Novosti

Na pravom si mestu ukoliko te zanimaju blog tekstovi o najvažnijim tehnološkim trendovima i aktuelnostima sa našeg sajta.

Blog Novosti
19.02.2024. ·
2 min

Meta će početi da obeležava AI sadržaj kompanija Google, OpenAI i Adobe

Meta intenzivno radi na alatima koji bi mogli da identifikuju slike generisane od strane generativnih AI sistema na svim svojim društvenim platformama kao što su Facebook, Instagram i Threads. „Naporno radimo sa partnerima iz industrije kako bismo zajedničkim snagama postavili osnovne tehničke standarde koji će nas obavestiti kada je neki sadržaj kreriran uz pomoć AI tehnologije. Sposobnost da dobijemo te informacije, pružiće nam mogućnost da obeležimo AI generisane slike koje korisnici postavljaju na Facebook, Instagram i Threads“, objavio je na blogu kompanije Nik Kleg, predsednik globalnih operacija u Meti. Po njegovim rečima, kompanija uveliko radi na kreiranju ovih alata, a u narednim mesecima možemo da očekujemo prva obaveštenja u vezi sa AI generisanim sadržajem na svim jezicima koje navedene aplikacije podržavaju. Potez obeležavanja AI generisanog sadržaja kompanija kao što su Google, OpenAI, Adobe i Shutterstcok dodatno je bitan ako u obzir uzmemo činjenicu da se ove godine održavaju izbori u SAD, EU, Indiji i Južnoj Africi i da u skladu sa tim postoji rizik pojavljivanja AI generisanog sadržaja koji bi za cilj imao diskreditovanje političkih protivnika. OpenAI je prošlog meseca suspendovao dva developera koji su kreirali bot koji imitira predsedničkog kandidata američke Demokratske stranke, kongresmena Dina Filipsa – što je bio prvi potez ove kompanije u suzbijanju zloupotrebe veštačke inteligencije. AI generisan video i audio sadržaj neće biti obeležavan Meta, sudeći po Klegu, već obeležava sadržaj koji kreira njen AI korišćenjem vidljivih obaveštenja i nevidljivih vodenih žigova koji su embedovani u meta podatke same slike. Kombinacija ovih obeležja olakšava platformama da identifikuju AI generisan sadržaj. Iako već sada nekoliko kompanija počinje da dodaje slične tehnologije koje identifikuju AI generisan sadržaj, one se trenutno ne koriste kada su u pitanju audio i video sadržaj. Meta priznaje da će, iako su alati i standardi koji se trenutno razvijaju nalaze na najnaprednijoj granici onoga što je tehnološki moguće, i dalje postojati ljudi koji će pokušavati da uklone nevidljive markere. Kako bi ih zaustavila, kompanija je započela rad i na alatima koji će joj automatski pomoći da detektuje AI generisan sadržaj, čak i kada ne poseduje vidljive oznake.

HelloWorld
0
13.02.2024. ·
5 min

Zašto developeri moraju da budu pametniji, a ne samo brži sa generativnom AI tehnologijom

Upravljanje generativnom veštačkom inteligencijom dovešće do velikih promena u kompanijskim procedurama i samom radu developera i načinu na koji je koriste, pogotovo ako u obzir uzmemo brzinu kojom se ona širi kroz sve sfere poslovnog života. Ključna stvar neće biti samo usvajanje novih alata, već transformacija načina na koji developeri vrše interakciju sa tehnologijom, rešavaju probleme i kreiraju nove paradigme priliom kreiranja softvera. Ova sveobuhvatna kulturna i proceduralna metamorfoza je od velikog značaja kako bi se na pravi način suočili sa rizicima koji dolaze sa GenAi tehnologijom. Među ovim rizicima svakako se izdvajaju tehnička „prenadutost“, kršenje intelektualne svojine i sami AI modeli. Validnost modela može predstavljati veliku brigu korisnicima usled pristrasnosti. Svaki model baziran je na podacima, a oni su svakako pristrasni. Čak i kada je ta pristrasnost prisutna u maloj meri, kako develolperi krenu da šire količinu tih podataka, pristrasnost će se neminovno povećavati. Zato je važno biti oprezan sa količinom podataka koja se koristi u ovim modelima jer će pristrasnost definitivno završiti u njima i uticati na njihov kvalitet. Generisani sadržaj moraće da poseduje i određene bezbednosne ograde. Čak i kada je u pitanju generisanje izvornog koda, taj kod nije kompletan i bitno je da postoji način da se odredi njegov kvalitet. Struktura Napredne tehnike kodiranja – kada mašina „sedi“ zajedno sa developerom i bavi se inicijalnim podizanjem koda – su u porastu, a najveći izazov koji to stvara može biti gomilanje tehničkog duga usled lošeg upravljanja veštačkom inteligencijom. Iz tog razloga, potrebno je razviti strukturu unutar koje GenAI neće biti isključivo zadužen za štancovanje koda. Znatno bolji pristup bio bi korišćenje GenAI tehnologije za poslovni problem koji se kodom rešava – kako možemo ovaj proces bolje da optimizujemo? Koji je najbolji način da pružimo podršku korisnicima dok se pridržavamo pravila i regulativa? Cilj nove strukture kompanije bi trebalo da bude kreiranje optimalnog radnog toka, umesto korišćenja AI tehnologije za puko izbacivanje koda radi automatizacije procesa koja je u mnogim kompanijama već pogrešno postavljena. Pritisak radnog mesta Čak i ako kompanija uspe da postavi adekvatan nadzor koda na svim nivoima, pritisak radnog okruženja može dovesti do grešaka i propuštanja bitnih stvari. Bitno je da kompanije osiguraju da korisnici imaju "sigurne verzije alata", a da zatim koriste GenAI kako bi stekle poslovnu prednost. A ta prednost bi mogla da leži u korišćenju AI tehnologije za brzinu i inovacije sa protokolima koji se staraju da sve bude usklađeno sa pravilima. GenAI tehnologija bi trebalo da se koristi za generisanje radnih tokova i struktura podataka, umesto za pretvaranje svih zaposlenih u developere, što zauzvrat može samo povećati tehnički dug. Pažnju bi trebalo obratiti i na zaposlene koji moraju da budu u stanju da ove modele “hrane” boljim i relevantnijim informacijama korišćenjem ograničenih i dobro proverenih kolekcija podataka koje generativni alati mogu isključivo da koriste. Bez ovoga, jako je teško osigurati najbolje prakse i standarde u radu prilikom kreiranja novih aplikacija i servisa. Za kompanije je važno i da uvek mogu da budu u mogućnosti da ponište ono što je GenAI uradio. Potrebno je da razvojni timovi budu širi i opsežniji, sa većom dostupnošću ili kraćim ciklusima testiranja. Izgrađene aplikacije treba da budu testirane radi provere funkcija validacije, poput toga da li su korišćeni odgovarajući okviri za enkripciju, i da li su akreditacije zaštićene na odgovarajući i ispravan način. Zabrane neće funkcionisati onako kako želimo Zabranjivanje developerima da koriste GenAI neće imati veliki uspeh. Ljudi će koristiti tehnologiju za koju veruju da će im olakšati život, bez obzira na to da li je ona u skladu sa pravilima kompanije, ili ne. Sa druge strane, kompanije bi trebalo da obrate pažnju na klizav teren mediokritetnog rada kada preopterećen tim krene da koristi GenAI kako bi popunio nastale rupe u tehničkom dugu ili nadomestio manjak veštine. Uprkos tome što GenAI napreduje velikom brzinom, veliki jezički modeli su i dalje loši u pomaganju ljudi prilikom pisanja koda i njegove produkcije. Neke vrste ograničenja mogu biti neophodne u vezi sa njegovom upotrebom od strane timova programera, i organizacije će i dalje imati zahtev za softverskim inženjeringom, uključujući dobre inženjere sa čvrstim iskustvom i snažnim praksama pregleda koda. Mnogi veruju da je GenAI dobar izvor za rešavanje manjih problema brzo, ali da ne poseduje veštinu za veću kompleksnost. Sa druge strane, ljudi su dobri u tome jer imaju uvid u stvari, razum i mogućnost držanja kompletne slike u svojoj glavi. Dobar inženjer može da dekonstruiše ono šta pokušava da uradi u mnoštvo malih problema, i GenAi može biti korišćen za njihovo rešavanje, ali kada se od njega traži rešavanje velikih i kompleksnih problema, tada rezultat može biti izuzetno loš. Zaštita autorskih prava Veliki tehnološki igrači počeli su da nude poslovna rešenja sa integrisanim zaštitama oko podataka, ali je malo pažnje do sada bilo poklanjano zaštiti autorskih prava i drugim IP rizicima koji se odnose na kod. Dovoljno je da pogledamo šta se desilo kada je Oracle tužio Google usled korišćenja Java API-ja – izgubio jer je sud smatrao da je on dovoljno modifikovan da bi se smatrao drugačijim, i iz tog razloga, organizacije bi trebalo da obrate pažnju na slične situacije i presedane kako bi bile spremne za potencijalne probleme u budućnosti. Sigurno nas očekuju presedani u vezi sa tim šta je i koliko neko modifikovao ili promenio i da li je to dovoljno da se kaže da to nije isto kao nešto drugo. Sa rasprostranjenom upotrebom GenAI, podaci vrlo lako mogu da se sliju sa Googlea ili Stack Overflowa, i u svemu tome, algoritam može replikovati nečiji IP. Uprkos brojnim problemima sa kojima se kompanije i developeri suočavaju kada su nove tehnologije u pitanju, sasvim je sigurno da in oni neće odvratiti ukoliko su benefiti značajnije veći.

12.02.2024. ·
1 min

Google preimenovao Bard četbota u Google Gemini, stiže i pretplata

Google je nedavno najavio promenu imena svoje AI četbot platforme Bard u Google Gemini. Ova promena je deo šireg rebrendiranja i usklađivanja Google-ovih AI modela i usluga. Sada kada je Bard postao Gemini, korisnicima će biti dostupan preko nove aplikacije za Android. Razlog za promenu imena leži u želji kompanije da bolje odrazi napredne tehnologije koje stoje iza njenih AI modela. Gemini je ime koje je Google već koristio za svoju najnoviju generaciju AI modela, uključujući Gemini Nano za obradu podataka na uređajima, Gemini Pro koji je bio namenjen za Bard, i Gemini Ultra koji će biti dostupan u okviru Bard Advanced kasnije ove godine​​. Gemini predstavlja Google-ovu najnapredniju “porodicu” modela, što je bio ključni razlog za promenu imena Barda u Gemini​​. Pored promene imena, Google uvodi i naprednu Gemini verziju, Gemini Advanced, koja će biti dostupna sa modelom Ultra 1.0 kao deo nove pretplate Google One AI Premium​​. Ova promena označava Google-ovu odlučnost da se uhvati u koštac sa AI trkom, nakon iznenadnog lansiranja OpenAI-jevog ChatGPT-ja krajem 2022. godine. Gemini će takođe biti integrisan sa Google-ovim aplikacijama kao što su Gmail, Maps i YouTube, čineći ga lako dostupnim i korisnim na mobilnim uređajima​​.

HelloWorld
0
07.02.2024. ·
4 min

Da li GPT „ubija“ Stack Overflow?

Stack Overflow je zajednica koja je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost među programerima, međutim, čini se da ta popularnost sada još brže „nestaje“. Pokušaćemo da pronađemo odgovor na pitanje da li je to zaista tako i u kojoj meri, i da li uopšte, Chat GPT ima veze sa tim. Činjenice su sledeće: 2020. godine, na Stack Overflow platformi postavljeno je 1,904,694 pitanja, a u godini za nama, taj broj iznosio je 633,163 pitanja. Dakle, beležimo pad od 66 procenata, koji je nemoguće sakriti. Kao što znamo, 2023. godina prošla je u znaku Chat GPT-a, koji je postao najbrže rastuća „potrošačka softverska aplikacija“ u istoriji i već u januaru je imao preko 100 miliona korisnika. Ako bismo gledali samo brojke i dati vremenski trenutak, jasno se nameće zaključak ko je koga „ubio“, međutim, nije sve u brojevima, ima nečega i u konceptu rada. Stack Overflow je nastao 2008. godine, a 2022. godine je imao preko 20 miliona registrovanih korisnika, više od 24 miliona postavljenih pitanja i preko 35 miliona objavljenih odgovora! Zamišljen je kao platforma na kojoj bi korisnici mogli da postave kvalitetno pitanje i da dobiju adekvatan odgovor. Znanje i doprinos zajednici se nagrađuju reputacionim poenima i bedževima, pa otključavate neke nove privilegije koje vam mogu dati i mogućnost da, na primer, editujete tuđe postove. Stack Overflow je koncipiran kao baza znanja, a ne forum i to je veoma važno da se razume! Nešto slično kao Wikipedia, samo na bazi pitanja i odgovora. Ogroman broj pitanja je već postavljen, pa su i korisnici složni u oceni da, u današnje vreme, retko postavljaju pitanja, već se obično oslanjaju na odgovor koji već postoji. Takođe, treba istaći da je u poslednje vreme došlo do blagog „zastoja“ u pojavi novih jezika i frejmvorka, a oni su ti koji donose i veliki broj pitanja. Ovakav koncept platforme može da opravda dramatičan pad postavljenih pitanja, ali treba naglasiti i to da su nezadovoljni korisnici počeli da se javljaju i pre nego što smo upoznali generativnu veštačku inteligenciju. Komentari da je zajednica toksična preplavili su internet i pre pojave Chat GPT-a i to je, zapravo, glavni problem ove zajednice. Tih 20 miliona korisnika su, praktično, postali njihovi saradnici i urednici sadržaja, a oni dolaze iz različitih kultura, različitog su uzrasta, obrazovanja, vaspitanja… Sasvim je bilo legitimno da Stack Overflow postavi stroga pravila ponašanja u okviru zajednice, jer drugačije ne bi zadržali pouzdanost. U međuvremenu, stasale su nove generacije programera koji sve žele sad i odmah, te nemaju vremena, niti strpljenja, da gledaju tutorijale tipa „kako postaviti pitanje na Stack Overflow“. Njima treba rešenje problema odmah. Oni i ako pokušaju da postave pitanje, uglavnom budu odbijeni i Stack Overflow za njih automatski postaje „toksična priča“. Ako im i pored svih manjkavosti pitanje bude objavljeno, „stariji“ članovi se svojski potrude da ih odgovorima „ubiju u pojam“ i tako opravdaju svoju toksičnu reputaciju. Treba biti realan pa reći da nije uvek problem u zajednici, vrlo često je problem u korisniku koji želi nešto da pita, ali mu nedostaje vreme i / ili znanje, kako bi na adekvatan način objasnio ono što ga muči. Ovde čak ima dosta prostora da se govori i o sukobu generacija i shvatanju života i programiranja generalno. Sa druge strane, imamo Chat GPT sa kojim ste u „jedan na jedan“ situaciji, pa je samim tim eliminisan strah od postavljanja „glupog pitanja“, što je veoma važno, posebno za mlađe, neiskusne programere. Odgovor na svoje pitanje dobijate odmah i dokle god ne radite sa stvarima koje su tek objavljene, pa se ne nalaze u GPT bazi, brzina pristupa informacijama i odgovorima je trenutna. GPT nije u rangu izuzetnog programera, ali jeste u rangu prosečnog i bez ikakve dileme će napredovati u budućnosti. Stack Overflow svakako neće nestati preko noći, ali ne treba da očekujemo porast broja korisnika, a o broju postavljenih pitanja da ne govorimo. Kvalitet njihovog sadržaja nikada nije bio sporan i oni će imati svoju vernu publiku i dalje, ali o nekoj „trci“ sa Chat GPT ili GitHub Copilot, suludo je i razmišljati. Zaključak je da Chat GPT nije suštinski „krivac“ za pad popularnosti Stack Overflow-a; oni sami su krivi, jer nisu imali dovoljno „sluha“ za budućnost, te su zadržali zastareli koncept u kome brzina protoka informacija nema prioritet. Komercijalna upotreba generativne veštačke inteligencije samo je ubrzala nešto što bi se svakako desilo, pre ili kasnije.

HelloWorld
1
01.02.2024. ·
1 min

HelloWorld o stanju na tržištu rada u okviru projekta „PreobuQA“: Uprkos izazovnoj godini, IT industrija u fazi stabilizacije

Na drugoj radionica pod nazivom “Stanje na tržištu rada u IT sektoru”  u sklopu projekta “PreobuQA” Marko Vučetić, PR sajta Helloworld.rs analizirao je promene koja su se desile u IT industriji u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo projekat je fokusiran na prekvalifikaciju mladih između 18 i 30 godina u QA testere u okviru IT industrije kako bi se unapredio njihov položaj na tržištu rada širom Srbije. Deo je BOLD programa podržanog od strane Ambasade SAD, a realizovan je u saradnji sa Institutom za razvoj i inovacije i Asocijacijom za afirmaciju kulture – ASK. Marko je predstavio učesnicima projekta aktuelne informacije o trenutnom stanju na IT  tržištu rada, a fokus je bio na ponudi poslova za   inženjere, za koje u ovom trenutku postoji 69 oglasa za posao na sajtu HelloWorld.rs. "Krajem 2022. počelo je da se menja tržište. Na globalnom nivou smo imali veliki broj otkaza, što je direktno uticalo na stavove poslodavaca u Srbiji, u smislu da su bili daleko oprezniji u zapošljavanju nego godinama ranije", rekao je Vučetić i objasnio: Tržište je trenutno u fazi stabilizacije. Prethodne godine na sajtu Helloword.rs zabeleženo je 50% manje oglasa i očekujemo da će se u narednom periodu situacija znatno poboljšati. Oko 15% od ovih oglasa namenjeno je junior kandidatima. Takođe, mogli smo da primetimo i pad broja konkursa za remote pozicije, gde je u 2022 godini njihov udeo bio 31%, dok je u 2023. pao na 21%. Na tržištu smo primetili da kompanije iz različitih industrija lakše privlače visokokvalifikovane IT stručnjake, iako se ne radi o kompanijama kojima je IT primarna delatnost.

29.01.2024. ·
5 min

Srpska gejming industrija: Talentom protiv deficita stručnjaka

Industrija video igara u Srbiji razvija se tek nešto duže od decenije i uprkos tome što je mlada, konstantno beleži stabilan rast. Svake godine objavljuje se sve više igara, rastu prihodi kao i broj zaposlenih u gejmingu, a statistika pokazuje da je naša zemlja na svetskoj sceni sve značajniji igrač. Prema poslednjim podacima Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), ukupan prihod 15 najuspešnijih kompanija u Srbiji iznosio je čak 150 miliona evra. U ovoj sferi kod nas zaposleno je oko 2.500 ljudi. Iako je međutim, reč o profitabilnom poslu, procenjuje se da je više od 300 radnih mesta neupražnjeno. Dok se u Velikoj Britaniji gejming razvija već skoro četiri decenije, Nemačka ulaže ogroma sredstva iz državnog budžeta, Francuska nudi mnogobrojne obrazovne programe, naša zemlja se još bori sa mnogobrojnim izazovima. Jedan od najvećih je upravo manjak kadra, smatraju glavni akteri ove industrije kod nas. I to onog za najviše i najplaćenije pozicije. Gejmig traži ljude koji mogu odmah brzo i samostalno da rade Prema rečima Kristine Janković Obućine, izvršne menadžerke Asocijacije, intenzivniji razvoj industrije video igara usporava upravo deficit seniora iz različitih oblasti, kao i obrazovanog kadra za zanimanja koja su kod nas još nova. Manjim timovima nedostaje i znanja iz biznisa. - Video igra zahteva izuzetno raznovrstan tim. Na prosečnoj igri neophodni su artisti -2D i 3D ilustratori, animatori, modelari, koncept artisti…. Potrebni su i programeri, zatim oni koji se bave narativom, dijalozima, gejm dizajneri koji osmišljavaju mehanike, nivoe i pravila igre, dizajneri zvuka. Na kraju, producenti, menadžeri, organizatori, sve su to zanimanja  potrebna svakom biznisu, pa su deo i ovog posla. Većina ljudi koja trenutno radi u industriji je samouka - kaže Janković Obućina za HelloWorld.rs. Prema njenim rečima problem manjih studija je što im nedostaje iskustvo u vođenju većih projekata i timova, veština iz ravoja biznisa, marketinga, akvizicije korisnika. - Fokusirani su uglavnom na izradu što bolje igre, a trebalo bi podjednako i paralelno da se usredsrede i na stabilnost tima, izlazak na tržište i promociju proizvoda. Dobra igra je samo deo uspeha. Neophodno je razumeti ciljnu grupu igrača za koju se igra pravi, kao i trenutak u kojem izlazi na tržište. Video igre kod nas prave kuvari, pravnici, pa čak i teolozi Svake godine domaći timovi objavljuju sve više igara, veći su prihodi kao i broj ljudi koji je zaposlen u industriji. Srpske igre su preuzete putem interneta do sada više od 100 miliona puta. Danas su kod nas prisutne značajne globalne kompanije - Ubisoft, Wargaming, Epic Games, Take-Two Interactive, kao i Playstudios, poznat po razvoju mobilnih verzija igre Tetris. - Playstudios je otvoren 2011. u Las Vegasu, a studio u Beogradu je osnovan pre tri godine i sada smo jedan od dva glavna centra za razvoj i istraživanje u mreži. Zapošljavamo 200 ljudi, a bavimo se prvenstveno social gejmingom i takozvanim free to play igrama -  kaže za naš portal Svetlana Mikić, menadžer za brend i komunikacije u beogradskom studiju Playstudios Europe. Prema njenim rečima, promene koje se u gejmingu kao i celokupnom tehnološkom sektoru dešavaju vrtoglavo brzo, sistem obrazovanja ne može da isprati. - Zato se dešava da “kadrove” uvozimo iz drugih oblasti. Na primer, sa Fakulteta dramskih umetnosti FDU dolaze nam narativni dizajneri, a 3D modelari često završe Arhitektonski fakultet. Takođe, kako je gejming jako dinamična i kompetitivna industrija, oglasi za posao su uglavnom namenjeni seniorima. Razlog za to je što razvoj kadra zahteva mnogo vremena i brojne resurse, a brzoj industriji su potrebni ljudi koji mogu brzo i samostalno da obavljaju svoj posao. Akteri ove industrije nerado pominju plate, tajnoviti su na pitanje kako se od ovog posla u Srbiji živi, ali u javnosti su prisutne gotovo mitske priče o astronomskim zaradama kako u IT tako i u gejming sektoru. Da nije reč o mitu, bar kada je reč o uslovima za rad, svedoče benefiti iz oglasa za posao - od premium zdravstenog osiguranja, teretane, besplatnih grickalica, voća, pića i dodatnih slobodnih dana, do raznih usavršavanja i nagrada. Najveća potražnja trenutno je za pozicijama specifičnim za industriju ove zabave. - To su gejm dizajneri, developeri i testeri, ali su prekvalifikacije česte. U ovoj industriji ima mesta za brojna tradicionalna zanimanja. Recimo, umetnici i arhitekte često prelaze na digitalnu umetnost i stvaraju vizuelni deo, glumci i muzičari vrlo lako pronalaze svoje mesto u produkciji jedne igre, grafički dizajneri postaju UI-UX dizajneri, filolozi i dramaturzi se bave tekstovima, pričom i pisanjem pa postaju narativni dizajneri ili kopirajteri. Imamo i one koji su započeli svoje obrazovanje na najrazličitijim pozicijama, pravnike, kuvare, inženjere, pa čak i teologe…Važno je da kandidati poznaju svet igara i da se u njemu pronalaze - priča za naš portal Svetlana Mikić. Pozicije koje se retko otvaraju i teško ih je popuniti su produkcija, gejm dizajn, akvizicija korisnika, obrada podataka i monetizacija. Svetski igrači vide potencijal u našem znanju i idejama - Za sada za obrazovanje kadra postoji gejm art smer na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitetu Metropoliten i Master 4.0 na Beogradskom univerziteu, a nedostatak zvaničnog školovanja se nadomešćuje  obiljem internet obuka i resursa. Za Srbiju je specfično da ljudi ne doživljavaju gejming kao ozbiljnu karijeru, već samo kao neku vrstu zabave. To se postepeno menja, jer već sada imamo generacije roditelja koje su odrastale uz igre i shvataju njihov potencijal. Bez obzira na sve, mišljenja o gejmingu su i dalje uglavnom stereotipna. Trudimo da promenimo tu vizuru i da objasnimo da u gejmingu rade ozbiljni stručnjaci - kaže Mikić za HelloWorld.rs. Veliki svetski igrači u ovoj oblasti su kako naše sagovornice kažu, videli potencijal u našem znanju, ljudima i idejama. Igre iz domaće produkcije danas su objavljene na Apple Arcade (Tummy Games) i Netflix (Demagog Studio) servisima. Iz Srbije je najigranija sportska mobilna igra na svetu Top Eleven Football Menager koju razvija domaća kompanija Nordeus, a seniori iz naših kompanija putuju po svetu i dele znanje na profesionalnim konferencijama i drugim događajima. - Developeri u Srbiji mogu da ponude odličan kvalitet, ali i nižu cenu rada od stručnjaka u, na primer, Nemačkoj ili Americi i to nas čini atraktivnom destinacijom za outsourcing. Ono što srpsku gejming industriju izdvaja i u neku ruku čini posebnom jeste zajednica koja je pokrenula i nastavila da gradi srpski gejming - poručuju naše sagovornice.

HelloWorld
1
29.01.2024. ·
1 min

HelloWorld.rs na radionici u okviru projekta „PreobuQA“: Kako do prvog posla u IT-ju?

„Kako do prvog posla u IT-ju?“ bila je tema radionice koju je u okviru projekta „PreobuQA“ održao Marko Vučetič, PR menadžer sajta Helloworld.rs. Projekat je usmeren na prekvalifikaciju mladih između 18 i 30 godina u QA testere u okviru IT industrije kako bi se unapredio njihov položaj na tržištu rada širom Srbije. Deo je BOLD programa koji podržava Ambasada SAD, a realizovan je u saradnji Instituta za razvoj i inovacije i Asocijacije za afirmaciju kulture – ASK. Marko je učesnicima projekta preneo osnovne informacije o ponudi poslova za QA inženjere na IT tržištu rada u poslednjih nekoliko godina. Zatim je predstavljen sajt HelloWorld.rs na kome mogu da pronađu svoj prvi posao u ovoj industriji i tako zakorače u svet IT-ja. Učesnicima je prikazan i sistem pretraživanja plata, iskustva zaposlenih kao i blog na sajtu Helloworld.rs gde mogu da se informišu, pročitaju interesantne priče i podatke sa IT tržišta. Bilo je reči o tome zašto je proaktivnost važna prilikom traženja posla, koliki je značaj rada na projektima koji mladima donose neophodno iskustvo, ali i referencu prilikom zapošljavanja Projektom „PreobuQA“ predviđena je još jedna radionica koja će biti realizovana u saradnji sa sajtom Helloword.rs, u sredu 31.1 i to na na temu „Stanje na IT tržištu rada“. Organizatori projekta očekuju da će rezultat projekta biti  50 obučenih mladih koji imaju veću mogućnost da pronađu dobro plaćen posao. Od ovog broja 10 mladih će se samozaposliti, dok će se preostalih 15 zaposliti kod poslodavaca do kraja projekta kažu iz Instituta za inovacije.  

23.01.2024. ·
1 min

Popuni Infostud profil i povećaj šansu za zaposlenje

Razvili smo Infostud profil kako bismo pojednostavili proces pronalaženja posla. Sada imaš priliku da se predstaviš poslodavcima i istovremeno dobiješ relevantne ponude za posao. Šta je Infostud Profil Infostud profil je dinamički CV koji možeš besplatno popuniti. Dodaj konkretna zaduženja na prethodnim radnim pozicijama, tehnologije, završene kurseve i druge relevantne informacije koje te mogu istaći među drugim kandidatima. Popunjavanjem profila automatski postaješ deo Infostud baze kandidata. Uključivanjem vidljivosti profila omogućavaš poslodavcima da te kontaktiraju sa ponudama za posao prema tvojim kvalifikacijama. Benefiti Infostud Profila 1. Predstavljanje poslodavcima: Omogućava poslodavcima da te kontaktiraju sa konkretnim ponudama za posao. 2. Brže konkurisanje: Prijavi se na posao jednim klikom, bez potrebe da dodaješ CV. 3. Ažuriranje profila: Profil možeš da ažuriraš čak i nakon prijave na konkurs a poslodavcu će stići izmenjena verzija profila Ako još nisi, iskoristi priliku da popuniš Infostud profil i povećaj šanse za pronalazak posla. Detaljno popunjen profil povećava vidljivost među poslodavcima.  

HelloWorld
0
23.01.2024. ·
2 min

Linux Mint 21.3 je ovde – i bolji je nego ikada

Linux Mint zajednica ponovo je objavila vrhunski Linux desktop pod nazivom Linux Mint 21.3 Virginia Jedan do glavnih razloga zbog kojih bi trebalo obratiti pažnju na ovu distribuciju jesu Mint Ubuntu 22.04 dugoročna podrška i Linux kernel 5.15 osnova. Zahvaljujući ovim stvarima, Virginia je stabilan i pouzdan operativni sistem za nove, ali i one iskusnije korisnike. S obzirom na to da je u pitanju i Mint LTS, Virginia dolazi sa dugoročnom podrškom zahvaljujući kojoj se može koristiti bez ikvakivh briga do aprila 2027. godine. Kao i sve Linux distribucije, Virginia nije samo desktop operativni sistem. Tu je sav softver koji vam je potreban, Libre Office 7.3.7 za kancelarijsku produktivnost, Thunderbird 115.16.0 za mejl klijenta i kalendar, GIMP 2.10.30 za grafičku obradu i Firefox 121.0.1 za surfovanje internetom. U slučaju da niste fan fabrički instaliranih aplikacija, instaliranje novih programa ne predstavlja nikakav problem kada je Linux u pitanju. Baš kao što to činite na telefonu, posetite prodavnicu softvera – Software Manager – pronađite program koji želite, i instalirajte ga. Primera radi, ako više volite Chrome, sve što je potrebno da uradite jeste da ukucate „Web browser“ u pretragu i pred vama će se naći na desetine pregledača koje možete da instalirate. Pored Chrome-a, tu su i Microsoft Edge, Brave, Opera i Mosaic. S obzirom da smo iskoristili izraz „prodavnica“ softvera, sav softver je zapravo besplatan, a tu su i recenzije kako biste lakše doneli informisanu odluku u vezi softvera koji želite da instalirate. Software Manager omogućava i instalaciju Flatpak aplikacija koje mogu raditi na bilo kojoj Linux distribuciji. Sa druge strane, Mint ne podržava Snap upakovane aplikacije, ali je dodavanje Snap podrške prilično lako. Pregršt memorije kojom raspolažu današnji kompjuteri stara se da gotovo nikada nećete ostati bez potrebnog prostora, plus, Linux aplikacije su znatno lakše od onih koje se rade za Windows i macOS. Linux Mint dolazi i sa svojim „native“ aplikacijama od kojih se izdvajaju Hypnotix, IPTV tjuner i risiver, Warpinator, prost alan za deljenje fajlova u lokalnoj mreži i Bulky, aplikacija za lako preimenovanje većeg broja fajlova i direktorijuma odjednom. I dok Linux Mint podržava brojna Linux radna okruženja kao što su MATE i Xfce, njegova difoltna sredina je Cinnamon koja se izdvaja prostim i čistim izgledom i lakoćom korišćenja. Cinnamon interfejs je izuzetno brz i responsivan i, za razliku od Windows nadogradnji koje često donose sporije performanse, svaki korak napred sa Linux Mintom praktično ubrzava kompjuter. Zapravo, Linux Mint će raditi na gotovo svakom kompjuteru, čak iako ima 2GB radne memorije i 100GB interne, bilo koju grafičku kartu i monitor sa podrškom za 1024x768 rezoluciju. Ukoliko želite Mint i Windows na istoj mašini, pod uslovom da se ne koriste u isto vreme, Mint 21.3 je ovo dodatno olakšao. Nova Mint verzija poseduje punu podršku za Secure Boot, kao i veću kompatibilnost sa BIOS i Efi implementacijama. Uprkos tome što postoje stotine Linux desktop verzija, bilo da ste novi Linux korinsik ili veteran, najnovija Mint nadogradnja donosi sve ono što vam je potrebno od desktopa za svakodnevnu upotrebu.

HelloWorld
1
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.