Blog

Prva asocijacija kada kažete "razvojna šansa Srbije" možda je i dalje za vas malina iz Arilja, zlato iz Bora, turistički potencijal Zlatibora ili Beograda u privlačenju stranih turista… Svi ovi pojedinačni "brendovi" ipak ne mogu ni da se porede sa domaćim IT ekosistemom, koji je već skoro deceniju najbrže rastući deo srpske ekonomije. Od prošle godine je i zvanično: njihov izvoz je pojedinačno najveći deo izvoza usluga iz Srbije, a približio se i "psihološkoj granici" od deset odsto udela u celokupnom izvozu Srbije. Naime, nakon prošlogodišnjeg rasta od 27 odsto, izvoz "usluga telekomunikacije, kompjuterskih i informacijskih usluga" čini 8,36 odsto svega što Srbija proda u inostranstvu.   Vrednost izvoza IKT je odavno, još pre desetak godina, prestigao vrednost izvoza maline - i sveže i smrznute. Iz resornog ministarstva su tada, pomalo šaljivo, najavljivali da softver kao sledeću "metu" ima kukuruz, koji je i dalje najvrednija poljoprivredna izvozna stavka. Izvoz IT usluga je ovu žitaricu "prešišao" dve godine kasnije, 2018. godine. Već 2021. godine, vrednost izvoza IKT usluga premašio je celokupni izvoz hrane, dakle i poljoprivrede i prehrambene industrije. Udeo IKT sektora u proizvodnji je odavno prestigao i prosek cele Evropske unije (od 4,89 odsto).  Samo u prvom kvartalu 2024. godine, izvoz IKT usluga dostigao je 917 miliona evra, što predstavlja međugodišnji rast od 17 odsto, saopštilo je nedavno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Da se opet vratimo - to predstavlja rast od skoro 1000 procenata u proteklih desetak godina.   Prošlogodišnji izvoz "usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacijskih usluga", koji pokriva i programiranje, dostigao je 3,44 milijardi evra, ukazuju podaci iz platnog bilansa Narodne banke Srbije. To znači da je lane, po prvi put, ovaj sektor činio više od četvrtine izvoza svih usluga iz Srbije.   Suficit, odnosno razlika između izvoza i uvoza IT usluga, takođe je impresivan - po ovom osnovu Srbija je "u plusu" od preko 2,6 milijardi evra, što čini gotovo ceo suficit u sektoru usluga (ukupan suficit u uslugama je 3,01 milijardi EUR).   Poređenja radi, prihodi od stranih turista "kaskaju" za onim od programiranja za skoro 900 miliona evra, a jedina uporediva stavka jeste izvoz "Ostalih poslovnih usluga", u kojoj se nalazi mnoštvo poslova - od menadžmenta i konsaltinga do istraživanja i razvoja. Ali, i ovaj segment od lane je prestignut - pa je od prošle godine izvoz IKT-a pojedinačno najvredniji deo izvoza usluga.   Odličan rezultat postaje još evidentniji kada se ukrsti sa podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvo tromesčje 2024. godine, koji ukazuju da u firmama pod šifrom delatnosti "Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezanim delatnostima" (glavni deo IKT sektora) radi nepunih 68.000 ljudi.  Sledeća "meta", dakle, nisu pojedinačne delatnosti unutar usluga (one su "pokorene"), a pošto je poljoprivreda "pala" već pre tri godine - kao naredna stepenica koju treba preskočiti nameće se neka u sektoru industrije. Srbija izvozi i struju i ogromnu količinu delova za autoindustriju, ali ne treba zaboraviti da ove dve privredne grane počivaju na izdašnim državnim subvencijama. Pomoć koju dobijaju preduzetnici u IT-iju je, sa druge strane, neuporedivo manja i sporadična (više o tome u narednom tekstu).  Ovde moramo napomenuti da je eksplozivnom rastu IT sektora svakako pogodovalo 10.000 dodatnih kompanija koje su otvorili Rusi koji su počeli da se doseljavaju od izbijanja rata u Ukrajini. Najviše firmi su osnovali upravo u oblasti računarskog programiranja, doneli veliku količinu stranog kapitala, a rade gotovo isključivo sa stranim klijentima.   “Kada će izvoz IKT proizvoda preteći manje grane bilo je samo pitanje vremena, ali se sada postavljaju nova - da li se ove ogromne, dvocifrene stope rasta mogu nastaviti u, na primer, narednih deset godina”, kazao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.  On podseća i da je IKT značajno manji nego domaća prerađivačka industrija, da Srbija ostaje proizvodno orijentisana privreda, kao i da neće moći u dogledno vreme da se poredi sa, na primer, hemijskom i metalskom industrijom.   Ponovo, poređenja radi, Srbija je 2023. godine zabeležila rekordan izvoz roba vredan 26,4 milijarde evra (međugodišnji rast od 4,5 odsto), pa impresivnih 3,44 milijarde izvoza IT usluga i dalje deluje sićušno u odnosu na ostatak srpske ekonomije.   "IKT će ostati jedan od pokretače (srpske) privrede i u narednih deset godina, i faktor koji značajno doprinosi smanjenju deficita platnog bilansa. Važno je i što je ovaj sektor posebno prepoznat kao jedan od stubova industrijalizacije, kroz program takozvane 'Pametne specijalizacije'", dodaje Stanić.   Upravo izvozna orijentisanost domaćeg IT sektora takođe kvari sliku - dok ove usluge izvozimo, domaća privreda se ne može pohvaliti dobrom integrisanošću u savremene digitalne trendove.  Takođe, ružičastu sliku kvari i takozvana brudo dodata vrednost, odnosno koliko IT sektor utiče na BDP Srbije. Po toj računici, "kompjuteraši" guraju Srbiju napred više nego poljoprivrede, građevinarstva, umetnosti/zabave, ali je tek sedam ili osma privredna grana po udelu u nacionalnoj ekonomiji.  Ono što nama sada treba jeste više i stranih kompanija u okviru IT sektora koje bi nudile takozvana 'puna rešenja' za primenu softvera u drugim privrednim aktivnosti. Po ovom merilu smo i dalje na nivou koji je nizak u odnosu na vrednost iste delatnosti u na primer Zapadnoj Evropi", zaključio je Stanić.   Efekat prelivanja značajno manji nego u industriji, zbog uglavnom nepostojećih lanaca proizvodnje.   "Ako hoćete da napravite nameštaj, morate da kupite drvo, pa benzin da biste ga prevezli do fabrike... U IT-iju to nije slučaj, ljudski kapital, zaposleni, su najveći imput u proizvodnji. Efekat prelivanja zapravo postoji samo kroz potrošnju pojedinaca", saglasan je i ekonomista Mihailo Gajić.   On navodi da  jedan od razloga za munjevit rast domaćeg IT sektora, pored toga što je ovo planetaran trend, leži upravo u poslovnom okruženju. Jednostavno, kada radite sa stranim klijentima, imate relativno malo kontakta sa domaćim propisima, sem onih koji su neizbežni (poreski propisi, Zakon o zaštiti na radu...).  "Nemate problema sa birokratijom, pa se za razliku od ostatka male i srednje privrede nalazite u relativno dobrom poslovnom okruženju. Za dalji razvoj sektora je potrebno da država identifikuje koje su to prepreke daljem rastu, a ne da očigledno zdravom delu privrede koji dobro zarađuje dodatno pomaže", naveo je Gajić.   Jedan od načina, navodi Gajić, jeste rešavanje problema koji nastaje iz Zakona o deviznom poslovanju, na koji se privrednici žale već 20 godina.  "To je ključno za izvozno orijentisanu granu kao što je IKT, jer se oslanjaju na devizne prilive na mesečnom ili dnevnom nivou. To bi sprečilo i seljenje domaćih IT-ijevaca ili komapnija, koje su prestale da se sele u, na primer, London da bi bili bliži kapitalu - već i u Bugarsku koja pored tržišta EU ima i manje birokratskog opterećenja... Drugi primer već imamo, to je poreski povrat za ljude mlađe od 40 koji se vrate da žive u Srbiji, ljudi koji često rade onlajn, nastavljaju da rade za inostrane klijente, a imaju pravo na povraćaj dela poreza", kazao je Gajić.    

U IT sektoru, QA testeri igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju kvaliteta softverskih proizvoda. Njihova osnovna odgovornost je da testiraju softver kako bi identifikovali greške i osigurali da funkcionalnosti rade prema specifikacijama. Kroz detaljno testiranje i prijavljivanje bagova, QA testeri omogućavaju razvojnim timovima da isprave probleme pre nego što softver stigne do krajnjih korisnika. Njihov rad je od suštinskog značaja za održavanje visokog nivoa kvaliteta softvera, smanjenje rizika od grešaka u produkciji i unapređenje ukupnog korisničkog iskustva.  QA tester Igor Dumitrašković na pitanje kako izgleda jedan njegov tipičan radni dan, kaže: "Pisanje testcase-ova, izvođenje testova, dokumentiranje rezultata, prijavljivanje grešaka i komunikacija sa razvojnim timom čine okosnicu mog posla. Svakodnevno proveravam da li softver funkcioniše prema specifikacijama i tražim potencijalne greške koje bi mogle ugroziti kvalitet proizvoda."  On kaže i da je jedna od najvažnijih veština za uspešnog QA testera  komunikacija. "Efikasna komunikacija sa razvojnim timom i dokumentovanje nalaza su ključni", naglašava Igor za HelloWorld.rs. "Treba paziti i na detalje, to  je takođe od suštinskog značaja, jer sitne greške mogu da napravevelike probleme kasnije”, dodaje on.  Alati i suočavanje sa stresom  U pogledu alata, Igor preferira Jira i Teams: "Jira je odličan za organizaciju tiketa i prijavljivanje bagova, dok Teams omogućava efikasnu komunikaciju sa svim članovima tima."   Stres i pritisak su neizbežni u svakom poslu, pa tako i u QA testiranju. "Redovna komunikacija sa članovima tima i menadžmentom omogućava mi da budem u toku sa svim zahtevima i očekivanjima, čime se smanjuje neizvesnost", kaže Igor.   Održavanje tehničkih veština i znanja je neophodno u brzo menjanjućem IT okruženju. "Učenje od kolega i online kursevi su ključni za ostajanje u toku sa najnovijim trendovima i tehnologijama", kaže Igor i dodaje da  ima dosta zaista otvorenih zajednica na internetu koje su često željne da podele znanje, pa to samo treba da se prati.”  Ovaj posao, pa verovatno kao i svaki drugi nije bez svojih izazova. Igor je sa nama podelio jedno zanimljivo iskustvo.  "Tokom sprinta smo doživeli promenu zahteva koja je značajno otežala testiranje. Međutim, zahvaljujući efikasnoj komunikaciji sa razvojnim timom, uspeo sam da završim testiranje tiketa unutar zadatog vremenskog roka." Ovakvi primeri pokazuju koliko je važna fleksibilnost i prilagodljivost u ovom poslu.  Saradnja i budućnost QA testiranja  Saradanju sa drugim timovima Igor opisuje kao ključnu komponentu uspeha. "Redovno održavamo dnevne sastanke i u kontaktu smo tokom dana kad god se pojave izazovi koje treba rešiti. Transparentna komunikacija je tu najvažnija  "Ono što me najviše motiviše kao QA testera jeste mogućnost da doprinesem poboljšanju kvaliteta softvera na kom radim", kaže Igor.   Što se tiče budućnosti QA testiranja, Igor predviđa nastavak trenda ka automatizaciji. "U budućnosti QA testiranja očekujem nastavak trenda ka sve većem automatizovanju testova, što će omogućiti brže isporuke softvera uz održavanje visokog nivoa kvaliteta." Pored toga, eštačka inteligencija i mašinsko učenje će verovatno igrati sve veću ulogu u procesu testiranja."   

Ilja Sutskever, jedan od suosnivača OpenAI-a, osnovao je novu kompaniju pod nazivom Safe Superintelligence Inc. (SSI) mesec dana nakon napuštanja OpenAI-a. Sutskever je osnovao SSI zajedno sa bivšim partnerom Y Combinatora, Danijelom Grosom, i bivšim inženjerom OpenAI-a, Danijelom Levijem. Sutskever je tokom svog rada u OpenAI-u bio ključna figura u naporima za unapređenje sigurnosti veštačke inteligencije, posebno sa rastom "superinteligentnih" AI sistema. Međutim, u maju ove godine, došlo je do neslaganja sa rukovodstvom OpenAI-a oko pitanja sigurnosti, što je rezultiralo njegovim odlaskom. SSI ima za cilj da unapređuje veštačku inteligenciju dok istovremeno osigurava da sigurnost uvek bude na prvom mestu. U svojoj objavi na društvenim mrežama, Sutskever je istakao da je misija kompanije potpuno usklađena sa njenim imenom i poslovnim modelom, te da je sigurnost glavni prioritet. Kompanija SSI, sa kancelarijama u Palo Altu i Tel Avivu, trenutno regrutuje tehničke talente kako bi ostvarila svoje ambiciozne ciljeve. Za razliku od OpenAI-a, koji je prvobitno osnovan kao neprofitna organizacija, SSI je od početka zamišljen kao profitabilna kompanija. Sutskever je u razgovoru sa Bloombergom izbegao da komentariše finansijsku situaciju kompanije, ali je njegov partner, Danijel Gros, naglasio da prikupljanje kapitala neće biti problem s obzirom na interesovanje za AI i kvalifikacije tima.  

Kompanija Nvidia dostigla je novu prekretnicu postavši najvrednija javna kompanija na svetu. Akcije Nvidije porasle su za 3,6%, podižući tržišnu vrednost kompanije na 3,34 biliona (engl. trilion) dolara, što je nadmašilo tržišnu vrednost Microsofta koja sada iznosi 3,32 biliona dolara. Ove godine, akcije Nvidije porasle su za preko 170%, dodatno podstaknute odličnim rezultatima u prvom kvartalu u maju. Ovo predstavlja impresivan rast u odnosu na kraj 2022. godine, što se poklapa sa rastom generativne veštačke inteligencije. Nvidia sada drži oko 80% tržišta AI čipova u data centrima, što je sektor koji je značajno porastao zahvaljujući kompanijama poput OpenAI, Microsoft, Alphabet, Amazon i Meta koje ulažu u čipove potrebne za razvoj i rad AI modela. U poslednjem kvartalu, Nvidia je ostvarila prihod od 22,6 milijardi dolara u sektoru data centara, što je porast od 427% u odnosu na prošlu godinu, čineći ovaj segment 86% ukupne prodaje kompanije. Microsoft je takođe profitirao od rasta AI industrije, zabeleživši porast akcija od 20% ove godine. Nakon preuzimanja značajnog udela u OpenAI, Microsoft je integrisao AI modele u svoje ključne proizvode kao što su Office i Windows. Nvidia je novajlija među najvrednijim američkim kompanijama, gde su dominirali Apple i Microsoft.  

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu ćeš naučiti kako profesionalno dizajnirati tekst, koristiti moć boje, besplatno doći do slika, fontova i ikona te poboljšati koverziju web-stranica. Kurs je namenjen za: Početnike koji žele da nauče da prave zapanjujuće web-stranice Back-end developere koji dodatno žele da ulepšaju svoje stranice UX dizajnere u potrazi za poboljšanjem vizuelnog aspekta svojih projekata Možeš pristupiti kursu putem linka.

Današnji tehnološki pejzaž zahteva stalne inovacije i prilagođavanje. U dinamičnom svetu tehnologije, inovacije su postale ključni pokretač uspeha. Tri stručnjaka iz nekih od vodećih softverskih kompanija na domaćem tržištu — softverski inženjer u kompaniji Harness Enver Biševac, country menadžer Nortala Milan Simić i partner i managing direktor u Vega IT Aleksandar Milinčić — na 8. Forumu naprednih tehnologija u Naučno-tehnološkom parku Niš podelila su svoja iskustva o tome kako njihove kompanije uspešno prelaze od ideje do implementacije inovacija i kako ti procesi mogu da utiču na celokupnu privredu. Inovacije po svojoj meri Kada znamo da je Nortal globalna kompanija poznata po značajnom udelu u digitalizaciji Estonije (60-70 odsto digitalnih platformi estonske vlade se bar nekim delom prave u Nortalu), da je Vega IT jedna od najvećih domaćih servisnih kompanija sa više od 1.500 projekata iza sebe, a Harness startap koji kroz veštačku inteligenciju uspešno unapređuje softver delivery (aktivnosti koje čine softverski sistem dostupnim za korišćenje), nameće se pitanje kako se inovacijama pristupa u različitim vrstama kompanija? „Zahtevi naših klijenata su takvi da moramo da radimo na najnovijim tehnologijama. Na primer, dobili smo zahtev za kreiranje AI platforme Tark u trenutku kada se desio tehnološki skok sa generativnom veštačkom inteligencijom, pa smo i pre nego što su se uopšte pojavili prvi praktični primeri za različite industrije u ovoj oblasti morali brzo da izađemo na crtu trendovima. Kroz taj proces smo mnogo učili o problemima koje treba da rešimo,“ rekao je Simić. „Mi smo jako rano krenuli da kreiramo inovativna rešenja koja koriste mašinsko učenje kako bismo sebi olakšali svakodnevni posao. Pravili smo softver kakav je bio potreban našim DevOps inženjerima, ali su uz rast popularnosti različitih softverskih modula klijenti počeli da pokazuju interesovanje za naša rešenja i tako smo shvatili da možemo i njima da pomognemo da automatizuju sopstvene procese,“ Enver Biševac, softverski inženjer sa više od 15 godina iskustva u razvoju rešenja u raznim industrijama, skicira kako izgleda kada inovacija postane okosnica celog poslovanja. Pored primera Harness-a, gde pre nego što dođe do korisnika, inovativno tehnološko rešenje može da bude nešto što inicijalno nije ni zamišljeno kao proizvod koji je namenjen tržištu, postoje i kompanije poput Vega IT, koje ciljano neguju inovacije, i u inovativnosti i proaktivnosti svojih sofverskih inženjera vide glavnu pokretačku snagu razvoja kompanije. U tom smislu, Milinčić, koji je proveo deceniju kao softverski developer a poslednjih deset godina obavlja različite izvršne funkcije i i učestvovao u osnivanju nekoliko IT kompanija u Srbiji, naglašava važnost inženjerskog načina razmišljanja i stalne edukacije. „S obzirom na to da smo primarno servisna kompanija, kada se rode ideje koje nisu došle kao zahtev od klijenta mi ih učinimo samostalnim projektima, i kreiramo nove kompanije, da bi smo našim proizvodima omogućili nesmetan rast i razvoj kao što je npr. HeartCount. Bez obzira na to koju ulogu obavljamo, želimo da razmišljamo kao inženjeri, a inovacija je prirodno ponašanje jednog softverskog inženjera zato što je njegov um znatiželjan. On ne radi stvari slepo, tako što preslikava i kopira, nego razmišlja i želi da vidi šta se dešava ispod haube i koje opcije i benefiti još postoje. Takođe, naš CEO, kao i svi partneri u kompaniji, su posvećeni negovanju preduzetništva, podršci startupovima, mentorstvu preduzetnika i novih generacija inžinjera. Mi imamo interne hakatone gde kolege razvijaju svoje ideje uz podršku kompanije, a nedavno smo organizovali i vrlo uspešan startup week gde su kolege imale priliku da prikažu proizvode na kojima su već radili…“ Globalne lekcije za lokalnu primenu Milan Simić, sa 20 godina strateškog i taktičkog liderstva i ključnim ulogama u raznim industrijama uključujući telekomunikacije, bankarstvo, farmaciju, osiguranje i javni sektor, ističe da međunarodna prisutnost donosi vredna iskustva koja se mogu primeniti i na domaćem tržištu. „Naši klijenti zahtevaju najnovije tehnologije, što nas stalno tera na inovacije. Klijenti IT kompanija su mahom na mnogo razvijenijim tržištima i problemi i teme koje rešavamo i razrađujemo s njima su pogled u budućnost, u ono što će biti izazovi lokalne zajednice. Npr. mi smo nedavno radili digitalizaciju jedne od najvećih globalnih čeličana koja trenutno migrira svoje operativne procese korišćenja senzora na cloud. U Srbiji imamo slučajeve gde kompanije razmišljaju da li da upgrade-uju softvere iz 2003. godine, što je plastičan primer zašto nam treba prilagođavanje i kontinuirano učenje.“ Kako preliti kreativnost na tradicionalne industrije Pored toga što jačaju IT industriju, inovacije su neosvojen teren za povezivanje tradicionalne i IT industrije i ključ za jačanje ekonomije, pa je pitanje da li domaći IT sektor može da pomogne domaćoj tradicionalnoj privredi da i ona postane konkurentnija na međunarodnom tržištu. „Kao neko ko je u karijeri bio i na jednoj i na drugoj strani, mogu da kažem da izvesne prepreke postoje sa obe strane. Imamo različit nivo razvoja privrednih grana, a u isto vreme ne postoji dovoljno prostora, vremena i mesta za komunikaciju IT zajednice sa tradicionalnom privredom,“ ističe Simić. „Jedan od razloga zašto je nastala organizacija Inicijativa Digitalna Srbija, čiji je Nortal danas član, jeste bio da se uspostavi centralno mesto gde će te dve strane moći da komuniciraju — da IT zajednica bude svesnija problema tradicionalne privrede, a lokalna privreda bude svesnija mogućnosti koje donose nove tehnologije.“ Aleksandar Milinčić dodaje da država može igrati treću, takođe, značajnu ulogu u ovom procesu. „Povoljni krediti i kontinuirana edukacija preduzetnika mogu značajno stimulisati digitalnu transformaciju,“ predlaže Milinčić. „Ali pre svega obe strane moraju da rade na tome da se stvori prilika da dođe do partnerstva. Tradicionalna privreda treba da osvesti da IT sektor nije tu samo da prodaje usluge, već da može biti ključni partner u razvoju biznisa.“