DevOps je postao neizostavan deo modernog IT sektora, a sa njim dolazi i niz specifičnih veština i alata koje svaki DevOps profesionalac treba da savlada. Razgovarali smo sa Vojislavom Davidovićem, iskusnim DevOps inženjerom, koji nam je podelio svoja iskustva i znanja o ovom važnom IT zanimanju. Kroz njegove odgovore, otkrivamo šta je potrebno za uspeh u DevOps-u, koje su ključne prakse, i kako se nositi sa izazovima koje ovo polje donosi.
DevOps je, po svojoj prirodi, fleksibilna metodologija koja se prilagođava specifičnostima svake kompanije. Kako Vojislav Davidović ističe za HelloWorld.rs, "prvi princip DevOps inženjera je da se zaduženja razlikuju od pozicije do pozicije, odnosno firme do firme." Ovo znači da ne postoji univerzalna formula za DevOps; umesto toga, uspešan DevOps inženjer mora biti spreman da se prilagodi različitim okruženjima i zahtevima.
Jedan od ciljeva DevOps-a, prema Vojislavu, jeste postizanje takve efikasnosti da "sve funkcioniše bez da iko zna da DevOps postoji." Ovo znači da je DevOps uspešan kada su procesi automatizovani, bezbedni i stabilni do te mere da postanu nevidljivi za ostatak organizacije.
Kada je reč o alatima koje DevOps inženjer treba da poznaje, Vojislav preporučuje da se počne sa osnovama. "Definitivno treba da se krene od sveprisutnog Docker-a", kaže on, ukazujući na važnost kontejnerizacije u modernim IT sistemima. Takođe, ističe potrebu za poznavanjem alata za automatizaciju kao što je Jenkins, kao i rada sa velikim cloud platformama poput Google Cloud Platform (GCP), Azure ili AWS.
"Nadgradnja bi mogla biti alati za orkestraciju, kao što su Kubernetes i Docker swarm", dodaje Vojislav, napominjući da se znanje ovih tehnologija nadograđuje vremenom, kroz praktičan rad i istraživanje.
Pored toga, preporučuje i alate za Infrastructure as Code (IaC), kao što su Terraform i Ansible, kao i osnovno poznavanje alata za monitoring kao što su Zabbix, Nagios ili DataDog.
Verzionisanje je neizostavan deo DevOps procesa, posebno kada se koriste alati za orkestraciju i IaC. "Veoma je zgodno verzionisati deployment/infrastrukturu kako bi se iskoristila u CI/CD pipeline-ima", objašnjava Vojislav, aludirajući na tzv. GitOps pristup.
Ovaj pristup omogućava da se promene u infrastrukturi prate, verzionišu i lako implementiraju, čime se smanjuje rizik od grešaka i povećava efikasnost.
Automatizacija i kontinuirana isporuka
Jedan od ključnih aspekata DevOps-a je automatizacija, koja omogućava bržu i pouzdaniju isporuku softvera. Vojislav deli svoje viđenje automatizacije: "Praksa koju ja volim da zastupam je da ono kako bi uradio manuelno - automatizuješ." Naravno, prateći najbolju praksu i sigurnosne smernice. Ovaj pristup doprinosi kontinuiranoj isporuci (CI/CD), smanjujući rizik od grešaka i poboljšavajući konzistentnost procesa.
Upravljanje infrastrukturom kao kodom postalo je standard u modernom IT okruženju, a GitOps metodologija je jedna od tehnika koja se često koristi. Iako Vojislav priznaje da nema previše iskustva u ovoj oblasti, smatra da "GitOps metodologija zvuči kao ono kako bi trebalo raditi." Prednost ovog pristupa je u tome što omogućava da se infrastruktura definiše, verzioniše i kontroliše na isti način kao i aplikacioni kod, čime se povećava agilnost i stabilnost sistema.
Pravilno upravljanje kontejnerima i orkestracijom ključno je za stabilnost i efikasnost sistema. Vojislav naglašava važnost pažljive organizacije servisa: "Sve servise treba čitljivo razvrstati po deployment manifestima, voditi računa o raspodeli resursa i ograničavati veličinu i rotaciju logova." Ove prakse omogućavaju bolje iskorišćenje resursa i povećavaju stabilnost sistema.
Monitoring i logovanje su ključni za održavanje visokog nivoa performansi aplikacija. Vojislav ističe da je važno pažljivo postaviti sistem za alerting: "Treba posvetiti dosta pažnje (i često revidirati) sistem za alerting - kome se šalje upozorenje, kada i zašto." Dobar sistem za monitoring ne treba da bude samo estetski privlačan, već i funkcionalan, kako bi zaista pružao korisne informacije.
Sigurnost je neizostavan deo DevOps procesa, a Vojislav savetuje nekoliko osnovnih mera: "Ograničavanja prava pristupa na minimalna neophodna, kriptovanje lozinki, korišćenje SSH ključeva za početak..." Takođe, preporučuje da se IT profesionalci informišu o Web Application Firewall-u, poput Modsecurity-a i OWASP-a, kao načinu dodatnog osiguranja aplikacija.
Jedan od izazova u DevOps-u je efikasna saradnja sa različitim timovima, uključujući razvojne, operativne i QA timove. "Najbolje je komunicirati uz pivo na terasi, a posle toga verovatno koristeći neki od standardnih alata (JIRA, Confluence, Sharepoint...)", kaže Vojislav sa dozom humora, naglašavajući važnost dobre komunikacije i saradnje u postizanju zajedničkih ciljeva.
Greške su sastavni deo učenja i napredovanja, a Vojislav ukazuje na jednu od najčešćih u DevOps praksi: "Možda bi najveća greška u DevOps domenu bila ograničiti se na nekoliko tehnologija i ne isprobavati ništa drugo." DevOps zahteva šire razumevanje različitih tehnologija, te je ključno da inženjeri istražuju, uče i primenjuju nove alate i tehnike.
DevOps je dinamično i zahtevno zanimanje koje zahteva širok spektar znanja i veština. Kroz ovaj intervju sa Vojislavom Davidovićem, dobili smo uvid u to šta je potrebno za uspeh u ovoj oblasti, od poznavanja ključnih alata i tehnologija, preko automatizacije i upravljanja infrastrukturom, do efikasne saradnje sa timovima i primene sigurnosnih mera. Kako tehnologija napreduje, uloga DevOps profesionalaca postaje sve važnija, osiguravajući stabilnost, sigurnost i efikasnost u razvoju i isporuci softvera.
0 komentara