Blog

Gejming industrija u Srbiji protekle godine doživela je najveći skok zaposlenih do sada. Za godinu dana broj profesionalaca koji učestvuju u stvaranju video igara gotovo je udvostručen. Prema novom izveštaju Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), u domaćem gejmingu ukupan broj zaposlenih dostigao je 4.300! A u toku 2024. godine biće otvoreno oko čak 500 novih radnih mesta! Najrealnije objašnjenje otkud toliki upliv zaposlenih u ovu kreativnu industriju je, kako u Asocijaciji smatraju, dolazak u Srbiju velikog broja gejming kompanija iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Čak 48 odsto ukupnog broja trenutno zaposlenih u ovoj industriji, čine stranci, koji su izmestili svoje firme u našu zemlju. - Neke od vodećih globalnih kompanija, poput Wargaming-a, Playrix-a i Sperasoft-a, sada imaju svoja najveća predstavništva upravo u Srbiji, pa se očekuje da će ovakav upliv znanja i iskustva značajno uticati na domaće tržište video igara. Gejming industrija nijedne druge države do sada nije doživela da skok zaposlenih bude 98% - kaže Mihajlo Jovanović - Džaril, direktor Asocijacije industrije video igara Srbije i dodaje da od 2017. godine do danas domaća gejming industrija beleži kontinuiran rast i razvoj. - To je naročito značajno imajući u vidu da je 2023. godinu obeležila globalna nestabilnost u mnogim industrijama, pa tako i u gejmingu. Srbija je na sreću ostala izuzetak kada je reč o većim gašenjima studija ili projekata - podvlači Džaril za HelloWorld.rs. Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije ističe da je u 2023. godini 15 najuspešnijih gejming kompanija prihodovalo 175 miliona evra, da 57% kompanija razvija originalne proizvode, kao i da su igre proizvedene u Srbiji kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta. Povezivanje ruskih gejmera sa domaćom scenom Mihajlo Džaril dodaje za HelloWorld.rs da većina rasta proizilazi iz činjenice da su Srbija i čitava gejming industrija doživele nezapamćen priliv talenata i novih kompanija na tržištu. Kako kaže, međutim, srpski gejmig se suočava sad i sa izazovom integracije ovih novih ljudi i preduzeća sa postojećom zajednicom. Veruje da će iz ovolikog priliva znanja i iskustva proizaći veliki projekti ove godine. Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka SGA, naglašava da je, za razliku od IT sektora gde se beleži prilično sporo povezivanje ruske i domaće zajednice, u gejmingu to mnogo bolje. - Prijatno nas je iznenadilo kada su nas odmah po dolasku u Srbiju kontaktirali. Izazov za ovu godinu biće upravo projekti koji će služiti za ove konekcije. Za sada je veliki problem jezička barijera. Mali broj ruskih IT-jevaca govori engleski. Sa druge strane, nemamo dovoljno programa edukacije ni na engleskom jeziku, a gotovo polovina u gejmingu su stranci, pa ćemo raditi i na tome. To je zapravo najvažniji zadatak za ovu godinu - kaže za Helloworld.rs Obućina. Prema njenim rečima, top tri zemlje iz kojih dolaze stranci zaposleni u srpskoj gejming sceni su Rusija, Belorusija i Hrvatska, naglašavajući da i sve veći broj naših “komšija” prebacuje poslovanje u Srbiju. Više od pola kompanija planira da proširi svoje timove Kako je godišnja analiza Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) saopštila, više od polovine kompanija u ovoj branši planira da u toku 2024. godine proširi svoje timove. Ove godine biće potrebe za 475 novih radnih pozicija. - Top tri oblasti po broju zaposlenih u industriji su programiranje, umetnička zanimanja poput 2D art, 3D art, ilustratora, animatora, kai i kontrola kvaliteta. Najviše nas raduje što u industriji koja se percipira kao muška radi čak 28% žena, a na čelu čak polovine svih timova su takođe žene, što je trend koji opstaje godinama unazad - naglasila je predsednica Upravnog odbora SGA Marija Ilić, a Kristina Obućina dodaje da će osim umetničkih i pre svega liderskih funckija, velika potražnja biti za pozicijama u marketingu, menadžmentu kao i za i “lovcima” na nove korisnike igara. Nažalost, u prvoj polovini godine neće biti potražnje za juniorskim poslovima, iako će trećina kompanija nastaviti da prima mlade na praksu, a petina i na plaćene obuke. U prvom delu godine zapošljavaće se pre svega mediori i seniori, vođe timova. Biće otvorene art lid pozicije, develop lid pozicije i sve ostale koje podrazumevaju visok stepen znanja i iskustva. Velika potreba se javlja za poslovima koji nisu usko vezani za gejming, već za biznis kao takav. Pozicije koje je najteže popuniti, a koje će biti veoma tražene su upravo stručnjaci za marketing koji će uspevati da privuku što više korisnika besplatnih mobilnih igara - ističe Kristina Obućina. Kako naša sagovornica objašnjava, sistem obrazovanja ne prati potrebe tržišta, pa su i dalje veoma aktuelne prekvalifikacije. Jedan od faktora koji usporava otvaranje više programa za studije gejminga su i stroge propozicije za predavače, pa je samim tim mali broj stručnjaka koji bi ispunili uslove da budu profesori na nekim novim katedrama za gejming. Novina u odnosu na 2022. godinu je, kako naša sagovornica kaže, i što su se osim Beograda kao glavni razvojni centri probudili i Novi Sad i Niš. Iz njihovih “kuhinja” je prošle godine izašlo 30 novih igara, a trenutno se razvija još 81 nova. Raste prihod po zaposlenom Podaci sugerišu da je prosečni prihod po zaposlenom porastao za 18% kod gejming kompanija koje su uspele da premaše prag od 40 zaposlenih. U 2023. godini, prihod je porastao za 17 procenata u poređenju sa prethodnom godinom za prvih 15 kompanija. Ipak, ovaj rast se većinom pripisuje internacionalnim kompanijama, posebno dolasku nekoliko novih, koje su premestile značajan broj svojih zaposlenih u Srbiju. Što se izazova tiče, akteri domaćeg gejminga su najčešće isticali nedostatak finansijskih mogućnosti, visoke poreze i složene birokratske procedure. Uprkos ovim preprekama, većina kompanija i studija nastavlja da ostvaruje uspeh kroz direktnu prodaju.

Već smo navikli na generativne AI modele koji mogu da stvaraju tekst, slike, zvuke, a nedavno su nam najavljeni i kratki, fotorealistični video zapisi. Međutim, nedavni razvoj događaja otvara novo poglavlje u eri generativne veštačke inteligencije. Naime, predstavljen je AI model sposoban da generiše jednostavne 2D igre na osnovu crteža, čak i onih napravljenih na običnom papiru. Ovaj napredak, iako uzbudljiv, susreo se sa oprezom u zajednici developera video igara. Kao osoba sa više od šest godina iskustva u profesionalnom razvoju video igara, vest o ovakvoj tehnologiji dočekao sam sa određenom dozom strepnje, slično reakciji kada je jedan američki startap najavio razvoj AI-a pod imenom Devin. Devin je predstavljen kao potencijalna zamena za softverske inženjere, a na osnovu dostupnih snimaka, moglo bi se reći da je to daleka budućnost. Modeli poput ovog još uvek nisu spremni za praktičnu upotrebu, s obzirom na to da se njihovo "programiranje" video igara više čini kao generisanje video zapisa. Naime, ti modeli ne pišu pravi kod, ne reaguju na ulaze korisnika, niti mogu generisati nove pejzaže izvan postojećih slika. Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava ovakav generativni AI jeste njegova sklonost ka "halucinacijama", gde može spojiti dva objekta u jedan, što bi u realnoj igri bilo neprimenjivo. Na kraju, važno je istaći da i ja lično koristim generativni AI u svakodnevnom radu. Neophodno je prihvatiti da generativni AI neće nestati i da će nastaviti da nam pomaže u radu, olakšavajući nam procese. Stoga, nije potrebno da kao programeri i softverski inženjeri imamo veliku bojazan od gubitka poslova u budućnosti zbog ovih tehnologija. Uprkos početnim strepnjama, čini se da će generativni AI modeli nastaviti da oblikuju budućnost razvoja igara, ali ne na način koji bi u potpunosti zamenio ljudski doprinos. Kao i uvek, adaptacija i inovicija biće ključni za uspeh u ovoj dinamičnoj industriji.

Industrija video igara u Srbiji razvija se tek nešto duže od decenije i uprkos tome što je mlada, konstantno beleži stabilan rast. Svake godine objavljuje se sve više igara, rastu prihodi kao i broj zaposlenih u gejmingu, a statistika pokazuje da je naša zemlja na svetskoj sceni sve značajniji igrač. Prema poslednjim podacima Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), ukupan prihod 15 najuspešnijih kompanija u Srbiji iznosio je čak 150 miliona evra. U ovoj sferi kod nas zaposleno je oko 2.500 ljudi. Iako je međutim, reč o profitabilnom poslu, procenjuje se da je više od 300 radnih mesta neupražnjeno. Dok se u Velikoj Britaniji gejming razvija već skoro četiri decenije, Nemačka ulaže ogroma sredstva iz državnog budžeta, Francuska nudi mnogobrojne obrazovne programe, naša zemlja se još bori sa mnogobrojnim izazovima. Jedan od najvećih je upravo manjak kadra, smatraju glavni akteri ove industrije kod nas. I to onog za najviše i najplaćenije pozicije. Gejmig traži ljude koji mogu odmah brzo i samostalno da rade Prema rečima Kristine Janković Obućine, izvršne menadžerke Asocijacije, intenzivniji razvoj industrije video igara usporava upravo deficit seniora iz različitih oblasti, kao i obrazovanog kadra za zanimanja koja su kod nas još nova. Manjim timovima nedostaje i znanja iz biznisa. - Video igra zahteva izuzetno raznovrstan tim. Na prosečnoj igri neophodni su artisti -2D i 3D ilustratori, animatori, modelari, koncept artisti…. Potrebni su i programeri, zatim oni koji se bave narativom, dijalozima, gejm dizajneri koji osmišljavaju mehanike, nivoe i pravila igre, dizajneri zvuka. Na kraju, producenti, menadžeri, organizatori, sve su to zanimanja  potrebna svakom biznisu, pa su deo i ovog posla. Većina ljudi koja trenutno radi u industriji je samouka - kaže Janković Obućina za HelloWorld.rs. Prema njenim rečima problem manjih studija je što im nedostaje iskustvo u vođenju većih projekata i timova, veština iz ravoja biznisa, marketinga, akvizicije korisnika. - Fokusirani su uglavnom na izradu što bolje igre, a trebalo bi podjednako i paralelno da se usredsrede i na stabilnost tima, izlazak na tržište i promociju proizvoda. Dobra igra je samo deo uspeha. Neophodno je razumeti ciljnu grupu igrača za koju se igra pravi, kao i trenutak u kojem izlazi na tržište. Video igre kod nas prave kuvari, pravnici, pa čak i teolozi Svake godine domaći timovi objavljuju sve više igara, veći su prihodi kao i broj ljudi koji je zaposlen u industriji. Srpske igre su preuzete putem interneta do sada više od 100 miliona puta. Danas su kod nas prisutne značajne globalne kompanije - Ubisoft, Wargaming, Epic Games, Take-Two Interactive, kao i Playstudios, poznat po razvoju mobilnih verzija igre Tetris. - Playstudios je otvoren 2011. u Las Vegasu, a studio u Beogradu je osnovan pre tri godine i sada smo jedan od dva glavna centra za razvoj i istraživanje u mreži. Zapošljavamo 200 ljudi, a bavimo se prvenstveno social gejmingom i takozvanim free to play igrama -  kaže za naš portal Svetlana Mikić, menadžer za brend i komunikacije u beogradskom studiju Playstudios Europe. Prema njenim rečima, promene koje se u gejmingu kao i celokupnom tehnološkom sektoru dešavaju vrtoglavo brzo, sistem obrazovanja ne može da isprati. - Zato se dešava da “kadrove” uvozimo iz drugih oblasti. Na primer, sa Fakulteta dramskih umetnosti FDU dolaze nam narativni dizajneri, a 3D modelari često završe Arhitektonski fakultet. Takođe, kako je gejming jako dinamična i kompetitivna industrija, oglasi za posao su uglavnom namenjeni seniorima. Razlog za to je što razvoj kadra zahteva mnogo vremena i brojne resurse, a brzoj industriji su potrebni ljudi koji mogu brzo i samostalno da obavljaju svoj posao. Akteri ove industrije nerado pominju plate, tajnoviti su na pitanje kako se od ovog posla u Srbiji živi, ali u javnosti su prisutne gotovo mitske priče o astronomskim zaradama kako u IT tako i u gejming sektoru. Da nije reč o mitu, bar kada je reč o uslovima za rad, svedoče benefiti iz oglasa za posao - od premium zdravstenog osiguranja, teretane, besplatnih grickalica, voća, pića i dodatnih slobodnih dana, do raznih usavršavanja i nagrada. Najveća potražnja trenutno je za pozicijama specifičnim za industriju ove zabave. - To su gejm dizajneri, developeri i testeri, ali su prekvalifikacije česte. U ovoj industriji ima mesta za brojna tradicionalna zanimanja. Recimo, umetnici i arhitekte često prelaze na digitalnu umetnost i stvaraju vizuelni deo, glumci i muzičari vrlo lako pronalaze svoje mesto u produkciji jedne igre, grafički dizajneri postaju UI-UX dizajneri, filolozi i dramaturzi se bave tekstovima, pričom i pisanjem pa postaju narativni dizajneri ili kopirajteri. Imamo i one koji su započeli svoje obrazovanje na najrazličitijim pozicijama, pravnike, kuvare, inženjere, pa čak i teologe…Važno je da kandidati poznaju svet igara i da se u njemu pronalaze - priča za naš portal Svetlana Mikić. Pozicije koje se retko otvaraju i teško ih je popuniti su produkcija, gejm dizajn, akvizicija korisnika, obrada podataka i monetizacija. Svetski igrači vide potencijal u našem znanju i idejama - Za sada za obrazovanje kadra postoji gejm art smer na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitetu Metropoliten i Master 4.0 na Beogradskom univerziteu, a nedostatak zvaničnog školovanja se nadomešćuje  obiljem internet obuka i resursa. Za Srbiju je specfično da ljudi ne doživljavaju gejming kao ozbiljnu karijeru, već samo kao neku vrstu zabave. To se postepeno menja, jer već sada imamo generacije roditelja koje su odrastale uz igre i shvataju njihov potencijal. Bez obzira na sve, mišljenja o gejmingu su i dalje uglavnom stereotipna. Trudimo da promenimo tu vizuru i da objasnimo da u gejmingu rade ozbiljni stručnjaci - kaže Mikić za HelloWorld.rs. Veliki svetski igrači u ovoj oblasti su kako naše sagovornice kažu, videli potencijal u našem znanju, ljudima i idejama. Igre iz domaće produkcije danas su objavljene na Apple Arcade (Tummy Games) i Netflix (Demagog Studio) servisima. Iz Srbije je najigranija sportska mobilna igra na svetu Top Eleven Football Menager koju razvija domaća kompanija Nordeus, a seniori iz naših kompanija putuju po svetu i dele znanje na profesionalnim konferencijama i drugim događajima. - Developeri u Srbiji mogu da ponude odličan kvalitet, ali i nižu cenu rada od stručnjaka u, na primer, Nemačkoj ili Americi i to nas čini atraktivnom destinacijom za outsourcing. Ono što srpsku gejming industriju izdvaja i u neku ruku čini posebnom jeste zajednica koja je pokrenula i nastavila da gradi srpski gejming - poručuju naše sagovornice.

Činilo se da su Microsoft i Meta prošle godine bili na putanji direktnog sudara. Obe kompanije žestoko su se borile za polsovnu budućnost Metawersea. 

Prošlo je skoro godinu dana od kada je otvoren CrazyHubs Novi Sad, više od godinu dana od kako je CrazyLabs pokrenuo CrazyHubs inicijativu širom sveta, a mi smo upravo otvorili prijave za treći ciklus i pozivamo sve zainteresovane da se prijave na sledećem linku: https://www.crazylabs.com/crazyhubs/serbia/novi-sad/ Ovo su samo neke od igara koje su do sada kreirali CrazyHubs polaznici:

Key points: With a value that exceeds $300 billion, the gaming industry represents the largest entertainment moneymaker. 3D point cloud technology brings the revolution into gaming by providing highly detailed 3D models visible on the screen as an authentic part of reality. Tech Jury states that 48% of gaming studios work on VR/AR games, where 3D point technology has an important role in providing the best gaming experience. The market needs faster, cheaper and even more precise processing of 3D point clouds. How attainable is it at the moment?

Šta je sve Apple spremio i sprema za korisnike Mac računara?

Gejming industrija u Srbiji, samo tokom 2020. godine, postala je bogatija za čak 120 timova i kompanija koji broje više od 2.100 zaposlenih profesionalaca! Interesantno je da od toga trećinu čine profesionalci ženske populacije. Svetlost dana ugledala je i 41 nova video igra, većinom namenjena mobilnim platformama.

U poslednjih desetak i više godina, Ameri su se na Guglu više interesovali za Python nego za njihovu obožavanu ikonu i boginju Kim Kardašijan, što dosta govori o popularnosti ovog jezika.