Prva asocijacija kada kažete "razvojna šansa Srbije" možda je i dalje za vas malina iz Arilja, zlato iz Bora, turistički potencijal Zlatibora ili Beograda u privlačenju stranih turista… Svi ovi pojedinačni "brendovi" ipak ne mogu ni da se porede sa domaćim IT ekosistemom, koji je već skoro deceniju najbrže rastući deo srpske ekonomije.
Od prošle godine je i zvanično: njihov izvoz je pojedinačno najveći deo izvoza usluga iz Srbije, a približio se i "psihološkoj granici" od deset odsto udela u celokupnom izvozu Srbije. Naime, nakon prošlogodišnjeg rasta od 27 odsto, izvoz "usluga telekomunikacije, kompjuterskih i informacijskih usluga" čini 8,36 odsto svega što Srbija proda u inostranstvu.
Vrednost izvoza IKT je odavno, još pre desetak godina, prestigao vrednost izvoza maline - i sveže i smrznute. Iz resornog ministarstva su tada, pomalo šaljivo, najavljivali da softver kao sledeću "metu" ima kukuruz, koji je i dalje najvrednija poljoprivredna izvozna stavka. Izvoz IT usluga je ovu žitaricu "prešišao" dve godine kasnije, 2018. godine. Već 2021. godine, vrednost izvoza IKT usluga premašio je celokupni izvoz hrane, dakle i poljoprivrede i prehrambene industrije. Udeo IKT sektora u proizvodnji je odavno prestigao i prosek cele Evropske unije (od 4,89 odsto).
Samo u prvom kvartalu 2024. godine, izvoz IKT usluga dostigao je 917 miliona evra, što predstavlja međugodišnji rast od 17 odsto, saopštilo je nedavno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Da se opet vratimo - to predstavlja rast od skoro 1000 procenata u proteklih desetak godina.
Prošlogodišnji izvoz "usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacijskih usluga", koji pokriva i programiranje, dostigao je 3,44 milijardi evra, ukazuju podaci iz platnog bilansa Narodne banke Srbije. To znači da je lane, po prvi put, ovaj sektor činio više od četvrtine izvoza svih usluga iz Srbije.
Suficit, odnosno razlika između izvoza i uvoza IT usluga, takođe je impresivan - po ovom osnovu Srbija je "u plusu" od preko 2,6 milijardi evra, što čini gotovo ceo suficit u sektoru usluga (ukupan suficit u uslugama je 3,01 milijardi EUR).
Poređenja radi, prihodi od stranih turista "kaskaju" za onim od programiranja za skoro 900 miliona evra, a jedina uporediva stavka jeste izvoz "Ostalih poslovnih usluga", u kojoj se nalazi mnoštvo poslova - od menadžmenta i konsaltinga do istraživanja i razvoja. Ali, i ovaj segment od lane je prestignut - pa je od prošle godine izvoz IKT-a pojedinačno najvredniji deo izvoza usluga.
Odličan rezultat postaje još evidentniji kada se ukrsti sa podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvo tromesčje 2024. godine, koji ukazuju da u firmama pod šifrom delatnosti "Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezanim delatnostima" (glavni deo IKT sektora) radi nepunih 68.000 ljudi.
Sledeća "meta", dakle, nisu pojedinačne delatnosti unutar usluga (one su "pokorene"), a pošto je poljoprivreda "pala" već pre tri godine - kao naredna stepenica koju treba preskočiti nameće se neka u sektoru industrije. Srbija izvozi i struju i ogromnu količinu delova za autoindustriju, ali ne treba zaboraviti da ove dve privredne grane počivaju na izdašnim državnim subvencijama. Pomoć koju dobijaju preduzetnici u IT-iju je, sa druge strane, neuporedivo manja i sporadična (više o tome u narednom tekstu).
Ovde moramo napomenuti da je eksplozivnom rastu IT sektora svakako pogodovalo 10.000 dodatnih kompanija koje su otvorili Rusi koji su počeli da se doseljavaju od izbijanja rata u Ukrajini. Najviše firmi su osnovali upravo u oblasti računarskog programiranja, doneli veliku količinu stranog kapitala, a rade gotovo isključivo sa stranim klijentima.
“Kada će izvoz IKT proizvoda preteći manje grane bilo je samo pitanje vremena, ali se sada postavljaju nova - da li se ove ogromne, dvocifrene stope rasta mogu nastaviti u, na primer, narednih deset godina”, kazao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
On podseća i da je IKT značajno manji nego domaća prerađivačka industrija, da Srbija ostaje proizvodno orijentisana privreda, kao i da neće moći u dogledno vreme da se poredi sa, na primer, hemijskom i metalskom industrijom.
Ponovo, poređenja radi, Srbija je 2023. godine zabeležila rekordan izvoz roba vredan 26,4 milijarde evra (međugodišnji rast od 4,5 odsto), pa impresivnih 3,44 milijarde izvoza IT usluga i dalje deluje sićušno u odnosu na ostatak srpske ekonomije.
"IKT će ostati jedan od pokretače (srpske) privrede i u narednih deset godina, i faktor koji značajno doprinosi smanjenju deficita platnog bilansa. Važno je i što je ovaj sektor posebno prepoznat kao jedan od stubova industrijalizacije, kroz program takozvane 'Pametne specijalizacije'", dodaje Stanić.
Upravo izvozna orijentisanost domaćeg IT sektora takođe kvari sliku - dok ove usluge izvozimo, domaća privreda se ne može pohvaliti dobrom integrisanošću u savremene digitalne trendove.
Takođe, ružičastu sliku kvari i takozvana brudo dodata vrednost, odnosno koliko IT sektor utiče na BDP Srbije. Po toj računici, "kompjuteraši" guraju Srbiju napred više nego poljoprivrede, građevinarstva, umetnosti/zabave, ali je tek sedam ili osma privredna grana po udelu u nacionalnoj ekonomiji.
Ono što nama sada treba jeste više i stranih kompanija u okviru IT sektora koje bi nudile takozvana 'puna rešenja' za primenu softvera u drugim privrednim aktivnosti. Po ovom merilu smo i dalje na nivou koji je nizak u odnosu na vrednost iste delatnosti u na primer Zapadnoj Evropi", zaključio je Stanić.
Efekat prelivanja značajno manji nego u industriji, zbog uglavnom nepostojećih lanaca proizvodnje.
"Ako hoćete da napravite nameštaj, morate da kupite drvo, pa benzin da biste ga prevezli do fabrike... U IT-iju to nije slučaj, ljudski kapital, zaposleni, su najveći imput u proizvodnji. Efekat prelivanja zapravo postoji samo kroz potrošnju pojedinaca", saglasan je i ekonomista Mihailo Gajić.
On navodi da jedan od razloga za munjevit rast domaćeg IT sektora, pored toga što je ovo planetaran trend, leži upravo u poslovnom okruženju. Jednostavno, kada radite sa stranim klijentima, imate relativno malo kontakta sa domaćim propisima, sem onih koji su neizbežni (poreski propisi, Zakon o zaštiti na radu...).
"Nemate problema sa birokratijom, pa se za razliku od ostatka male i srednje privrede nalazite u relativno dobrom poslovnom okruženju. Za dalji razvoj sektora je potrebno da država identifikuje koje su to prepreke daljem rastu, a ne da očigledno zdravom delu privrede koji dobro zarađuje dodatno pomaže", naveo je Gajić.
Jedan od načina, navodi Gajić, jeste rešavanje problema koji nastaje iz Zakona o deviznom poslovanju, na koji se privrednici žale već 20 godina.
"To je ključno za izvozno orijentisanu granu kao što je IKT, jer se oslanjaju na devizne prilive na mesečnom ili dnevnom nivou. To bi sprečilo i seljenje domaćih IT-ijevaca ili komapnija, koje su prestale da se sele u, na primer, London da bi bili bliži kapitalu - već i u Bugarsku koja pored tržišta EU ima i manje birokratskog opterećenja... Drugi primer već imamo, to je poreski povrat za ljude mlađe od 40 koji se vrate da žive u Srbiji, ljudi koji često rade onlajn, nastavljaju da rade za inostrane klijente, a imaju pravo na povraćaj dela poreza", kazao je Gajić.
0 komentara