Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.

06.06.2024. ·
3 min

Nikola osmislio društvenu igru „Agilist“ koja nas uči kako se primenjuju različite poslovne strategije

U savremenom poslovnom okruženju, gde je svakodnevno sticanje novih i usavršavanje postojećih veština neophodno, pronalaženje različitih modela učenja postaje ključni zadatak za HR i ostale menadžere. Prilikom izbora edukacija za zaposlene, potrebno je ispuniti mnogobrojne zahteve: da ne budu dosadne ili suvoparne, da ne oduzimaju previše radnog vremena i da nisu preskupe. Dodatni izazov predstavlja činjenica da odrasli najbolje uče kroz sopstvenu aktivnost. Dvostruki sistem tabli, pioni i kockice Vođen tim problemom, a suočen sa neophodnim veštinama koje jedan tim u njegovom poslu treba da ima, dr Nikola Vojtek, Engineering manager u IT industriji i konsultant, osmislio je edukativnu društvenu igru “Agilist”! Ona na dinamičan način kombinuje elemente Kanbana i Scrum-a kako bi najrealnije moguće simulirala složenost razvoja proizvoda, upravljanja timova i poslovnih operacija.  “U ovoj igri može da učestvuje do četiri igrača, od kojih svaki preuzima ulogu poslovnog lidera koji se suočava sa izazovima transformacije proizvoda, od koncepta do lansiranja, i postizanja uspeha na tržištu. Centralni deo igre je dvostruki sistem tabli koji omogućava igračima da efikasno vizualizuju i upravljaju svojim timovima i procesima razvoja proizvoda”, objašnjava Nikola Vojtek za HelloWorld. “Veoma bitan aspekt u svakom poslovanju su finansije, a neretko je ova oblast zapostavljena kako na treninzima tako i kod konkretnog obavljanja posla. „Agilist“ poseban akcenat stavlja upravo na upravljanju finansijama, dok vodi igrače kroz brojne korake razvoja proizvoda”, dodaje kreator ove igre. Igra je osmišljena kao klasična društvena igra sa tablom, po kojoj se igrači kreću koristeći piune i kockice. Svaki igrač ima ispred sebe dva papira: jedan za vođenje finansija i drugi koji predstavlja Kanban tablu za vizualizaciju razvoja proizvoda. U realno predstavljenim poslovnim okolnostima, igrači tokom svakog kruga okupljaju svoj tim (kroz kartice), kreiraju i isporučuju proizvod. Cilj igre je da učesnici kroz igru nauče i primene različite poslovne strategije. Igra vas „tera“ da razmišljate kao preduzetnik Stefan Vujović, Projekt Menadžer u IT industriji, jedan je od prvih menadžera koji se oprobao u ovoj igri i - izgubio od saigrača. On za HelloWorld kaže da vas ova igra “tera da učite i preduzetničke veštine”. “Nedavno sam igrao ovu igru i još uvek sam pod utiskom. Kompleksnost igre vas uvlači i drži u želji da igrate još. Igra je usredsređena na agilnu metodologiju, a čak možete kupovati proizvode unutar igre. Da biste pobedili, morate osmisliti najbolju moguću strategiju, uzimajući u obzir svaki aspekt poput zapošljavanja, produktivnosti i troškova. Izaziva vas  da razmišljate kao preduzetnik. Bilo je trenutaka kada sam se osećao kao da vodim sopstvenu startup kompaniju”, ističe Vujović. Namenjena odraslima, ali je dobar alat i za srednjoškolce Igra “Agilist” namenjena je svima - od individualaca koji žele da unaprede svoje veštine, preko trenera koji mogu da je koriste kao alat, do organizacija koje ulažu u svoje zaposlene i edukaciju. “Igra moze poslužiti i kao veoma edukativan alat i za mlađe generacije, odnosno decu u srednjoj školi kako bi im se objasnili osnovni koncepti razvoja proizvoda”, navodi Nikola Vojtek. Bojan Smuđa, Agilni kouč i trener u automobilskoj industriji navodi da je njegova praksa do sada pokazala da se najviše znanja usvaja kroz uključenost u procese koji se uče. “Upravo to je prednost ove igre jer svako ko je igra uključen je u kompletan postupak stvaranja proizvoda.”  

HelloWorld
0
03.06.2024. ·
2 min

Otkriven novi malware maskiran u Python paket

Stručnjaci za sajber bezbednost iz kompanije Phylum otkrili su maliciozni sadržaj ugrađen u popularni Python paket na PyPI repozitorijumu. Paket, nazvan requests-darwin-lite, je neovlašćena varijanta široko korišćene requests biblioteke. Requests-darwin-lite paket je vešto dizajniran da oponaša svoj legitimni pandan, ali je uključivao Go binarni fajl skriven unutar velike slikovne datoteke koja je odavala utisak jednostavne logo slike. Ovaj PNG fajl bio je težak neobičnih 17MB, što je u kompletnoj suprotnosti sa normalnom veličinom od približno 300kB za fajl ovog tipa. Tokom instalacije paketa, specijalizovana klasa komandi ‘PyInstall’ se aktivirala ako je instalaciono okruženje bilo macOS. Ova klasa izvršavala je base64-kodiranu komandu koja je izdvajala UUID (Universal Unique Identifier) sistema. Kod je proveravao specifičan UUID, što je ukazivalo na ciljani napad. Ako se UUID nije poklapao, instalacija je nastavljana bez postavljanja malwarea. Ovo sugeriše da su napadači testirali svoju distribuciju ili su imali vrlo specifičnu metu na umu. Kada su uslovi bili ispunjeni, prevelika PNG datoteka je raspakivala skriveni binarni fajl – koji je zatim postao izvršan i pokrenut u pozadini, efektivno dajući napadačima kontrolu nad mašinom. Analiza fajla identifikovala je binarni fajl kao komponentu OSX/Silver, C2 (command and control) okvira sličnog Cobalt Strike-u, ali manje poznatog  i samim tim su šanse za njegovo otkrivanje bile znatno niže. Phylum je primetio da su ranije verzije ovog paketa uključivale zlonamerni instalacioni hook i spakovani binarni fajl. Međutim, kasnije verzije – označene kao 2.28.0 i 2.28.1 – smanjile su ove agresivne funkcije; prva više nije izvršavala binarni fajl pri instalaciji, dok druga nije imala zlonamerne komponente uopšte. Ovo otkriće odmah je prijavljeno PyPI-u, što je dovelo do uklanjanja svih verzija paketa iz repozitorijuma. Ovaj niz događaja dodatno je naglasio veliku potrebu za budnošću u open-source zajednici gde zbunjivanje i ciljani napadi postaju sve sofisticiraniji. Ovaj incident je kritičan podsetnik da napadači nastavljaju da razvijaju svoje metode za eksploataciju open-source ekosistema, koristeći naizgled nevine pakete za distribuciju malwarea. Samim tim, celokupna tehnološka zajednica trebalo bi da bude znatno opreznija i radi na preventivnim merama kako bi se zaštitila od ovakvih napada.  

31.05.2024. ·
6 min

Beograđanin Mihailo Gligorić osnovao startap “SPONA” koji pomaže kompanijama da dođu do klijenata

Jedan od najvećih izazova kompanija koje nude svoj proizvod ili uslugu je kako da dođu do kupca, da u moru kontakata dopru do pravih imena i adresa. Sektori prodaje i marketinga bave se uglavnom baš ovom temom. Beograđanin Mihailo Gligorić se posle nekoliko godina provedenih u Nemačkoj i Švajcarskoj, vratio i pokrenuo startap “SPONA” koji kompanijama nudi rešenje kako da dođu do kontakata koji su im potrebni za širenje posla. Smatra da je Srbija odlično polje za plasiranje novih ideja, pre svega zbog izuzetnih talenata i vrhunskog kadra, dok kao najveću manu i kočnicu našeg startap tržišta vidi u nedovoljnoj podršci domaćih investitora startapovima. Kako kaže, naši investitori uglavnom nisu svesni vrednosti ulaganja u inovativne poslovne modele i onda stranci kupuju najbolje srpske ideje za 5.000 do 20.000 evra, a zatim na njima zarađuju milione. Nakon osnovnih ekonomskih studija na Univerzitetu u Minhenu i mastera iz finansija na Univerzitetu u Cirihu i Sent Galenu, Mihailo je radio u investicionom bankarstvu, kao i B2B prodaji u nekoliko venture-backed startapova u Cirihu, Berlinu i Minhenu. Na ideju da pokrene startap došao je dok je radio u razvoju prodaje u startapu u Berlinu. - Radilo se o korišćenju outsorsovane radne snage, najnovijih tehnologija za prikupljanje i izvlačenje podataka i automatizovanje slanja mejlova, zajedno sa analitičkim sposobnostima, kojim je kreirana mašina za generisanje tražnje za kompaniju Likeminded. Ona sada vredi više od 70 miliona evra, a u trenutku kada sam ušao u kompaniju, imala je samo jednog klijenta. Vremenom sam kroz sva ta iskustva razvijao ideju da pokrenem softver kao uslugu isključivo za B2B kompanije (business-to-business, proces poslovanja svih kompanija koje plasiraju i prodaju proizvode ili usluge drugim preduzećima) - kaže Mihailo za Helloworld.rs. Lov na klijente Kako naš sagovornik objašnjava, softver koji je u osnovi “SPONE” generiše baze kontakata potencijalnih klijenata za svoje korisnike. - Proizvod je namenjen za globalno tržište, sa fokusom na tradicionalne B2B industrije i tehnološke kompanije sa manjkom zaposlenih u prodajnom timu - objašnjava Mihailo i dodaje da “SPONU” koriste preduzetnici, menadžeri i zaposleni u oblasti marketinga i prodaje. - Ova aplikacija je idealna za kompanije kojima su potrebni kontakti sa novim potencijalnim klijentima u cilju tržišne ekspanzije. Korisnik popunjava kratak upitnik na osnovu kojeg istog dana dobija besplatne probne uzorke kontakata, pa  ako mu se dopadne, može da kupi još. Kada kupi dodatne kontakte, može ponovo da popuni upitnik da bi dobio besplatne uzorke neke druge ciljne grupe, i tako u krug. Tačnije, nudimo agencijski kvalitet usluge u formi softvera za kompanije kojima je potreban razvoj prodaje, po višestruko nižoj ceni zahvaljujući automatizovanom prodajnom procesu koji aplikacija donosi -objašnjava naš sagovornik. Tim ovog startapa trenutno čine, osim Mihaila Gligorića, koji je CEO kompanije i Đorđe Marković direktor proizvoda, senior backend developer, senior frontend developer, dizajner, troje stalno zaposlenih u Bangladešu, praktikanti sa FON-a, kao i tri mentora - dva za biznis, jedan za marketing. Planira se širenje tima, a najpotrebniji su analitičari, data mining programeri i saradnici u prodaji i razvoju poslovanja. - Kompanija rapidno raste, kako na domaćem, tako i na afričkom i zapadnoevropskom tržištu, a trenutni fokus leži isključivo na marketingu i prodaji - naglašava Mihailo i dodaje da je “SPONA” za prvih mesec dana stekla 50 pretplatnika iz Srbije, Holandije, Nemačke, Hrvatske, Amerike i Kanade. Beograd je poput Berlina ili San Franciska kada je razvoj startapa u pitanju Od aprila 2022. do januara 2023. Mihailo je radio u razvoju prodaje za četiri kompanije u Berlinu, Minhenu i Cirihu. U januaru 2023. godine, odlučio je da napusti posao i kao osnivač agencije počeo da testira domaće i strano tržište. Prikupljanje novca za projekat i dokaz da ideja funkcioniše u praksi su završeni u septembru prošle godine, a izrada MVP-ja, odnosno veb aplikacije “SPONE” završena je ovog aprila. Kako naš sagovornik kaže, nije bilo dileme da posao započne u Srbiji, zbog konkurentnih troškova poslovanja, visokokvalifikovane radne snage i mogućnosti za rast u regionalnom tržištu. - Moguće je pokrenuti ovoliki projekat sa znatno manje resursa. Bez 300.000 - 500.000 evra početnog kapitala ne bih mogao da krenem ni u izdradu aplikacije u Berlinu, recimo - objašnjava Mihailo i dodaje da je imao operativnu, finansijsku i mentorsku podršku porodice, koosnivača, Centra za srpsko-nemačku saradnju (GIZ), kao i mentora, a uveren je da će se firma brzo razvijati. Smatra da je Srbija sa jedne strane izuzetno plodno tlo za nove ideje i razvoj startapova, ali sa druge strane destimulativno zbog male podrške finansijera.  - Naše tržište ima ogroman potencijal zbog visoke koncentracije kvalitetnih IT stručnjaka i ne tako velike konkurencije od strane korporacija na tržištu rada. Najveća prepreka u srpskom startap svetu ipak je, kako kaže, needukovano tržište kapitala i slabo ulaganje u inovacije. - Stranci su za veoma male pare u stanju da pokupe naše najbolje kompanije zato što su domaći investitori neiskusni u investiranju u skalabilne poslovne modele. To dovodi do toga da se imućni ljudi u našoj zemlji iz neznanja ne upuštaju u ove visokoprofitabilne investicije. Naši najbolji startapovi su gotovo svi registrovani negde na zapadu baš iz ovih razloga - objašnjava Mihailo za Helloworld.rs i naglašava da zaštita domaće inovacije nosi privredu svih razvijenih zemalja sveta. - Inovatori su već decenijama ubedljivo najcenjeniji članovi poslovnog sveta razvijenih zemalja. Mi smo nažalost još daleko od toga. Preporuka za sve startap i tech organizacije u Srbiji Srpska startap scena neće procvetati zbog stranih investicija, već isključivo zbog domaćih preduzetnika koji su spremni da preuzmu visokorizične investicije, ne samo iz finansijskih nego i iz filantropskih ciljeva - smatra naš sagovornik i poručuje novim startap kompanijama da se fokusiraju na privlačenje domaćih investitora i da ulažu u marketing i prodaju. -  Za razvoj startapa na zapadu se ulaže 30% u razvoj, a 70% u marketing i prodaju, dok je kod nas obrnuto. Plus, kada se uzme u obzir koliko su IT radni sati manje plaćeni u Srbiji, jasno je koliko se malo investira u marketing i prodaju srpskih inovativnih kompanija. Svi bi da investiraju u nešto što je "opipljivo", a startap je sve samo ne to. Edukacija domaćih investitora je po mišljenju Gligorića na spisku najvažnijih pravila za startapove. - Potrebno je edukovati domaće investitore o vrednosti ulaganja u inovativne i skalabilne poslovne modele kako bi se povećala lokalna podrška startapovima i investiranje u naše kompanije u najranijim fazama razvoja. Takođe bih naglasio važnost umrežavanja i povezivanja sa mentorima i startap zajednicom zbog razmene iskustava - kaže naš sagovornik. Veruje da bi se promenom poslovne klime po ugledu na Nemačku i Švajcarsku mogla potpuno promeniti perspektiva mladih u Srbiji. - Na Zapadu je veliki stepen povezanosti države i preduzeća. Ulaganje u radnu snagu se odavno tretira kao suvo zlato i motor ekonomije. Velika je razlika što mlad čovek sa željom i dobrom voljom može poslovno daleko da dogura zato što ga društvo i sistem vrlo brzo prepoznaju kao izuzetno traženog i korisnog. Ukratko - dok se ovde traži vođa, tamo se traži neko ko želi pozitivno da doprinese  - zaključuje naš sagovornik.  

HelloWorld
3
29.05.2024. ·
2 min

Microsoftov novi Recall alat mogao bi da postane noćna mora za privatnost korisnika

Microsoft je nedavno predstavio novi Windows 11 alat – Recall for Copilot Plus PC mašine – koji prati i beleži sve što ste videli ili radili na vašem kompjuteru i zauzvrat vam daje mogućnost da pretražujete i „vraćate“ sve što ste ikada uradili na uređaju. Polje praćenja novog alata, koji je Microsoft interno nazvao AI Explorer, izuzetno je veliko i obuhvata logovanje u aplikacije, praćenje komunikacija prilikom sastanaka uživo, pamćenje svih sajtova koje ste posetili i mnoge druge akcije. Sve što je potrebno da uradite jeste aktiviranje „Recall“ opcije koja je veoma slična AI pretrazi, i dobićete prikaz iz određenog vremenskog perioda. Zapravo, sve što ste radili na kompjuteru pojaviće se na tajmlajnu koji se može istraživati. Microsoft je uključio i opciju da sami birate šta će Recall pratiti. Ukoliko vam se ova tehnologija čini poznatom, to je zato što je Microsoft pokušao nešto slično, ali manje moćno, sa Windows 10 Timeline opcijom koja je povučena 2021. godine, a tu je i Rewind opcija kod Mac kompjutera. Ipak, razlika između Mac opcije i Microsoftovog novog proizvoda je ta što uz Recall dobijate duboku i nejtiv integraciju u Windows, dok je Rewind aplikacija trećih lica koju je potrebno preuzeti i pružiti sistemska ovlašćenja. Ipak, Recall neće raditi na svim Windows 11 kompjuterima, već ćete morati da kupite neki od Copilot Plus računara sa novim Snapdragon X Elite čipovima koji poseduju NPU potreban da bi Recall radio. A tu su i minimalni zahtevi koje kompjuter mora da ispuni: Minimum 256GB prostora na hard disku uz 50GB slobodnog prostora. Recall će na početku zauzeti 25GB prostora – što je dovoljno za 3 meseca beleženja istorije. Ovaj prostor se u PC podešavanjima može povećati u zavisnosti od vaših potreba. U slučaju da ostanete na ovoj vrednosti, Recall će brisati stare logove kako bi napravio mesta za nove. Microsoft je takođe obećao korisnicima da će Recall indeks ostati u lokalu i zaštićen na samom uređaju. Bezbednosne brige Ipak, ma koliko interesantno zvučala, nova funkcija podigla je brige mnogih koji se plaše da bi ona u pogrešnim rukama mogla da bude zloupotrebljena. Iako je takozvana semantička pretraga veliki korak napred za veštačku inteligenciju, ona dolazi u vreme kada se industrija brzo razvija, a regulatorne agencije, kompanije i potrošači još uvek pokušavaju da shvate kako odgovorno koristiti ovu tehnologiju. Nezavisni regulator za zaštitu podataka i slobodu informacija Ujedinjenog Kraljevstva, Kancelarija poverenika za informacije (ICO), rekla je CNN-u da istražuje alat "kako bi razumela mere zaštite privatnosti korisnika". Izvršni direktor Satija Nadela rekao je Wall Street Journalu u intervjuu pred lansiranje da se pretrage na vebu moraju obavljati samo na Microsoftovom veb pregledaču Edge i da snimci ekrana nikada ne napuštaju korisnikov računar. "Morate spojiti dve stvari: Ovo je moj kompjuter i ovo je moj Recall - i sve se obavlja lokalno", rekao je.  

27.05.2024. ·
6 min

Žene u IT sektoru: Srbija ispred Hrvatske, iza S. Makedonije

Svaki peti IKT stručnjak u Srbiji je žena, a od svojih muških kolega u proseku zarađuju 9,1 odsto manju platu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako ovaj podatak deluje obeshrabrujuće, ipak smo bolji od Evropske unije, jer je u 27 država članica prosečno 17,2 procenata zaposlenih u ovom sektoru ženskog pola. Na  Zapadu su i rodne razlike u zaradi takođe (uglavnom) veće, a Evropa po svim važnijim merilima rodne ravnopravnosti kaska za SAD i Kanadom. Možda je kontraintuitivno, ali broj žena u STEM (science, technology, engineering, mathematics) širom Evrope ili stagnira ili opada iz godine u godinu - dok u Srbiji ili stagnira ili sporo raste. Bolji smo po tom pitanju od dela regiona, koji je po svojim parametrima takođe blizak proseku EU. Poređenja radi, Hrvatska je po ovom merilu na 18. mestu u Evropi i po broju žena u IKT ima neznatno lošiji udeo u odnosu na Srbiju, a razlika u platama između polova je još veća. U susednoj Bosni i Hercegovini, međutim, situacija je bolja - u tamošnjem IT sektoru 23% radne snage je ženskog pola, što je za dva procentna poena bolje nego u Srbiji. Severna Makedonija, izgleda, prednjači u ovoj oblasti - u IT sektoru jaz između polova gotovo da ne postoji, navodi Metamorphosis Foundation. Severna Makedonija se zapravo sa udelom od 36 odsto žena u sektoru nalazi negde između Rumunije i Bugarske, koje imaju jedan od najboljih "skorova" na kontinentu. Naravno, kao i u mnogim drugim oblastima, Nordijske zemlje su ubedljivo najbolje po ovom merilu, a tamo ni rodna razlika u zaradama praktično ne postoji. Srbija se po zastupljenosti žena osnivača startapa sa 19 odsto nalazi iznad globalnog proseka (15 odsto), ali  one čine samo trećinu menadžmenta ovih inovativnih preduzeća (ako su osnivači muškarci). Takođe, udeo osnivačica koje su stekle obrazovanje u IT oblasti procentualno je 2,5 puta manji od udela muških osnivača. Na globalnom nivou, žene su na samo 16 odsto vodećih (menadžerskih) pozicija u industriji. Za Srbiju, uglavnom zato što statistika ne razdvaja IKT od, na primer, rada u medijima, nemamo precizne podatke. Obrazovanje je (i u ovom slučaju) osnova Iako devojke odavno "razbijaju" što se fakultetskog obrazovanja tiče (prošle akademske godine 41,4% novoupisanih studenata bili su muškarci, preostalu većinu čine devojke, slična situacija je i sa brojem izdatih diploma), ova situacija nije preslikana kada posmatramo IT ili srodne fakultete. Studije IKT je 2022. godine (poslednji objavljeni podaci) upisalo oko 25.200 studenata. Manje od trećine su činile žene, što je u skladu sa prosekom EU. Slična situacija je i u polju obrazovanja "Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo", u kojoj je u prošloj akademskoj godini preko 40% odsto novoupisanih bilo ženskog pola. U smerovima koji pokrivaju "Poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i veterinu" jedino postoji ravnopravnost polova, a na svim ostalim fakultetima i smerovima devojke su većina. Razlika među polovima što se tiče tehničkog obrazovanja se dakole smanjuje, ali veoma sporo. Primera radi, sada već daleke 2015. godine, od 19.285 brucoša na IKT smerovima, 25 odsto bile su žene. Ukupno, među diplomcima IKT u Srbiji, 28,6 procenata čine žene, što je ponovo iznad proseka EU, gde je ova brojka tek neznatno iznad petine. Jedna naša sagovornica, koja se sa diplomom EKOF-a zaposlila u domaćem startapu kao Customer Support (pa se u međuvremenu prekvalifikovala za QA), ocenjuje da je i neformalno obrazovanje način da se rodne uloge "razdrmaju". "Žena ima više u QA, to im je i lakše za ulaz u sektor, u projektnom menadžmentu, često su Scrum Masteri, Product Owner-i, ali su Tech Lead-ovi uglavnom muškarci. Bootcampovi, radionice, sajmovi, paneli, prakse, su mesta gde bi mogle da provedu neko vreme, kako bi videle da to nije samo muški posao. Mnoge i dalje razmišljaju da će im 99% kolega u timu biti muškarci...Umesto toga, mogu da vide i buduće koleginice: 'Aha, pa ima 30 muškaraca i  sedam žena - što ja ne bih bila osma?'" Ona dodaje i da je disparitet između žena i muškaraca možda izraženiji u startapima, jer velike korporacije imaju posebne politike za postizanje rodne ravnopravnosti. U malim firmama, tech pozicije i dalje mahom popunjavaju muškarci - a finansije i operacije vode žene. A plata? Prosečna zaposlena žena u Srbiji prima 8,8 odsto manju platu od zaposlenog muškarca, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naravno, ova jednakost je manje izražena "na vrhu" razlika između prosečne plate direktora i direktorke je oko pet procenata. S druge strane, razlika između primanja inžinjera i inžinjerke ide do čak 19,3 odsto. Zapravo, rodni jaz je u domenu plate porastao prema poslednjim podacima (koji porede 2016. sa 2018. godinom), a unutar IKT sektora je sada na 9,1 odsto. Ponovo, poređenja radi, razlika između plata muškaraca i žena u hrvatskom tech sektoru je trenutno na 13 odsto. Uprkos svemu navedenom, Srbija beleži najbrži godišnji rast broja IKT stručnjakinja na kontinentu, ali one nisu podjednako zastupljene u svim domenima IT sveta. Prema udelu žena, jedino se u obradi podataka, hostingu i radu na veb-portalima beleži balans, dok je u oblasti tehnologija (programiranje, IKT konsalting, upravljanje računarskom opremom) tek svaki treći zaposleni ženskog pola. Nije svejedno u kom ste delu sektora Najveći jaz između broja zaposlenih žena i muškaraca unutar IT sektora beleži se u oblasti sajberbezbednosti. Podaci Global Forum on Cyber Expertise (GFCE) ukazuju da je u ovoj grani tek svaki deseti zaposleni u Evropi - ženskog pola. Iako su globalne brojke bolje, i ovde se Srbija kreće u okvirima evropskog proseka, iako nam je tačna domaća statistika takođe nedostupna. Uzroci za disbalans su i ovde isti kao i drugim programerskim branšama. Sanja Kekić, predsednica fondacije Women4Cyber, u razgovoru za HelloWorld navodi da žene percipiraju  sajberbezbednost kao "mušku" oblast, pošto nemaju uzore na koje bi se mlađa populacija ugledala. "Druga stvar su socio-kulturne norme koje su kod nas zastupljene, da je IT muški posao. U porodicama u kojima nije bilo IT-jevaca, devojčice se uglavnom usmeravaju na medicinu i druge oblasti, bez obzira na to da li su talentovane, na primer, za matematiku... Za žene koje već rade u sektoru problem su i 'stakleni plafoni', one ne napreduju (unutar firme isto) kao muškarci, niti imaju istu platu, bez obzira na iskustvo i stručnu spremu", navela je Kekić. Da bi se smanjio rodni jaz u Srbiji je 2021. godine osnovan lokalni odeljak globalne organizacije Women4Cyber, koji se bavi podizanjem svesti među žena mada  i ova oblast IT-ja *jeste* za njih, recimo, kroz saradnju sa obrazovnim institucijama. "Kada se gledaju ukupno zaposleni u kompanijama, možemo reći da postoji balans, ali kad se pogleda po ulogama - opet tehničke pozicije zauzimaju muškarci. To se očitava i u statistikama novoupisanih na tehničke fakultete, i to sve potiče iz porodice. Tamo gde postoji žena-uzor, devojčice se lakše odlučuju na upisivanje IKT (smerova)", dodaje Kekić. Poredeći Srbiju sa svetom i regionom, ona navodi da po ovom pitanju idemo "u korak sa svetom". "Trudimo se da podignemo svest na isti način kao i ostatak sveta, možda u regionu u ovome i prednjačimo",  zaključila je naša sagovornica.

HelloWorld
0
24.05.2024. ·
1 min

Programeri kreiraju programske jezike u tridesetim godinama

Većina programskih jezika koje danas koristimo kreirana je od strane programera u njihovim tridesetim godinama. Srednja starost kreatora programskih jezika je 36 godina, dok je prosečna starost 37,5 godina. Ovaj trend pokazuje da su programeri najproduktivniji kada su stekli dovoljno iskustva, ali su i dalje puni inovativnih ideja, pokazuju podaci koje je prikupio Breck Yunits. Najmlađi kreator uspešnog programskog jezika imao je 16 godina, dok je najstariji imao 70 godina. Ken Ajverson je kreirao jezik J u 70. godini, što dokazuje da nikada nije kasno za inovacije. S druge strane, Aron Švarc je stvorio atx sa samo 16 godina, što je kasnije dovelo do njegovog rada na Markdownu sa Džonom Gruberom. Programski jezici kao što su TypeScript, Go, JSON i Clojure kreirani su od strane programera u četrdesetim i pedesetim godinama. Ovo ukazuje da i zreliji programeri doprinose značajnim inovacijama u svetu tehnologije. Interesantno je da niko mlađi od 20 godina nikada nije stvorio popularan programski jezik. Rasmus Lerdorf je kreirao PHP sa 27 godina, dok je Ričard Stalman stvorio Emacs sa 23 godine. Ovo pokazuje da, iako mladi programeri mogu biti inovativni, najuspešniji jezici dolaze iz ruku iskusnijih developera. Kreiranje programskih jezika može biti zabavno i korisno, bez obzira na godine. Inovacija ne poznaje starosne granice, a primeri iz prošlosti pokazuju da je moguće stvoriti nešto značajno u bilo kom periodu života.

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.