Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.

14.06.2024. ·
4 min

Niste slab programer ako ne pokazujete uvek svoju tehničku izvrsnost

Programeri, posebno oni koji teže perfekciji, vrlo često mogu da upadnu u zamku u kojoj će im tehnička izvrsnost predstavljati veće zadovoljstvo i na listi prioriteta biti više pozicionirana, nego sam korisnik, tačnije, isporuka „vrednosti“ korisniku. Zamislite situaciju u kojoj programer radi na optimizaciji performansi koda, umesto da rešava probleme koji bi direktno koristili korisnicima. Ovo može biti loše, jer je programer previše fokusiran na tehničke detalje i lično zadovoljstvo, koje oseća kada je rezultat njegovog rada tehnički savršen, umesto na praktičnu primenu i korist za krajnjeg korisnika. Kako biste ovakve situacije sveli na minimum ili još bolje, potpuno sprečili, bitno je da uvek na umu imate korisnika, kao nekoga zbog koga se čitav proces i dešava, pa je važno da ga, nipošto, ne ostavljate „u mraku“, a opet, na vama je da pronađete pravo vreme za „doterivanje“ vašeg koda npr. Tu na scenu stupa tok vrednosti i sebi najviše možete da pomognete produbljivanjem razumevanja o tome kako usmeravanje fokusa na tok vrednosti može poboljšati proces razvoja softvera i isporuku vrednosti korisnicima. Usmeravanje na tok vrednosti se može primeniti na različite faze razvoja softvera, poput planiranja, razvoja, testiranja i isporuke. Posebno naglašavamo važnost čestih iteracija i povratnih informacija od korisnika kako bi se brzo identifikovali i ispravili nedostaci! Naravno, uvek treba voditi računa o balansu između brzine isporuke i kvaliteta, jer brza isporuka može dovesti do tehničkog duga ili kvalitativno slabijeg koda, što dugoročno može otežati održavanje i/ili skaliranje sistema, a to nikako ne želimo, jer bismo tada otišli u potpuno drugu krajnost. Nekada i radikalna promena u procesu razvoja može da ima izuzetno pozitivan uticaj na vaš projekat. Uzmimo za pretpostavku da kompanija koja razvija softver, sa tradicionalne odluči da pređe na agilnu metodologiju razvoja. U tradicionalnom procesu razvoja, tim je radio na dugoročnim planovima i često je čekao da kompletna funkcija bude završena pre nego što bi je predstavili korisniku. To dovodi do dugih ciklusa isporuke i ograničene mogućnosti za povratne informacije, ali nakon uvođenja agilne metodologije, tim počinje da radi u kratkim sprintovima, gde se funkcije razvijaju i isporučuju korisniku na kraju svakog sprinta. Samim tim, korisnik ranije vidi napredak i daje povratne informacije, što opet, za tim znači da može brže da reaguje na promene i zahteve korisnika. Dalje, uvođenje kontinuirane integracije i isporuke (CI/CD) omogućilo je timu automatsko testiranje i isporuku novih funkcija u produkciju sa minimalnim rizikom. Svaki put kada razvijeni kod prođe kroz testove, automatski se implementira u produkciju, čime se smanjuje vreme potrebno za ručno testiranje i isporuku. Kroz ove promene u procesu razvoja, tim je uspeo da ubrza isporuku softvera, smanji cikluse razvoja i poveća zadovoljstvo korisnika, jer su mogli brže da reaguju i daju povratne informacije koje su odmah uticale na dalji razvoj softvera. Za efikasno upravljanje radnim tokovima i prvo definisanje, pa onda i eliminisanje „prepreka“ , možete koristiti popularne alate, Scrum board ili Kanban (koristi japanski koncept). Oni se baziraju na vizualizaciji kao ključnom elementu u praćenju celokupnog procesa i jasno ćete videti gde je npr. nastao „zastoj“ u procesu razvoja. Ne postoji tačna formula koja će vam reći da li izabrati neki od njih, to je na timovima da odluče u zavisnosti od raznih faktora. Odluka je veoma individualna. Mi vam možemo reći da je glavna razlika između Kanban i Scrum table je u tome što je Kanban tabla fleksibilnija i omogućava kontinuirani tok rada, dok je Scrum tabla dizajnirana za korišćenje tokom sprinta. Kanban tabla se često koristi u kontekstu kontinuirane integracije i isporuke (CI/CD), dok se Scrum tabla koristi u okviru Scrum metodologije za upravljanje sprintovima. Možemo da uzmemo još jedan primer u kome bi naš tim učestvovao u procesu dizajniranja korisničkog interfejsa. U ovom slučaju bi ključna stvar trebalo da bude usmeravanje na korisnika. Umesto da se fokusiramo samo na estetiku ili na tehničke detalje, fokusiraćemo se na to da što bolje razumemo potrebe i želje korisnika, kako bismo kreirali intuitivan i na oko prijatan interfejs. U ovom primeru bi nam verovatno bilo potrebno istraživanje korisničkog iskustva, pa onda testiranje prototipa sa stvarnim korisnicima i na kraju isporuka iteracija za poboljšanje, a na osnovu povratnih informacija. U svakom slučaju, najbitnije je da se shvati da je tok vrednosti  veoma važna stvar! Kada to razumemo, razumećemo i da isporuka vrednosti za korisnika ne sme da trpi zbog ličnog zadovoljstva tehničkom izvrsnošću, koje će svakako doći pre ili kasnije. Malo discipline je neophodno kako biste pružili brže i češće isporuke, kako biste što je moguće više vremena potrošili odgovarajući na zahteve korisnika, a što manje vremena na razvoj i implementaciju. Sve to na račun obima, pa čak i kvaliteta, ukoliko je potrebno.  

HelloWorld
0
13.06.2024. ·
6 min

Da li je Microsoft upravo postao novi Netscape zahvaljujući Google-u?

Po mnogima, Netscape je izgubio značajnu prednost u odnosu na Microsoft zato što nije adekvatno zaštitio tu prednost i nije na vreme shvatio snagu Microsoftovog marketinga u to vreme. A čini se da bi ista sudbina mogla da zadesi i Microsoft u poređenju sa Google-om. Marketinške sposobnosti Microsofta znatno su opale proteklih godina. Iako je kompanija uspela da iznenadi Google sa Copilotom za pretragu, Microsoft nije uspeo uspešno da plasira tu prednost ili da je značajno unapredi kako bi izbegao marketinški odgovor Google-a. A, taj odgovor se dogodio na Google I/O konferenciji, i bio je impresivan. Još jedan problem za Microsoft je to što se Google fokusirao na pametne telefone kao nosioce svojih AI napora, dok se Microsoft fokusirao na PC-jeve. Po svemu sudeći, Google-ov put je verovatno bolji. Kako prelazimo sa tekstualnog na glasovni interfejs i uključujemo sve više mogućnosti da AI „vidi“, ima znatno više smisla da to bude u uređaju koji je uvek sa vama, a ne samo na stolu ili u torbi za laptop. Veštačka Inteligencija AI se menja neverovatnom brzinom. Danas većina ljudi pristupa veštačkoj inteligenciji putem aplikacija kao što je Grammarly ili iz oblaka putem interfejsa pretraživača. To je problem ako želite da koristite isti AI interfejs dok niste za svojim stolom. Prodavci veruju da ćete želeti da AI bude sa vama gde god da idete, a ne samo da vas čeka u kancelariji – i potpuno su u pravu. Pored toga, kao što smo značajno promenili desktop hardver kada smo prešli sa mainframe računara i komandne linije na grafičke korisničke interfejse, miševe i PC-jeve, definitivno nas očekuje i prelazak sa PC interfejsa i dodataka na AI interfejs koji je više nalik drugom ljudskom biću nego načinu na koji smo radili sa PC-jevima u prošlosti. Ova promena sugeriše da su čak i pametni telefoni možda ugroženi, ali su bliži mestu gde ćemo završiti nego što su to PC-jevi u ovom trenutku. Qualcommova uloga na AI tržištu Ovo repozicioniranje stavlja Qualcomm na zaista zanimljivo mesto jer ne samo da je vodeći provajder AI tehnologije za pametne telefone, već je njegov Snapdragon X trenutno dominantan u PC AI tehnologiji. Dakle, od svih proizvođača visokokvalitetnih čipova, Qualcomm je najbolje pozicioniran na obe platforme da vodi razvoj AI na strani klijenata. U isto vreme, NVIDIA ostaje najmoćniji tehnološki provajder u segmentima servera, visokih performansi, superračunara i radnih stanica. Qualcomm i NVIDIA se nikada nisu dobro slagali, ali ako bi ikada sarađivali, mogli bi da dominiraju celim AI pejzažem. Ova spekulacija bi mogla dodati još jednu zanimljivu dinamiku u miks, s obzirom da AMD i Intel impresivno pojačavaju AI napore. Trenutno, i Google i Qualcomm imaju značajnu prednost u AI trci. Međutim, trka je i dalje u svojoj ranoj fazi i prvim kilometrima, i možemo očekivati da će se kompanije na vodećoj poziciji često smenjivati kako ona bude odmicala. Najave sa Google I/O 2024 Sa Qualcommom i NVIDIOM koji pomeraju granice u AI hardveru, ključno je pratiti kako softverski razvoj dopunjuje ova poboljšanja. To nas dovodi do nedavnih najava sa Google I/O, gde je predstavljeno nekoliko uzbudljivih novih projekata. Project Astra Project Astra mogao bi da bude jedna od najinteresantnijih stvari koje su mnogi videli do sada. Pametni telefon postaje još jedan par očiju koji vas povezuje sa snagom AI koji ima mogućnost da odgovara na pitanja kao što su: Ko je ovaj glumac na TV ekranu? Kako da sastavim ovaj uređaj ili igračku? Gde sam ostavio naočare? (Iako još uvek ne može da vidi ako su na vašoj glavi.) Šta radi kod koji gledam? Gde mogu da kupim ono što ta osoba nosi? Koji je naziv filma u ovom Facebook videu, i koji je to automobil? Project Astra je pravi asistent, a njegove mogućnosti će se širiti kako bude učio o sve više i više stvari. Gemini Nano Gemini Nano je Google-ova klijentska implementacija. Ova funkcija će omogućiti vašem Android pametnom telefonu da prepoznaje slike, zvukove i govorne jezike koje ne govorite u realnom vremenu. Takođe, možete vršiti glasovne pretrage za videozapise i slike na vašem uređaju, a možete snimiti problem koji imate, i ako zna, pružiće vam predloge kako da ga rešite. Nove AR naočare Sećate se Google Glassa i neuspeha koji je doživeo?  To ipak nije odvratilo Google da predstavi novi par AR naočara u prototipskom obliku, sugerišući da će ponovo pokušati sa ovim i da na tržištu postoji prostor za ovakav uređaj. One su bežične i mogu vam dati odgovore na ono što gledate kada su povezane sa Project Astra. Ova sposobnost podržava ideju o znatno drugačijem računarskom uređaju od pametnog telefona, s obzirom na to da oni koji nose naočare komuniciraju sa mikrofonom i zvučnicima u tim naočarima, a ne u pametnom telefonu. Otkrivanje prevara Iako se mnogi unervoze zbog bilo čega što sluša njihove pozive, povećanje telefonskih prevara postalo je ozbiljan problem, posebno jer zlonamerni akteri koriste AI modele za izvođenje tih prevara. Ovaj alat zasnovan na Geminiju sluša vaše pozive, upozorava vas ako izgleda da ste žrtva prevare i preporučuje da odmah prekinete poziv. AI na Androidu Zanimljivo je da Google-ova upotreba AI na Androidu podseća na Windows 95 u smislu kako je interfejs integrisan, dok Microsoftova upotreba AI do sada više podseća na Windows + DOS, gde je više kao sloj preko postojećeg sistema. To bi moglo da natera Microsoft da ranije pusti Windows 12, ali i da proba da reši svoj problem sa marketingom, jer pojedini izveštaji sugerišu da se mnogo ljudi vraća na Windows 10 sa Windows 11 operativnog sistema, što stavlja Microsoft u nepriliku kada je reč o forsiranju sledeće nadogradnje, što opet podseća na neke probleme sa izvršenjem koje je imao Netscape sa Navigatorom. AI Teammate Već smo imali priliku da vidimo Devina, prvog AI softverskog inženjera iz Cognitiona, ali ono što je Google najavio je mnogo univerzalnije i verovatno mnogo jeftinije za kupovinu. AI Teammate je veštački inteligentan saradnik koji radi ono što je Microsoft obećao pre nekog vremena, ali nikada nije stvarno isporučio sa Cortanom. Izgrađen na Workspaceu, Google je nazvao svoj AI „Chip“, i trebalo bi da bude ogromna pomoć na sastancima. Lopta je sada u Microsoftovom dvorištu Google I/O je ove godine bio neverovatan, i videćemo kako će izgledati Microsoftov dugoročni odgovor. Ali sve zaista ukazuje na problem koji Microsoft ima zbog toga što se nije držao Windows telefona. Promene koje nam stižu definitivno će biti moćnije na pametnim telefonima nego na PC-jevima, što će biti ogroman problem za one firme koje nemaju obe platforme u svom portfoliju. Ovogodišnji događaj je prošao kao najvažniji, najinformativniji i najzanimljiviji Google I/O do sada, ali smo još uvek na samom početku AI talasa. Tu jei briga mnogih da se brojne kompanije prvenstveno fokusiraju na brzinu umesto na kvalitet, ali vrlo brzo ćemo imati priliku da saznamo da li je Google novi Microsoft i da li će Microsoft postati novi Netscape.  

06.06.2024. ·
3 min

Nikola osmislio društvenu igru „Agilist“ koja nas uči kako se primenjuju različite poslovne strategije

U savremenom poslovnom okruženju, gde je svakodnevno sticanje novih i usavršavanje postojećih veština neophodno, pronalaženje različitih modela učenja postaje ključni zadatak za HR i ostale menadžere. Prilikom izbora edukacija za zaposlene, potrebno je ispuniti mnogobrojne zahteve: da ne budu dosadne ili suvoparne, da ne oduzimaju previše radnog vremena i da nisu preskupe. Dodatni izazov predstavlja činjenica da odrasli najbolje uče kroz sopstvenu aktivnost. Dvostruki sistem tabli, pioni i kockice Vođen tim problemom, a suočen sa neophodnim veštinama koje jedan tim u njegovom poslu treba da ima, dr Nikola Vojtek, Engineering manager u IT industriji i konsultant, osmislio je edukativnu društvenu igru “Agilist”! Ona na dinamičan način kombinuje elemente Kanbana i Scrum-a kako bi najrealnije moguće simulirala složenost razvoja proizvoda, upravljanja timova i poslovnih operacija.  “U ovoj igri može da učestvuje do četiri igrača, od kojih svaki preuzima ulogu poslovnog lidera koji se suočava sa izazovima transformacije proizvoda, od koncepta do lansiranja, i postizanja uspeha na tržištu. Centralni deo igre je dvostruki sistem tabli koji omogućava igračima da efikasno vizualizuju i upravljaju svojim timovima i procesima razvoja proizvoda”, objašnjava Nikola Vojtek za HelloWorld. “Veoma bitan aspekt u svakom poslovanju su finansije, a neretko je ova oblast zapostavljena kako na treninzima tako i kod konkretnog obavljanja posla. „Agilist“ poseban akcenat stavlja upravo na upravljanju finansijama, dok vodi igrače kroz brojne korake razvoja proizvoda”, dodaje kreator ove igre. Igra je osmišljena kao klasična društvena igra sa tablom, po kojoj se igrači kreću koristeći piune i kockice. Svaki igrač ima ispred sebe dva papira: jedan za vođenje finansija i drugi koji predstavlja Kanban tablu za vizualizaciju razvoja proizvoda. U realno predstavljenim poslovnim okolnostima, igrači tokom svakog kruga okupljaju svoj tim (kroz kartice), kreiraju i isporučuju proizvod. Cilj igre je da učesnici kroz igru nauče i primene različite poslovne strategije. Igra vas „tera“ da razmišljate kao preduzetnik Stefan Vujović, Projekt Menadžer u IT industriji, jedan je od prvih menadžera koji se oprobao u ovoj igri i - izgubio od saigrača. On za HelloWorld kaže da vas ova igra “tera da učite i preduzetničke veštine”. “Nedavno sam igrao ovu igru i još uvek sam pod utiskom. Kompleksnost igre vas uvlači i drži u želji da igrate još. Igra je usredsređena na agilnu metodologiju, a čak možete kupovati proizvode unutar igre. Da biste pobedili, morate osmisliti najbolju moguću strategiju, uzimajući u obzir svaki aspekt poput zapošljavanja, produktivnosti i troškova. Izaziva vas  da razmišljate kao preduzetnik. Bilo je trenutaka kada sam se osećao kao da vodim sopstvenu startup kompaniju”, ističe Vujović. Namenjena odraslima, ali je dobar alat i za srednjoškolce Igra “Agilist” namenjena je svima - od individualaca koji žele da unaprede svoje veštine, preko trenera koji mogu da je koriste kao alat, do organizacija koje ulažu u svoje zaposlene i edukaciju. “Igra moze poslužiti i kao veoma edukativan alat i za mlađe generacije, odnosno decu u srednjoj školi kako bi im se objasnili osnovni koncepti razvoja proizvoda”, navodi Nikola Vojtek. Bojan Smuđa, Agilni kouč i trener u automobilskoj industriji navodi da je njegova praksa do sada pokazala da se najviše znanja usvaja kroz uključenost u procese koji se uče. “Upravo to je prednost ove igre jer svako ko je igra uključen je u kompletan postupak stvaranja proizvoda.”  

HelloWorld
0
03.06.2024. ·
2 min

Otkriven novi malware maskiran u Python paket

Stručnjaci za sajber bezbednost iz kompanije Phylum otkrili su maliciozni sadržaj ugrađen u popularni Python paket na PyPI repozitorijumu. Paket, nazvan requests-darwin-lite, je neovlašćena varijanta široko korišćene requests biblioteke. Requests-darwin-lite paket je vešto dizajniran da oponaša svoj legitimni pandan, ali je uključivao Go binarni fajl skriven unutar velike slikovne datoteke koja je odavala utisak jednostavne logo slike. Ovaj PNG fajl bio je težak neobičnih 17MB, što je u kompletnoj suprotnosti sa normalnom veličinom od približno 300kB za fajl ovog tipa. Tokom instalacije paketa, specijalizovana klasa komandi ‘PyInstall’ se aktivirala ako je instalaciono okruženje bilo macOS. Ova klasa izvršavala je base64-kodiranu komandu koja je izdvajala UUID (Universal Unique Identifier) sistema. Kod je proveravao specifičan UUID, što je ukazivalo na ciljani napad. Ako se UUID nije poklapao, instalacija je nastavljana bez postavljanja malwarea. Ovo sugeriše da su napadači testirali svoju distribuciju ili su imali vrlo specifičnu metu na umu. Kada su uslovi bili ispunjeni, prevelika PNG datoteka je raspakivala skriveni binarni fajl – koji je zatim postao izvršan i pokrenut u pozadini, efektivno dajući napadačima kontrolu nad mašinom. Analiza fajla identifikovala je binarni fajl kao komponentu OSX/Silver, C2 (command and control) okvira sličnog Cobalt Strike-u, ali manje poznatog  i samim tim su šanse za njegovo otkrivanje bile znatno niže. Phylum je primetio da su ranije verzije ovog paketa uključivale zlonamerni instalacioni hook i spakovani binarni fajl. Međutim, kasnije verzije – označene kao 2.28.0 i 2.28.1 – smanjile su ove agresivne funkcije; prva više nije izvršavala binarni fajl pri instalaciji, dok druga nije imala zlonamerne komponente uopšte. Ovo otkriće odmah je prijavljeno PyPI-u, što je dovelo do uklanjanja svih verzija paketa iz repozitorijuma. Ovaj niz događaja dodatno je naglasio veliku potrebu za budnošću u open-source zajednici gde zbunjivanje i ciljani napadi postaju sve sofisticiraniji. Ovaj incident je kritičan podsetnik da napadači nastavljaju da razvijaju svoje metode za eksploataciju open-source ekosistema, koristeći naizgled nevine pakete za distribuciju malwarea. Samim tim, celokupna tehnološka zajednica trebalo bi da bude znatno opreznija i radi na preventivnim merama kako bi se zaštitila od ovakvih napada.  

31.05.2024. ·
6 min

Beograđanin Mihailo Gligorić osnovao startap “SPONA” koji pomaže kompanijama da dođu do klijenata

Jedan od najvećih izazova kompanija koje nude svoj proizvod ili uslugu je kako da dođu do kupca, da u moru kontakata dopru do pravih imena i adresa. Sektori prodaje i marketinga bave se uglavnom baš ovom temom. Beograđanin Mihailo Gligorić se posle nekoliko godina provedenih u Nemačkoj i Švajcarskoj, vratio i pokrenuo startap “SPONA” koji kompanijama nudi rešenje kako da dođu do kontakata koji su im potrebni za širenje posla. Smatra da je Srbija odlično polje za plasiranje novih ideja, pre svega zbog izuzetnih talenata i vrhunskog kadra, dok kao najveću manu i kočnicu našeg startap tržišta vidi u nedovoljnoj podršci domaćih investitora startapovima. Kako kaže, naši investitori uglavnom nisu svesni vrednosti ulaganja u inovativne poslovne modele i onda stranci kupuju najbolje srpske ideje za 5.000 do 20.000 evra, a zatim na njima zarađuju milione. Nakon osnovnih ekonomskih studija na Univerzitetu u Minhenu i mastera iz finansija na Univerzitetu u Cirihu i Sent Galenu, Mihailo je radio u investicionom bankarstvu, kao i B2B prodaji u nekoliko venture-backed startapova u Cirihu, Berlinu i Minhenu. Na ideju da pokrene startap došao je dok je radio u razvoju prodaje u startapu u Berlinu. - Radilo se o korišćenju outsorsovane radne snage, najnovijih tehnologija za prikupljanje i izvlačenje podataka i automatizovanje slanja mejlova, zajedno sa analitičkim sposobnostima, kojim je kreirana mašina za generisanje tražnje za kompaniju Likeminded. Ona sada vredi više od 70 miliona evra, a u trenutku kada sam ušao u kompaniju, imala je samo jednog klijenta. Vremenom sam kroz sva ta iskustva razvijao ideju da pokrenem softver kao uslugu isključivo za B2B kompanije (business-to-business, proces poslovanja svih kompanija koje plasiraju i prodaju proizvode ili usluge drugim preduzećima) - kaže Mihailo za Helloworld.rs. Lov na klijente Kako naš sagovornik objašnjava, softver koji je u osnovi “SPONE” generiše baze kontakata potencijalnih klijenata za svoje korisnike. - Proizvod je namenjen za globalno tržište, sa fokusom na tradicionalne B2B industrije i tehnološke kompanije sa manjkom zaposlenih u prodajnom timu - objašnjava Mihailo i dodaje da “SPONU” koriste preduzetnici, menadžeri i zaposleni u oblasti marketinga i prodaje. - Ova aplikacija je idealna za kompanije kojima su potrebni kontakti sa novim potencijalnim klijentima u cilju tržišne ekspanzije. Korisnik popunjava kratak upitnik na osnovu kojeg istog dana dobija besplatne probne uzorke kontakata, pa  ako mu se dopadne, može da kupi još. Kada kupi dodatne kontakte, može ponovo da popuni upitnik da bi dobio besplatne uzorke neke druge ciljne grupe, i tako u krug. Tačnije, nudimo agencijski kvalitet usluge u formi softvera za kompanije kojima je potreban razvoj prodaje, po višestruko nižoj ceni zahvaljujući automatizovanom prodajnom procesu koji aplikacija donosi -objašnjava naš sagovornik. Tim ovog startapa trenutno čine, osim Mihaila Gligorića, koji je CEO kompanije i Đorđe Marković direktor proizvoda, senior backend developer, senior frontend developer, dizajner, troje stalno zaposlenih u Bangladešu, praktikanti sa FON-a, kao i tri mentora - dva za biznis, jedan za marketing. Planira se širenje tima, a najpotrebniji su analitičari, data mining programeri i saradnici u prodaji i razvoju poslovanja. - Kompanija rapidno raste, kako na domaćem, tako i na afričkom i zapadnoevropskom tržištu, a trenutni fokus leži isključivo na marketingu i prodaji - naglašava Mihailo i dodaje da je “SPONA” za prvih mesec dana stekla 50 pretplatnika iz Srbije, Holandije, Nemačke, Hrvatske, Amerike i Kanade. Beograd je poput Berlina ili San Franciska kada je razvoj startapa u pitanju Od aprila 2022. do januara 2023. Mihailo je radio u razvoju prodaje za četiri kompanije u Berlinu, Minhenu i Cirihu. U januaru 2023. godine, odlučio je da napusti posao i kao osnivač agencije počeo da testira domaće i strano tržište. Prikupljanje novca za projekat i dokaz da ideja funkcioniše u praksi su završeni u septembru prošle godine, a izrada MVP-ja, odnosno veb aplikacije “SPONE” završena je ovog aprila. Kako naš sagovornik kaže, nije bilo dileme da posao započne u Srbiji, zbog konkurentnih troškova poslovanja, visokokvalifikovane radne snage i mogućnosti za rast u regionalnom tržištu. - Moguće je pokrenuti ovoliki projekat sa znatno manje resursa. Bez 300.000 - 500.000 evra početnog kapitala ne bih mogao da krenem ni u izdradu aplikacije u Berlinu, recimo - objašnjava Mihailo i dodaje da je imao operativnu, finansijsku i mentorsku podršku porodice, koosnivača, Centra za srpsko-nemačku saradnju (GIZ), kao i mentora, a uveren je da će se firma brzo razvijati. Smatra da je Srbija sa jedne strane izuzetno plodno tlo za nove ideje i razvoj startapova, ali sa druge strane destimulativno zbog male podrške finansijera.  - Naše tržište ima ogroman potencijal zbog visoke koncentracije kvalitetnih IT stručnjaka i ne tako velike konkurencije od strane korporacija na tržištu rada. Najveća prepreka u srpskom startap svetu ipak je, kako kaže, needukovano tržište kapitala i slabo ulaganje u inovacije. - Stranci su za veoma male pare u stanju da pokupe naše najbolje kompanije zato što su domaći investitori neiskusni u investiranju u skalabilne poslovne modele. To dovodi do toga da se imućni ljudi u našoj zemlji iz neznanja ne upuštaju u ove visokoprofitabilne investicije. Naši najbolji startapovi su gotovo svi registrovani negde na zapadu baš iz ovih razloga - objašnjava Mihailo za Helloworld.rs i naglašava da zaštita domaće inovacije nosi privredu svih razvijenih zemalja sveta. - Inovatori su već decenijama ubedljivo najcenjeniji članovi poslovnog sveta razvijenih zemalja. Mi smo nažalost još daleko od toga. Preporuka za sve startap i tech organizacije u Srbiji Srpska startap scena neće procvetati zbog stranih investicija, već isključivo zbog domaćih preduzetnika koji su spremni da preuzmu visokorizične investicije, ne samo iz finansijskih nego i iz filantropskih ciljeva - smatra naš sagovornik i poručuje novim startap kompanijama da se fokusiraju na privlačenje domaćih investitora i da ulažu u marketing i prodaju. -  Za razvoj startapa na zapadu se ulaže 30% u razvoj, a 70% u marketing i prodaju, dok je kod nas obrnuto. Plus, kada se uzme u obzir koliko su IT radni sati manje plaćeni u Srbiji, jasno je koliko se malo investira u marketing i prodaju srpskih inovativnih kompanija. Svi bi da investiraju u nešto što je "opipljivo", a startap je sve samo ne to. Edukacija domaćih investitora je po mišljenju Gligorića na spisku najvažnijih pravila za startapove. - Potrebno je edukovati domaće investitore o vrednosti ulaganja u inovativne i skalabilne poslovne modele kako bi se povećala lokalna podrška startapovima i investiranje u naše kompanije u najranijim fazama razvoja. Takođe bih naglasio važnost umrežavanja i povezivanja sa mentorima i startap zajednicom zbog razmene iskustava - kaže naš sagovornik. Veruje da bi se promenom poslovne klime po ugledu na Nemačku i Švajcarsku mogla potpuno promeniti perspektiva mladih u Srbiji. - Na Zapadu je veliki stepen povezanosti države i preduzeća. Ulaganje u radnu snagu se odavno tretira kao suvo zlato i motor ekonomije. Velika je razlika što mlad čovek sa željom i dobrom voljom može poslovno daleko da dogura zato što ga društvo i sistem vrlo brzo prepoznaju kao izuzetno traženog i korisnog. Ukratko - dok se ovde traži vođa, tamo se traži neko ko želi pozitivno da doprinese  - zaključuje naš sagovornik.  

HelloWorld
3
29.05.2024. ·
2 min

Microsoftov novi Recall alat mogao bi da postane noćna mora za privatnost korisnika

Microsoft je nedavno predstavio novi Windows 11 alat – Recall for Copilot Plus PC mašine – koji prati i beleži sve što ste videli ili radili na vašem kompjuteru i zauzvrat vam daje mogućnost da pretražujete i „vraćate“ sve što ste ikada uradili na uređaju. Polje praćenja novog alata, koji je Microsoft interno nazvao AI Explorer, izuzetno je veliko i obuhvata logovanje u aplikacije, praćenje komunikacija prilikom sastanaka uživo, pamćenje svih sajtova koje ste posetili i mnoge druge akcije. Sve što je potrebno da uradite jeste aktiviranje „Recall“ opcije koja je veoma slična AI pretrazi, i dobićete prikaz iz određenog vremenskog perioda. Zapravo, sve što ste radili na kompjuteru pojaviće se na tajmlajnu koji se može istraživati. Microsoft je uključio i opciju da sami birate šta će Recall pratiti. Ukoliko vam se ova tehnologija čini poznatom, to je zato što je Microsoft pokušao nešto slično, ali manje moćno, sa Windows 10 Timeline opcijom koja je povučena 2021. godine, a tu je i Rewind opcija kod Mac kompjutera. Ipak, razlika između Mac opcije i Microsoftovog novog proizvoda je ta što uz Recall dobijate duboku i nejtiv integraciju u Windows, dok je Rewind aplikacija trećih lica koju je potrebno preuzeti i pružiti sistemska ovlašćenja. Ipak, Recall neće raditi na svim Windows 11 kompjuterima, već ćete morati da kupite neki od Copilot Plus računara sa novim Snapdragon X Elite čipovima koji poseduju NPU potreban da bi Recall radio. A tu su i minimalni zahtevi koje kompjuter mora da ispuni: Minimum 256GB prostora na hard disku uz 50GB slobodnog prostora. Recall će na početku zauzeti 25GB prostora – što je dovoljno za 3 meseca beleženja istorije. Ovaj prostor se u PC podešavanjima može povećati u zavisnosti od vaših potreba. U slučaju da ostanete na ovoj vrednosti, Recall će brisati stare logove kako bi napravio mesta za nove. Microsoft je takođe obećao korisnicima da će Recall indeks ostati u lokalu i zaštićen na samom uređaju. Bezbednosne brige Ipak, ma koliko interesantno zvučala, nova funkcija podigla je brige mnogih koji se plaše da bi ona u pogrešnim rukama mogla da bude zloupotrebljena. Iako je takozvana semantička pretraga veliki korak napred za veštačku inteligenciju, ona dolazi u vreme kada se industrija brzo razvija, a regulatorne agencije, kompanije i potrošači još uvek pokušavaju da shvate kako odgovorno koristiti ovu tehnologiju. Nezavisni regulator za zaštitu podataka i slobodu informacija Ujedinjenog Kraljevstva, Kancelarija poverenika za informacije (ICO), rekla je CNN-u da istražuje alat "kako bi razumela mere zaštite privatnosti korisnika". Izvršni direktor Satija Nadela rekao je Wall Street Journalu u intervjuu pred lansiranje da se pretrage na vebu moraju obavljati samo na Microsoftovom veb pregledaču Edge i da snimci ekrana nikada ne napuštaju korisnikov računar. "Morate spojiti dve stvari: Ovo je moj kompjuter i ovo je moj Recall - i sve se obavlja lokalno", rekao je.  

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.