Programeri često govore o tehničkom dugu, ali u velikim organizacijama mnogo opasniji problem je arhitektonski dug. Dok se tehnički dug odnosi na privremene prečice u kodu koje pomažu da se ispoštuje rok, arhitektonski dug nastaje na višem nivou kroz pogrešne odluke u strukturi sistema, integracijama i strategiji koje se kasnije pretvaraju u ozbiljne prepreke.
U manjim timovima tehnički dug obično znači brzinsko rešenje koje se planira popraviti kasnije. U složenim organizacijama, gde postoje stotine aplikacija i gde više od polovine čine eksterni SaaS servisi, arhitektonski dug se širi kroz čitav ekosistem. Kada se izgubi kontrola nad tim gde podaci žive, kako prolaze kroz sisteme i ko je odgovoran za održavanje, kompanija postaje spora, neefikasna i skupa.
Enterprise arhitekte danas ne moraju da znaju detalje svakog koda, već da razumeju kako se aplikacije povezuju, gde su uska grla i koji sistemi se preklapaju. Tu postaje jasno koliki je problem arhitektonskog duga i koliko on može da uspori ceo sistem.
Arhitektonski dug ima tri sloja
Na tehničkom nivou problemi se vide u integracijama. Mnoge kompanije i dalje koriste zastarele metode, poput kombinovanja sFTP prenosa fajlova i REST API poziva, umesto da objedine arhitekturu. Često se plaća skladištenje podataka i kod Microsofta i kod AWS-a, iako bi konsolidacija sistema smanjila troškove i povećala stabilnost. Tu se pojavljuje i vendor lock-in, situacija u kojoj visoki troškovi migracije onemogućavaju prelazak na druge servise.
Na poslovnom nivou dug se ogleda u lošoj dokumentaciji, nejasnim odgovornostima i pogrešnim pretpostavkama. Kada ne postoji jasan vlasnik procesa, kvar ili bezbednosni incident može izazvati haotične posledice. Ako timovi rade po zastarelim dokumentima, greške se umnožavaju, a troškovi održavanja rastu.
Na strateškom nivou arhitektonski dug ima najdugoročnije posledice. Ako su poslovne sposobnosti kompanije pogrešno definisane, cela strategija za narednih pet godina može biti zasnovana na netačnim podacima. Loše kreirane poslovne mape blokiraju digitalnu transformaciju i stvaraju lažan utisak stabilnosti dok organizacija zapravo stagnira.
Kako prepoznati i smanjiti arhitektonski dug
Za razliku od developera, enterprise arhitekte imaju širu sliku i mogućnost da na vreme prepoznaju dug u strukturi sistema. Ključ je u praćenju realnog stanja i prikazivanju posledica ignorisanja problema. Jasno definisan AS-IS i TO-BE scenario uz konkretne brojke i poslovni argument mogu pomoći da menadžment razume potrebu za promenama.
Prioriteti su presudni. Arhitektonski dug ne može da nestane preko noći, ali se može kontrolisati ako se zna gde pravi najveći problem. U inovacionim projektima tolerancija može biti veća, dok se u sistemima koji čuvaju ključne podatke mora sprovoditi stroga kontrola.
Najčešći ishod posle analize je poznata rečenica: "U redu, rešite to." Zato arhitekte moraju biti spremne ne samo da identifikuju problem, već i da imaju kapacitet da ga zaista uklone.
0 komentara