Srbiju. U Americi radila sam u marketingu u velikoj IT firmi SAP i imala nekoliko startapova, a onda sam ovde u Beogradu odlučila da otvorim prostor kako bih pomogla Rusima, Ukrajincima i Belorusima koji su zbog rata došli u našu zemlju. Tako se rodila ideja da pokrenem coworking prostor, ali da to ne bude samo mesto gde će ljudi raditi, već nešto mnogo više od toga. Početna tačka "Haosa" jeste bila ideja da se pomogne svima onima koji su u Srbiju došli zbog nestabilne situacije na Istoku Evrope, ali Blanka naglašava da ovo nije zatvoreni hab. Barem ne zatvoren u tom smislu da vas ograničava pasoš koji imate, dok neka druga ograničenja i te kako postoje. - Istina, među našim članovima ima mnogo Rusa, ali daleko od toga da je prostor otvoren samo za njih. Ima ovde puno ljudi iz Srbije, kao i onih iz Meksika, Amerike, Engleske, Austrije i mnogih drugih zemalja, a očekujem da će preko leta doći i veliki broj digitalnih nomada koji često biraju Srbiju kao destinaciju. Što se se tiče ljudi koji žele da rade u habu, ni to ne prepuštamo slučaju. Sa svakim ko se prijavi kod nas obavimo intervju i kroz razgovor shvatimo šta su njegovi ciljevi i da li može da se uklopi u naš koncept. Jer, "Haos" nije mesto za one koji žele potpuni mir i da ih niko ne uznemirava - ističe Blanka i zatim pojašnjava: - Da neko ne shvati pogrešno, nije ovde preglasno, postoje pravila ponašanja, ali je potrebno da svi budu otvoreni jedni prema drugima. Komunikacija sa članovima haba je veoma važna, razmena znanja takođe, a veoma čest i zajednički rad. . Ovde organizujemo zajedničke aktivnosti i konkretno, imamo dva komjuniti menadžera samo za događaje, a organizujemo ih najmanje dva puta mesečno. Svakog utorka imamo "haos doručak" kad služimo burek, palačinke, kroasane, a ko hoće može i sam sebi da napravi šta poželi. Družimo se svakog poslednjeg petka u mesecu, deo našeg haba je i vinski klub, posećujemo vinarije, obilazimo Frušku Goru, Golubac i mnoga druga mesta. Igramo "soni", a tokom trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu zajedno smo gledali utakmice. Lep je osećaj kad shvatiš da je tvoja ideja nekoga zbližila Vrata Haosa su otvorena od 9h do 20h, vikendom se ne radi, a ulaz je moguć sa dnevnom, mesečnom ili višemesečnom članskom kartom. Potražnja je toliko velika da Blanka očekuje da će uskoro morati da pronađe neki veći prostor od dosadašnjih 600 kvadrata, koji je inače jedan od najvećih u Beogradu namenjen u ove svrhe. - Da sam uspela u onome što sam planirala vidim po tome što ljudi sa različitih strana sveta ovde piju prvu jutarnju kafu, neki su postali najbolji prijatelji ili su pokrenuli zajednički posao. To i jeste suština "Haosa". Ideja nam je da pronađemo još jedan veći prostor u Beogradu , a možda i u Novom Sadu, jer i tamo nedostaje nešto nalik ovome. Želim da napravimo akcelator i dovodimo fondove koji će da podržavaju startapove – ističe naša sagovornica. Kao neko ko je prošao "pola sveta", Blanka je iz svakog kraja planete gde je bila uzela po nešto zanimljivo i ugradila u "Haos". Iako su je mnogi odgovarali od toga da ulaže u Srbiju, ona kaže da je verovala u ideju i upravo to preporučuje svima koji bi želeli da "pokrenu nešto svoje". - Ljudi se ovde ponekad plaše uspeha i imam utisak da nisu uspeli i pre nego što su počeli da rade, a to nije dobro. Mnogi su me savetovali da ne pokrećem posao u Srbiji, ali da sam njih slušala ne bih ništa uradila. Potrebno je da veruješ u sebe, da pratiš svoju ideju i imaš samopouzdanje da je izguraš do kraja. Verujem da samo treba naporno raditi i da će uspeh doći, a to je upravo ono što se promoviše u "Haosu". Srbija je uvek imala dobre stručnjake, to nije samo moje mišljenje nego i onih sa kojima sam sarađivala u Americi i potrebno je samo da veruju u sebe. Za kraj, Blanka nam je otkrila i šta je ono što članovi "Haosa" najviše vole kod rada u Srbiji, a to je naravno gostoprimstvo. - To odmah primete. Oni su oduševljeni ovde, dok Rusi recimo nisu takvi i mnogi su mi rekli da bi voleli da budu poput nas po tom pitanju. S druge strane, najveća zamerka svih koji dolaze ovde je loš kvalitet vazduha, a posebno to što je dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama. Za njih je to nezamislivo - kaže Blanka.

Poznato je da Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) podržava omladinu u svom radu i dostignućima. Pored obrazovnih institucija, projekata i događaja usmerenih razvoju internet zajednice i kvalitetnog sadržaja na internetu, podršku već godinama unazad imaju i mladi naučnici iz Centra za talente. Fondacija je inicirala i sprovela u delo izradu majica Lokalac na internetu sa idejom da one postanu simbol lokalne internet zajednice, ovaj put i sa humanim ciljem ‒ da se podrže talentovana deca u kojima leži potencijal za velika dostignuća. Sav prihod ostvaren prodajom majica doniraće se Centru kao pomoć za realizaciju programskih aktivnosti, edukaciju talentovane dece i mladih naučnika, izradu naučno-istraživačkih radova i pripreme za takmičenja. Prva Lokalac majica napravljena je tokom leta 2020. godine i od tada do danas su se nizali brojni modeli, a Lokalac je postao majica koju svi žele da nose. Od samog početka za dizajn i izradu bio je zaslužan brend Dechko Tzar, koji je sa Fondacijom partner na ovom projektu. Lokalac na internetu je još jedan vid podrške i brige o lokalnoj zajednici. On je način da se istomišljenici IT-evci, kreativci, stvaraoci i svi oni koji donose nova znanja i poglede na svet pronađu, povežu, udruže i okupe na jedno mesto. Sada Lokalac ima svoj sajt, asortiman je pored majica proširen i novim artiklima, a svakom kupovinom postiže se viši cilj. Ako razmišljate lokalno i želite da pružite svoj doprinos mladima u Srbiji, posetite lokalac.rs ili Dechko Tzar prodavnice i postanite već danas Lokalac na internetu.

Kompanija Anthropic predstavila je Claude 2, veliki jezički model sličan ChatGPT-u, koji je u stanju da kreira kod, analizira tekst i piše sastave.   Za razliku od originalne verzije lansirane u martu, Claude 2 se može testirati potpuno besplatno na novom beta sajtu, a dostupan je i kao komercijalni API za developere.  Anthropic tvrdi da je Claude dizajniran tako da simulira razgovor sa kolegom ili personalnim asistentom, i da nova verzija donosi brojna poboljšanja koja su implementirana na osnovu povratnih podataka korisnika.  „Pažljivo smo slušali naše korisnike koji su nam rekli da je lako komunicirati sa Claude-om, da prosto može da objasni svoja razmišljanja, da poseduje dužu memoriju i da retko izbacuje štetna rešenja“, poručuju iz kompanije.  Anthropic tvrdi da Claude 2 donosi unapređenja u tri ključne sfere: kodiranje, matematika i rasuđivanje.  „Naš novi model dobio je skor od 76.5% na testu sa više ponuđenih odgovora u okviru pravosudnog ispita, što je porast u odnosu na 73% koliko je ostvarila originalna verzija. Ukoliko se Claude 2 uporedi sa studentima koji se prijavljuju za fakultet i rade potrebne testove za upis, Claude 2 ulazi u sam vrh“, dodaju iz kompanije.  Jedno od glavnih dostignuća nove verzije jeste povećana dužina inputa i autputa. Claude 2 sada može da procesuira promptove do 100.000 tokena (fragmenta reči), što veštačkoj inteligenciji dozvoljava da analizira dugačke dokumente kao što su tehnička uputstva, pa čak i cele knjige.  Ovo povećanje odnosi se i na autput, ili odgovore, pa Claude 2 tako može da kreira duže dokumente.  Kada je u pitanju sposobnost kodiranja, Claude 2 je i tu zabeležio odlične rezultate. Rezultat na Codex HumanEval Python testu skor je sa 56% porastao na 71.2%.  Jedan od fokusa kompanije bio je i to da Claude 2 generiše što manje štetnih odgovora kada mu se postave određeni zadaci.   Sudeći po internoj proceni, Claude 2 je dva puta bolji u pružanju bezopasnih odgovora u poređenju sa prethodnom verzijom.  Claude 2 trenutno je dostupan svima u SAD i UK preko API-ja, a kompanije kao što su Jasper i Sourcegraph, počele su da ga inkorporiraju u svoje operacije.  Važno je i napomenuti da, iako AI modeli kao što je Claude mogu da analiziraju duge i kompleksne radove, Anthropic je svestan ograničenja. Vrlo lako se može desiti da jezički modeli s vremena na vreme izmisle stvari, i zbog toga se savetuje svima da ih ne koriste kao činjenične reference. 

Čini se da veštačka inteligencija pravi prilično ozbiljan posao poštanskim službama. Nakon skorašnje salve otvorenih pisama u vezi sa odbeglim AI, neregulisanim AI i apokaliptičnim AI, pred vrata EU stiglo je još jedno pismo.  U ovom slučaju, potpisnici su skrenuli pažnju na nešto što mnogi nisu očekivali. Umesto da pozivaju zvaničnike da definišu dodatna pravila, pismo izražava brigu da bi uskoro moglo da ih bude previše. Meta potpisnika pisma je AI akt. Najavljen kao prvi sveobuhvatni zakonski pravilinik na ovu temu, akt donosi nova pravila koja se kreću po tankoj liniji između pružanja bezbednosti i pružanja podrške tehnološkoj sferi.  Novo pismo, koje su potpisali izvršni direktori nekih od najvećih kompanija u EU, upozorava da se ovaj delikatan balans polako gubi.  „Novi zakoni mogu da ugroze EU kompetitivnost i tehnološki suverenitet, a da pritom, efikasno ne izađu na kraj sa svim izazovima koji su pred nama“, stoji u pismu koje je poslato Evropskom parlamentu, Komisiji i članicama EU.  Potpisnici ovog upozoravajućeg pisma nalaze se na čelnim funkcijama kompanija kao što su Heineken, Carrefour, Renault, Ubisoft, TomTom i Mistral AI.  Svi oni tvrde da bi AI akt mogao dovesti do toga da kompanije napuste svoje EU zemlje, investitori zaustave finansiranja i Evropa izgubi svoju vodeću poziciju.  Jedna od glavnih briga jeste skorašnja promena pravila. U junu je Evropski parlament dodao nove zahteve koji se tiču generativnih AI alata, kao što je ChatGPT, i koji bi mogli da  dovedu do „neproporcionalnih“ troškova usklađivanja sa pravilima i upravljanja rizikom.  Oni upozoravaju da to može da Evropu stavi u nepovoljan položaj naspram drugih zemalja u razvoju AI tehnologija. Jer će one imati veliku prednost u razvoju velikih jezičkih modela.  Zaobilaženje pravila  Pored podizanja uzbune i upućivanja kritike, predstavnici pomenutih kompanija predložili su i rešenje za ovu situaciju.  Njihov predlog jeste ograničavanje EU zakona na širu sliku, kada je reč o rizicima, a njih bi trebalo da sprovodi posebno telo koje je u stanju da se brzo adaptira na nove tehnološke napretke i rizike.  Celokupan proces bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da bude vođeno u konstantnom dijalogu sa svim ekonomskim učesnicima.  Pored toga što su istakli negativne aspekte, u pismu su naglašene i neke dobre stvari novih zakona kao što je: Obavezno testiranje za sve nove sisteme  Standardizovano obeležavanje sadržaja koji je kreirao AI.   Reakcije  Uprkos velikim imenima koja stoje iza pisma, zvaničnici EU nisu bili previše impresionirani njime.  „Ubeđen sam da nisu pažljivo pročitali kompletan tekst akta, već samo reagovali na podsticaj onih koji imaju ozbiljnije interese u ovoj priči“, izjavio je Dragos Tudorache, vođa tima koji je spremao AI akt.  Sa druge strane, autori pisma imaju još vremena da probaju da utiču na zvaničnike i napišu još mnoštvo pisama jer bi akt na snagu trebalo da stupi do 2026. godine.