U domaćem IT sektoru beleži se ozbiljan pad zadovoljstva zaposlenih, a prosečan employee Net Promoter Score, odnosno eNPS, pao je na minus šest. Ovaj rezultat znači da u proseku ima više nezadovoljnih nego zadovoljnih zaposlenih, što predstavlja ozbiljan signal upozorenja za HR i menadžment timove širom industrije.
Prema sagovornicima sa kojima je portal Hello World razgovarao, jedan od ključnih razloga leži u prevelikim očekivanjima koja se postavljaju pred IT kompanije. Mnoge se predstavljaju kao idealna radna mesta i stvaraju sliku „bajkovitog okruženja“. Kada se potom ispostavi da ti benefiti postoje samo na papiru, nezadovoljstvo vrlo brzo raste.
Od brzog zapošljavanja do višekružnih selekcija
Programer Daniel Dulić, koji je pre deset godina u velikim firmama posao dobijao gotovo odmah, kaže da su se selekcioni procesi danas preterano zakomplikovali.
„Pogledali su šta sam radio do tada, rukovali se i to je to. Radio sam tamo 4 godine. Odlična saradnja, plata je u početku bila mala i vremenom je rasla srazmerno sa znanjem“, kaže Dulić.
Danas se, prema njegovom mišljenju, od kandidata očekuje previše, a istovremeno im se obećava više nego što je realno. Problem postaje vidljiv onog trenutka kada novi zaposleni shvati da benefiti nisu deo svakodnevnog iskustva.
„Realno, šta ti vredi ping-pong sto u kancelariji ako nemaš vremena da ga igraš“, kaže Dulić.
On procenjuje da su firme ranije više slušale zaposlene jer je konkurencija među poslodavcima bila velika. Danas, nakon „normalizacije tržišta“, to se menja usled smanjenih budžeta i straha mnogih da ih veštačka inteligencija može zameniti, iako on smatra da je veći problem zapravo nedostatak finansijskih sredstava u kompanijama.
IT tržište od kovida do danas, potpuni obrt
„Tada su zapošljavali i šakom i kapom, a sada idu sa logikom ‘sve će to AI’“, kaže Dulić, dodajući da se sve više mladih okreće zanatima.
Po njegovom mišljenju, očekivanja u IT sektoru drastično su porasla, dok je realnost koju firme mogu da pruže znatno manja.
Zaposlene danas, kaže, najviše obraduju bonusi, pohvale i priznanja, dok „Instagram-friendly“ kancelarije ne rešavaju suštinske probleme.
Dulić upozorava i na trend preteranog romantizovanja preduzetništva.
„Mislim da je drastično mirnije kada se zaposliš u dobroj korporaciji i rasteš zajedno sa njom“.
IT klaster Subotice: Pad eNPS-a je alarmantan, posebno za male firme
Boris Aleksov iz Subotičkog IT klastera naglašava za naš portal da eNPS treba posmatrati u kontekstu načina merenja i regiona, ali upozorava da je negativan rezultat u svakom slučaju zabrinjavajući.
„eNPS ispod nule znači da ima više nezadovoljnih nego zadovoljnih zaposlenih“, kaže Aleksov.
U severnoj Vojvodini, gde su timovi manji i tržište osetljivije, negativan trend još je primetniji.
Prema rečima Aleksova, iako klaster u skorije vreme nije formalno merio eNPS, kroz razgovore sa vlasnicima i zaposlenima jasno se vidi pad motivacije i rast apatije.
Uzroci nezadovoljstva su višeslojni. Aleksov tu vidi zasićenje outsourcing modela, ograničen profesionalni razvoj, kao i nesklad očekivanja, posebno kod juniora i mediora koji žele brz rast plata.
„Tržište rada nekako je ‘razmazilo’ stručnjake u post-pandemijskom vremenu“, dodaje Aleksov.
On ističe da firme sa lošim eNPS-om sve teže privlače nove ljude, što direktno utiče na njihov rast i povećava troškove zapošljavanja. Manje domaće firme nalaze se u posebno nezavidnoj poziciji, jer nemaju mogućnosti da ponude iste benefite ili stabilnost kao velike međunarodne kompanije.
Kao posledice navodi povećan odlazak stručnjaka u inostranstvo, prelazak na freelancing i sve veći fokus na rad za strana tržišta.
Kao ilustraciju, Aleksov navodi primer kolege koji se preselio u Vojvodinu, ali freelance poslove radi registrovan u jednoj bliskoistočnoj zemlji.
Može li zajednički pristup popraviti stanje
Prema Aleksovu, edukacija menadžera, razmena dobrih praksi i regionalni programi podrške mogli bi znatno da poprave eNPS i ukupnu kulturu rada.
„Kolektivni pristup je ključ“, naglašava on, otkrivajući da klaster već razmatra programe kao što su mentorstva, radionice i inicijativa „IT wellbeing“, koja bi obuhvatila i tehnološke i psihološke aspekte radnog okruženja.
Prava održivost, dodaje, zahteva dugoročne strategije i podršku lokalnih zajednica, bez obzira na političke cikluse.
„Vreme je za iskrenije komunikacije, realna obećanja, ulaganje u ljude i kolektivni pristup koji može vratiti IT industriji staru reputaciju jednog od najpoželjnijih sektora za rad“, zaključuje Aleksov.
9 komentara