Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.

20.06.2024. ·
1 min

Ilja Sutskever pokreće novu AI kompaniju posle odlaska iz OpenAI-a

Ilja Sutskever, jedan od suosnivača OpenAI-a, osnovao je novu kompaniju pod nazivom Safe Superintelligence Inc. (SSI) mesec dana nakon napuštanja OpenAI-a. Sutskever je osnovao SSI zajedno sa bivšim partnerom Y Combinatora, Danijelom Grosom, i bivšim inženjerom OpenAI-a, Danijelom Levijem. Sutskever je tokom svog rada u OpenAI-u bio ključna figura u naporima za unapređenje sigurnosti veštačke inteligencije, posebno sa rastom "superinteligentnih" AI sistema. Međutim, u maju ove godine, došlo je do neslaganja sa rukovodstvom OpenAI-a oko pitanja sigurnosti, što je rezultiralo njegovim odlaskom. SSI ima za cilj da unapređuje veštačku inteligenciju dok istovremeno osigurava da sigurnost uvek bude na prvom mestu. U svojoj objavi na društvenim mrežama, Sutskever je istakao da je misija kompanije potpuno usklađena sa njenim imenom i poslovnim modelom, te da je sigurnost glavni prioritet. Kompanija SSI, sa kancelarijama u Palo Altu i Tel Avivu, trenutno regrutuje tehničke talente kako bi ostvarila svoje ambiciozne ciljeve. Za razliku od OpenAI-a, koji je prvobitno osnovan kao neprofitna organizacija, SSI je od početka zamišljen kao profitabilna kompanija. Sutskever je u razgovoru sa Bloombergom izbegao da komentariše finansijsku situaciju kompanije, ali je njegov partner, Danijel Gros, naglasio da prikupljanje kapitala neće biti problem s obzirom na interesovanje za AI i kvalifikacije tima.  

HelloWorld
0
20.06.2024. ·
1 min

Nvidia nadmašila Microsoft i postala najvrednija javna kompanija

Kompanija Nvidia dostigla je novu prekretnicu postavši najvrednija javna kompanija na svetu. Akcije Nvidije porasle su za 3,6%, podižući tržišnu vrednost kompanije na 3,34 biliona (engl. trilion) dolara, što je nadmašilo tržišnu vrednost Microsofta koja sada iznosi 3,32 biliona dolara. Ove godine, akcije Nvidije porasle su za preko 170%, dodatno podstaknute odličnim rezultatima u prvom kvartalu u maju. Ovo predstavlja impresivan rast u odnosu na kraj 2022. godine, što se poklapa sa rastom generativne veštačke inteligencije. Nvidia sada drži oko 80% tržišta AI čipova u data centrima, što je sektor koji je značajno porastao zahvaljujući kompanijama poput OpenAI, Microsoft, Alphabet, Amazon i Meta koje ulažu u čipove potrebne za razvoj i rad AI modela. U poslednjem kvartalu, Nvidia je ostvarila prihod od 22,6 milijardi dolara u sektoru data centara, što je porast od 427% u odnosu na prošlu godinu, čineći ovaj segment 86% ukupne prodaje kompanije. Microsoft je takođe profitirao od rasta AI industrije, zabeleživši porast akcija od 20% ove godine. Nakon preuzimanja značajnog udela u OpenAI, Microsoft je integrisao AI modele u svoje ključne proizvode kao što su Office i Windows. Nvidia je novajlija među najvrednijim američkim kompanijama, gde su dominirali Apple i Microsoft.  

HelloWorld
0
19.06.2024. ·
<1 min

Web Dizajn za Web Developere | Besplatan kurs

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu ćeš naučiti kako profesionalno dizajnirati tekst, koristiti moć boje, besplatno doći do slika, fontova i ikona te poboljšati koverziju web-stranica. Kurs je namenjen za: Početnike koji žele da nauče da prave zapanjujuće web-stranice Back-end developere koji dodatno žele da ulepšaju svoje stranice UX dizajnere u potrazi za poboljšanjem vizuelnog aspekta svojih projekata Možeš pristupiti kursu putem linka.

HelloWorld
0
18.06.2024. ·
5 min

Globalna iskustva, lokalna rešenja: Kako srpske softverske kompanije utiču na domaću privredu

Današnji tehnološki pejzaž zahteva stalne inovacije i prilagođavanje. U dinamičnom svetu tehnologije, inovacije su postale ključni pokretač uspeha. Tri stručnjaka iz nekih od vodećih softverskih kompanija na domaćem tržištu — softverski inženjer u kompaniji Harness Enver Biševac, country menadžer Nortala Milan Simić i partner i managing direktor u Vega IT Aleksandar Milinčić — na 8. Forumu naprednih tehnologija u Naučno-tehnološkom parku Niš podelila su svoja iskustva o tome kako njihove kompanije uspešno prelaze od ideje do implementacije inovacija i kako ti procesi mogu da utiču na celokupnu privredu. Inovacije po svojoj meri Kada znamo da je Nortal globalna kompanija poznata po značajnom udelu u digitalizaciji Estonije (60-70 odsto digitalnih platformi estonske vlade se bar nekim delom prave u Nortalu), da je Vega IT jedna od najvećih domaćih servisnih kompanija sa više od 1.500 projekata iza sebe, a Harness startap koji kroz veštačku inteligenciju uspešno unapređuje softver delivery (aktivnosti koje čine softverski sistem dostupnim za korišćenje), nameće se pitanje kako se inovacijama pristupa u različitim vrstama kompanija? „Zahtevi naših klijenata su takvi da moramo da radimo na najnovijim tehnologijama. Na primer, dobili smo zahtev za kreiranje AI platforme Tark u trenutku kada se desio tehnološki skok sa generativnom veštačkom inteligencijom, pa smo i pre nego što su se uopšte pojavili prvi praktični primeri za različite industrije u ovoj oblasti morali brzo da izađemo na crtu trendovima. Kroz taj proces smo mnogo učili o problemima koje treba da rešimo,“ rekao je Simić. „Mi smo jako rano krenuli da kreiramo inovativna rešenja koja koriste mašinsko učenje kako bismo sebi olakšali svakodnevni posao. Pravili smo softver kakav je bio potreban našim DevOps inženjerima, ali su uz rast popularnosti različitih softverskih modula klijenti počeli da pokazuju interesovanje za naša rešenja i tako smo shvatili da možemo i njima da pomognemo da automatizuju sopstvene procese,“ Enver Biševac, softverski inženjer sa više od 15 godina iskustva u razvoju rešenja u raznim industrijama, skicira kako izgleda kada inovacija postane okosnica celog poslovanja. Pored primera Harness-a, gde pre nego što dođe do korisnika, inovativno tehnološko rešenje može da bude nešto što inicijalno nije ni zamišljeno kao proizvod koji je namenjen tržištu, postoje i kompanije poput Vega IT, koje ciljano neguju inovacije, i u inovativnosti i proaktivnosti svojih sofverskih inženjera vide glavnu pokretačku snagu razvoja kompanije. U tom smislu, Milinčić, koji je proveo deceniju kao softverski developer a poslednjih deset godina obavlja različite izvršne funkcije i i učestvovao u osnivanju nekoliko IT kompanija u Srbiji, naglašava važnost inženjerskog načina razmišljanja i stalne edukacije. „S obzirom na to da smo primarno servisna kompanija, kada se rode ideje koje nisu došle kao zahtev od klijenta mi ih učinimo samostalnim projektima, i kreiramo nove kompanije, da bi smo našim proizvodima omogućili nesmetan rast i razvoj kao što je npr. HeartCount. Bez obzira na to koju ulogu obavljamo, želimo da razmišljamo kao inženjeri, a inovacija je prirodno ponašanje jednog softverskog inženjera zato što je njegov um znatiželjan. On ne radi stvari slepo, tako što preslikava i kopira, nego razmišlja i želi da vidi šta se dešava ispod haube i koje opcije i benefiti još postoje. Takođe, naš CEO, kao i svi partneri u kompaniji, su posvećeni negovanju preduzetništva, podršci startupovima, mentorstvu preduzetnika i novih generacija inžinjera. Mi imamo interne hakatone gde kolege razvijaju svoje ideje uz podršku kompanije, a nedavno smo organizovali i vrlo uspešan startup week gde su kolege imale priliku da prikažu proizvode na kojima su već radili…“ Globalne lekcije za lokalnu primenu Milan Simić, sa 20 godina strateškog i taktičkog liderstva i ključnim ulogama u raznim industrijama uključujući telekomunikacije, bankarstvo, farmaciju, osiguranje i javni sektor, ističe da međunarodna prisutnost donosi vredna iskustva koja se mogu primeniti i na domaćem tržištu. „Naši klijenti zahtevaju najnovije tehnologije, što nas stalno tera na inovacije. Klijenti IT kompanija su mahom na mnogo razvijenijim tržištima i problemi i teme koje rešavamo i razrađujemo s njima su pogled u budućnost, u ono što će biti izazovi lokalne zajednice. Npr. mi smo nedavno radili digitalizaciju jedne od najvećih globalnih čeličana koja trenutno migrira svoje operativne procese korišćenja senzora na cloud. U Srbiji imamo slučajeve gde kompanije razmišljaju da li da upgrade-uju softvere iz 2003. godine, što je plastičan primer zašto nam treba prilagođavanje i kontinuirano učenje.“ Kako preliti kreativnost na tradicionalne industrije Pored toga što jačaju IT industriju, inovacije su neosvojen teren za povezivanje tradicionalne i IT industrije i ključ za jačanje ekonomije, pa je pitanje da li domaći IT sektor može da pomogne domaćoj tradicionalnoj privredi da i ona postane konkurentnija na međunarodnom tržištu. „Kao neko ko je u karijeri bio i na jednoj i na drugoj strani, mogu da kažem da izvesne prepreke postoje sa obe strane. Imamo različit nivo razvoja privrednih grana, a u isto vreme ne postoji dovoljno prostora, vremena i mesta za komunikaciju IT zajednice sa tradicionalnom privredom,“ ističe Simić. „Jedan od razloga zašto je nastala organizacija Inicijativa Digitalna Srbija, čiji je Nortal danas član, jeste bio da se uspostavi centralno mesto gde će te dve strane moći da komuniciraju — da IT zajednica bude svesnija problema tradicionalne privrede, a lokalna privreda bude svesnija mogućnosti koje donose nove tehnologije.“ Aleksandar Milinčić dodaje da država može igrati treću, takođe, značajnu ulogu u ovom procesu. „Povoljni krediti i kontinuirana edukacija preduzetnika mogu značajno stimulisati digitalnu transformaciju,“ predlaže Milinčić. „Ali pre svega obe strane moraju da rade na tome da se stvori prilika da dođe do partnerstva. Tradicionalna privreda treba da osvesti da IT sektor nije tu samo da prodaje usluge, već da može biti ključni partner u razvoju biznisa.“ &nbsp;

HelloWorld
0
18.06.2024. ·
2 min

Kako su Stiv Džobs i Bil Gejts obojica "pokrali" Xerox - i posvađali se

Malo je događaja koji su toliko prelomni za IT svet kao susret Stiva Džobsa i Bila Gejtsa sa Xerox PARC-om. Ova priča o "krađi" ideja često se citira kao ključni trenutak u razvoju personalnih računara i modernog računarskog okruženja. Xerox PARC: Riznica ideja Xerox Palo Alto Research Center (PARC) bio je dom nekih od najinovativnijih tehnologija sedamdesetih godina prošlog veka. Među njihovim izumima bili su grafičko korisničko okruženje (GUI), miš i mrežni sistemi – koncepti koji su danas osnovni deo svakog PC-a. Stiv Džobs, jedan od osnivača Apple-a, posetio je Xerox PARC 1979. godine i bio zapanjen onim što je video. GUI, koji je omogućavao korisnicima interakciju sa računarima pomoću ikonica i vizualnih elemenata umesto samo teksta, bio je revolucionarni koncept. Džobs je odmah video potencijal ove tehnologije i odlučio da je implementira u sledećem Apple proizvodu (Lisa i Macintosh). Stiv se hvalio revolucionarnošću ikonica na ekranu računara, mišem koji je Epl razvio, a kao ljubitelj kaligrafije veoma je insistirao na prikazivanju različitih fontova teksta kojima je računar raspolagao - ni jedna od ovih ideja nije nastala u Apple-u. Bil Gejts i Microsoft takođe su prepoznali vrednost inovacija iz Xerox PARC-a. Iako Microsoft nije bio direktno uključen u Xerox PARC, Gejts je brzo uvideo potencijal GUI-a nakon što je Apple predstavio Macintosh. Microsoft je ubrzo razvio svoj operativni sistem Windows, koji je uključivao mnoge ideje slične onima viđenim u Apple-ovim proizvodima, koji su inspirisani Xerox-ovim radom. Jedna od Stivovih poznatih “osobina” bila je sujeta, pa je naravno napao Bila kako je pokrao Epl i iskopirao njihove revolutivne ideje. Takođe, smetalo mu je i što je sarađivao sa IBM-om na konkurentskim proizvodima Apple-ovim, pa je do tada njihov veoma dobar odnos postao pomalo “klimav”. Bill Gates je kasnije opisao situaciju kroz duhovit komentar, naglašavajući zajedničko "korišćenje" Xerox-ovih ideja: "Pa, Stive, mislim da postoji više načina da se na to gleda. Mislim da je to više kao da smo obojica imali bogatog komšiju po imenu Xerox i ja sam provalio u njegovu kuću da ukradem TV, ali sam otkrio da si ga ti već ukrao", rekao je Bil Gejts. Posle četiri decenije, interesantno je osvrnuti se i videti da čista inovativnost nije odigrala najveću ulogu u uspehu sve tri kompanije. Xerox je i danas aktivna kompanija i bavi se najviše štampačima (kao jedan od lidera), ali je daleko od tržišnog (pa i kulturnog) uspeha dva giganta koji se utrkuju kao najvrednije kompanije na svetu. &nbsp;

17.06.2024. ·
1 min

Novi programski jezik Bend: fleksibilan na CPU i GPU

Paralelno programiranje je dugo bio sveti gral performansnog računarstva. Da je jednostavno implementirati paralelne procese, moderni programski jezici ne bi zahtevali koncepte kao što su semafori, zaključavanja i mutexi. Bend je novi programski jezik koji se ističe po tome što poseduje tri različita runtime-a. Prvi je napisan u C-u i ne podržava paralelno programiranje. Drugi je napisan u Rust-u i omogućava paralelizam, dok je treći pisan u CUDA-i, jeziku razvijenom specijalno za GPU programe, što nije iznenađujuće s obzirom na to da ga je razvila Nvidia. Jedna od ključnih karakteristika Benda je njegova inherentna paralelnost. Ne morate se previše brinuti o tome da li je vaš kod paralelan - ono što može biti izvršeno paralelno, biće izvršeno paralelno. Na primer, izraz ( ( (1 + 2) + 3 ) + 4) ne može se izvršiti paralelno zbog zavisnosti između operacija. 3 mora sačekati da se izvrši 1 + 2, a 4 mora sačekati da se završe prethodni izrazi. Međutim, ako bismo grupisali zagrade drugačije, kao u ( (1 + 2) + (3 + 4)), tada bi 1, 2 i 3, 4 mogli biti izračunati paralelno, a zatim konačno sabrani. Iako Bend automatski brine o paralelizmu, ipak je potrebno obratiti pažnju na strukturu koda. Sintaksa Benda podseća na Python, što olakšava učenje i upotrebu. Važno je napomenuti da Bend još uvek nije u konačnoj verziji - njegove single-thread performanse su trenutno slabije u odnosu na konkurenciju. Tim programera koji stoji iza ovog jezika obećava poboljšanje performansi sa svakom novom verzijom. &nbsp;

Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.