Blog

U četvrtak u sali Impact Hub-a u organizaciji Helloworld.rs održan je događaj na temu „Žene u IT industriji gde smo sada i kako da napredujemo“, na kome su govorile Zoja Kukić Đorđević, Co-founder of Haptic Synaptic, Startit & SheRocks Global, Olja Gaković, sa.global, Country Manager Serbia, Jelena Bratić, Microsoft, Security Adviser. Sagovornice su podelile svoja kako su uspele da izgrade  karijere u sektoru u kojem tradicionalno dominiraju muškarci. Govoreći o svojim razvojnim putevima, istakle su važnost podrške porodice, mentora i odabira pravih kompanija u ostvarivanju uspeha. Jelena Bratić je podelila svoju priču o tome kako je upisala Ekonomiju, a na kraju završila u IT-u.  Iako nije studirala tehničke nauke, kaže da je motivaciju pronašla u profesorima i porodici i da su joj oni olakšali ulazak u svet IT industrije. Olja Gaković je sa  govorila o svom angažmanu u podsticanju napredovanja žena u svom timu, ona je istakla važnost mentorske podrške  za dalji . Zoja je naglasila važnost samostalnosti žena u smislu zarade, što podrazumeva da žene treba da budu sposobne da ostvare svoje prihode nezavisno od bilo koga drugog. Ova nezavisnost omogućava ženama da preuzmu kontrolu nad svojim finansijskim situacijama i da budu u mogućnosti da donose odluke koje su za njih najbolje. Diskusija se takođe dotakla gorućih tema poput platnog jaza i balansa između posla i privatnog života, gde su sagovornice naglasile potrebu za pregovaračkom veštinom i podrškom porodice u ostvarivanju uspeha kako na poslovnom, tako i na ličnom planu. Najvažnije, sagovornice su motivisale prisutne žene da se hrabro upuste u IT sektor, one su istakle raznolikost karijernih mogućnosti i podržale su žene koje žele da se prekvalifikuju u IT sektor.    

Već smo navikli na generativne AI modele koji mogu da stvaraju tekst, slike, zvuke, a nedavno su nam najavljeni i kratki, fotorealistični video zapisi. Međutim, nedavni razvoj događaja otvara novo poglavlje u eri generativne veštačke inteligencije. Naime, predstavljen je AI model sposoban da generiše jednostavne 2D igre na osnovu crteža, čak i onih napravljenih na običnom papiru. Ovaj napredak, iako uzbudljiv, susreo se sa oprezom u zajednici developera video igara. Kao osoba sa više od šest godina iskustva u profesionalnom razvoju video igara, vest o ovakvoj tehnologiji dočekao sam sa određenom dozom strepnje, slično reakciji kada je jedan američki startap najavio razvoj AI-a pod imenom Devin. Devin je predstavljen kao potencijalna zamena za softverske inženjere, a na osnovu dostupnih snimaka, moglo bi se reći da je to daleka budućnost. Modeli poput ovog još uvek nisu spremni za praktičnu upotrebu, s obzirom na to da se njihovo "programiranje" video igara više čini kao generisanje video zapisa. Naime, ti modeli ne pišu pravi kod, ne reaguju na ulaze korisnika, niti mogu generisati nove pejzaže izvan postojećih slika. Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava ovakav generativni AI jeste njegova sklonost ka "halucinacijama", gde može spojiti dva objekta u jedan, što bi u realnoj igri bilo neprimenjivo. Na kraju, važno je istaći da i ja lično koristim generativni AI u svakodnevnom radu. Neophodno je prihvatiti da generativni AI neće nestati i da će nastaviti da nam pomaže u radu, olakšavajući nam procese. Stoga, nije potrebno da kao programeri i softverski inženjeri imamo veliku bojazan od gubitka poslova u budućnosti zbog ovih tehnologija. Uprkos početnim strepnjama, čini se da će generativni AI modeli nastaviti da oblikuju budućnost razvoja igara, ali ne na način koji bi u potpunosti zamenio ljudski doprinos. Kao i uvek, adaptacija i inovicija biće ključni za uspeh u ovoj dinamičnoj industriji.

Od trenutka kada je trka u razvoju veštačke inteligencije postala centralna tema u tehnološkom svetu, nakon popularizacije ChatGPT-ja, dva tehnološka giganta, Microsoft i Google, započela su svojevrsno takmičenje. Cilj im je bio da razviju superioran AI model koji bi privukao korisnike svojom efikasnošću i inovativnošću. Microsoft je prvi napravio hrabar korak integracijom AI-ja u sve svoje proizvode, čak idući toliko daleko da je od proizvođača tastatura zatražio dodavanje posebnog AI dugmeta. Google nije zaostajao, sledio je sličan put, težište stavljajući na integraciju AI-ja u svoje aplikacije, s namerom da svaki unos korisnika doprinese unapređenju njihovih jezičkih modela. Međutim, fokusirajmo se na nedavni dogovor između Reddit-a i Google-a, koji označava značajnu prekretnicu u njihovim prethodnim odnosima. Istorijski gledano, odnosi između ove dve kompanije nisu uvek bili harmonični, budući da je Google ranije koristio Reddit za indeksiranje i pretraživanje sadržaja u svrhe poboljšanja vlastitog pretraživača i treniranja AI modela, često bez eksplicitnog partnerstva. Novim dogovorom, Google dobija ekskluzivan pristup Reddit API-jevima, što mu omogućava pristup bogatom korpusu podataka, uključujući i one za koje je ranije bila potrebna posebna dozvola, poput skrivenih podforuma. Ovo ne samo da poboljšava Google-ovu sposobnost treniranja AI modela, već i unapređuje kvalitet ponuđenih informacija. Za Reddit, ovaj dogovor ima dvostruku korist. Prvo, Google će Reddit-u plaćati 60 miliona dolara godišnje za ekskluzivni pristup informacijama, što predstavlja značajno finansijsko pojačanje. Drugo, s obzirom na to da se Reddit u tom trenutku spremao za izlazak na berzu, ovaj dogovor je definitivno pozitivno uticao na njegovu početnu tržišnu vrednost. Ovo partnerstvo nije samo dokaz rastućeg uticaja AI-ja u tehnološkom sektoru, već i pokazatelj kako strateška saradnja može dovesti do obostranih koristi za uključene strane.

Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) bila je domaćin krovnog Dana Univerzalne prihvatljivosti (UA Day 2024), održanog u Beogradu 28. marta u organizaciji Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) i volonterske Radne grupe za Univerzalnu prihvatljivost (UASG). Dolazeći iz različitih zemalja i društvenih i ekonomskih okruženja, stručnjaci su tokom konferencije podelili svoja iskustva i identifikovali prepreke koje treba prevazići da bi internacionalizovani nazivi domena (IDN) i novi generički domeni najvišeg nivoa (new gTLD) dostigli svoj puni potencijal. Na svečanom otvaranju, Dejan Đukić, generalni direktor RNIDS-a, istakao je činjenicu da nacionalni nazivi domena „govore“ gotovo svim jezicima koji se koriste u Srbiji, bilo da su pisani ćirilicom ili latinicom. Danko Jevtović, potpredsednik Borda direktora ICANN-a, istakao je značaj bliske i sistemske saradnje između UASG-a i ICANN-a, pri čemu potonja organizacija može pružiti širi obim podrške naporima vezanim za Univerzalnu prihvatljivost, a koji su suštinski kompatibilni sa ICANN-ovim globalnim naporima za opšte uključivanje ljudi na internet i proširenje baze korisnika. Gospodin Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, koji je zvanično otvorio UA Day 2024, izjavio je kako jezičku i kulturnu raznolikost Srbije dobro ilustruju nacionalni domeni, i ukazao na važne vladine infrastrukturne projekte strateški usmerene na povećanje mogućnosti i kvaliteta pristupa internetu. Prvi plenarni panel pod nazivom “Višejezični internet kao imperativ za digitalnu inkluziju” ponudio je pogled na UA sa najvišeg nivoa. Tokom panela, Sali Kosterton, v.d. predsednice i izvršne direktorke ICANN-a, izjavila je da ljudi koji ne znaju engleski jezik i latinično pismo i dalje ne mogu u potpunosti uživati u svim prednostima pristupa internetu i na njemu dostupnog sadržaja. Panelisti - Jaroslav Ponder, šef Kancelarije ITU za Evropu, Banu Neupane iz UNESCO-a i Leonid Todorov (APTLD), izneli su svoje stavove o ovoj temi, osvrnuli se na brojne izazove i istakli značaj saradnje različitih zainteresovanih strana u procesu implementacije Univerzalne prihvatljivosti. Panel je moderirao Mihail Anisimov (ICANN). [caption id="attachment_19218" align="aligncenter" width="1433"] Autor fotografije: Bojan Džodan[/caption] Tokom drugog panela, fokus je bio na naporima za implementaciju UA u lokalnim zajednicama. Predstavnici različitih organizacija iz Kine, Rusije, Jermenije, Tajlanda, Češke i Srbije, kao i predstavnik ICANN-ove At-Large zajednice, prikazali su primere dobre prakse podizanja svesti o Univerzalnoj prihvatljivosti, dali pregled tržišta sa kojih dolaze i ukazali na prepreke na koje se nailazi pri implementaciji. Usledio je panel posvećen tehničkim aspektima implementacije Univerzalne prihvatljivosti, a publika koja je pratila program i u sali i onlajn imala je prilike da stekne uvid u projekte i rešenja za implementaciju UA u različitim zemljama. Učesnici panela iz Maroka, Rusije, Kine, Tajlanda i predstavnici ICANN-a razmenili su iskustva u kreiranju rešenja koja podržavaju Univerzalnu prihvatljivost na lokalnim pismima zajednica iz kojih dolaze. Tom prilikom je takođe dat pregled u kolikoj meri različiti onlajn servisi podržavaju UA. Panel pod nazivom “Integracija UA u nastavni program na tehničkim fakultetima” okupio je predstavnike visokoobrazovanih institucija koji su raspravljali o tome da li učenje o UA treba da bude deo nastavnih planova i programa tehničkih fakulteta i, ako da – da li predmeti treba da budu obavezni ili izborni. Zaključak je bio da je od suštinske važnosti da se kod studenata podigne svest da takvo znanje može biti ključna profesionalna prednost i jak razlog za njihovo zapošljavanje. UA Day 2024 je ostvario cilj zbog kog je organizovan – razmatrana su relevantna tehnička, društvena, ekonomska i pravna/regulatorna pitanja, a globalnoj publici dat uvid u trenutno „stanje stvari“. Šta je Univerzalna prihvatljivost i zašto je važna? Univerzalna prihvatljivost je tehnički zahtev kojim se osigurava da svi validni nazivi domena i imejl adrese, bez obzira na pismo, jezik i broj karaktera koji ih čine, budu jednako prihvaćeni od strane svih internetom omogućenih aplikacija, uređaja i sistema. U suštini, ova inicijativa nastoji da omogući ljudima širom sveta da koriste internet na maternjem ili željenom jeziku i pismu, bez ograničenja od 26 znakova engleskog latiničnog pisma. Implementacijom Univerzalne prihvatljivosti internet će biti inkluzivniji i suštinski višejezičan, a milijarde ljudi će moći da ga u potpunosti koriste na svojim lokalnim jezicima.

Pozivamo vas da nam se pridružite na prvom Meetup-u u 2024. godini pod nazivom "AI-Driven Software Development: the good, the bad and the ugly", koji će voditi Zoran Nikić (Test Lead) i Stefan Atanasković (Senior Python Developer) iz Levi9! Predavači će istražiti ovu temu iz development i testing perspektive. Zoran će u svojoj prezentaciji istražiti kompleksnu dinamiku interakcije između ljudi i AI chatbota, i pokušati da odgovori na pitanje - Da li i kako možemo biti sigurni da chatbot stvarno radi kako treba? Sa druge strane, Stefan će iz svoje role objasniti kako najbolje iskoristiti AI alate za efikasnije pisanje koda i kako se možemo zaštititi od neželjenih efektata i propusta AI tehnologija. Ako želiš da čuješ više o ovoj temi, pridruži nam se! Meetup se održava 18. aprila u K-Districtu, u prostorijama Levi9. Ulaz je slobodan, ali je broj mesta ograničen, pa su prijave obavezne putem ove forme: https://forms.office.com/e/fdar2u57r0 Reason #612: We love to share our knowledge.

Prva asocijacija na domaći IT sektor je "dobra plata". Tačno je da je prosečna neto zarada u delatnosti "Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti" u januaru bila skoro 280.000 dinara, odnosno tri puta veća od srpskog proseka, ali ovo ima svoju cenu. Radno vreme je, po pravilu, klizno i duže od osam časova dnevno. Ako sarađujete sa klijentima ili kolegama iz inostranstva, očekuje se da im budete dostupni praktično 24 sata.. Programeri moraju i stalno da se usavršavaju kako bi održali korak sa industrijom koja se stalno menja. Polovina njih je ispred ekrana čak i u slobodno vreme. Rokovi, rokovi, još rokova. Podaci su  svakako zabrinjavajući. Prema podacima koji su obuhvatili 33.000 programera iz 32 zemlje, čak 40 odsto IT profesionalaca je u visokom riziku od burnouta, fenomena koji Svetska zdravstvena organizacija definiše kao "hronični stres na radnom mestu koji se ne kontroliše uspešno". Isti procenat programera izloženih ovom riziku planira da da otkaz u narednih šest meseci. Skoro dve trećine profesionalaca navodi da je iscrpljeno, i fizički i emocionalno. Mentalno zdravlje polako, ali sigurno, postaje jedna od važnijih tema unutar IT sektora i u Srbiji. Pošto je ovaj koncept i dalje stigmatizovan u široj domaćoj javnosti - poželjno je i dobro da pričamo o hroničnom stresu i svim njegovim negativnim posledicama. Programeri retko idu kod psihoterapeuta Darko Vučurović radi u internacionalnom timu na projektima iz inostranstva. Radno opterećenje koje vodi u burnout vidi kao hroničan problem IT sektora. "Ne toliko zbog stvarne količine posla (koja je znatna), koliko zbog rokova i sada već standardnog opisa posla. Kada radite od kuće - vi posao neminovno “unosite”u kuću, ni sami ne znate koliko vam je radno vreme, što uglavnom rezultira padom produktivnosti. Manje ste efikasni, pa pokušavate da nadokanadite zaostatak tako što više vremena provodite za računarom. Eskapizam iz ovog ciklusa, na primer gejming nakon posla, bih uporedio sa onim kada izbacite ruku kroz prozor prilikom višesatne vožnje. Vetar vas hladi - ali vam ruka izgori", kaže Darko u razgovoru za HelloWorld.rs. Izloženost stresu mnogo zavisi od politike firme u kojoj radite, odnosno korporativne kulture, a programeri po njegovom mišljenju stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta koriste "malo ili nimalo". "Mislim da žene u IT sektoru češće koriste usluge psihologa. Muškarci su malo infantiliniji po ovom pitanju. Takođe, 'neprogrameri' zaposleni u sektoru (menadžment, na primer) češće idu na terapiju. Programeri to čine retko i ne vole da pričaju o tome", smatra Darko. Uvek postoji izbor, ali se ne rešava ništa naprečac Jelena Medarević Košar, psiholog i geštalt psihoterapeut, kaže da je hroničan stres u stručnoj javnosti prepoznat kao važan faktor nastanka mentalnih tegoba, a da se IT po ovome ne izdvaja mnogo od drugih sektora. Odnos prema poslu, njegovim dobrim i lošim stranama, uvek je individualan. "U današnje vreme stres je prisutan gotovo svakodnevno, u prevozu, na internetu, preko medija i redovnog slušanja tragičnih vesti na TV-u, pa sve do ličnih životnih situacija. Suština je naučiti kako se nositi sa stresom. Ono na šta možemo uticati je naša percepcija stvari i svesni izbor aktivnosti koje nam donose opuštanje, zadovoljstvo, jednom rečju ventil. Takođe, borba za egzistenciju i mnogo vremena provedeno na poslu, ostavlja malo prostora za druge aktivnosti koje bi napravile neki balans”, objašnjava Medarević. Ako je osnovni izvor stresa na poslu, zaposleni može da, nakon što to prepozna, pokuša da razgovara i tako reši situaciju. Ukoliko to nije moguće, jedna od opcija je da prihvati situaciju kakva jeste. Ako ni to nije moguće, onda da menja posao. Kako naša sagovornica kaže, ovo su tri izbora koja ima, i ne dešava se ništa preko noći, niti naprečac. "Zaista postoje ljudi koji vole svoj posao ili imaju (psihološku ili neku drugu) podršku na poslu. Ono što iz iskustva rada sa klijentima zaista vidimo je više slučajeva anksioznosti, paničnih napada, depresije, otuđenosti, hipohodrije...Ovo se odnosi i na mlade, javljaju se mahom ljudi starosti od 20 do 50 godina. Puno je razloga za nastanak stresa na poslu: međuljudski odnosi na radnom mestu, odnosi sa šefovima, način života, odnosno manjak slobodnog vremena, lični procesi…", navodi  Medarević Košar za HelloWorld.rs. Ona smatra da je problem  što se u Srbiji nedovoljno pažnje posvećuje prevenciji stresa. "Mi nemamo temeljna istraživanja o uticaju posla na nastanak hroničnog stresa. Postoje instituti za mentalno zdravlje, kaoi podrška u domovima zdravlja, ali ako se na razgovor čeka oko dva meseca ili on traje 15 minuta - to nije adekvatno rešenje. Ljudi u zdravstvu nisu odgovorni za ovo, jednostavno ne stižu da se više posvete pacijentima", ističe naša sagovornica. “Najčešći razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za psihoterapiju su nastali problemi u partnerskim odnosima, postojanje dijagnoze, neželjeni obrasci koji se ponavljaju…Sve su to “okidači” za javljanje psihoterapeutu. Psihoterapija je proces u kom zajedno istražujemo, osvešćujemo, osnažujemo, kako bi osoba postigla željenu promenu, ostvarila cilj zbog kog je tu”, kaže Jelena i dodaje: "Zato je individualna terapija proces u kom malim koracima pokušavamo da rešimo probleme jedan po jedan". Milan Žudić sada radi u međunarodnoj kompaniji, u kojoj nema pritisaka, za razliku od prethodnih iskustava dok je radio, kako kaže, u "malim, neorganizovanim firmama" ili dok je bio frilenser. Glavni izvor stresa na poslu su obično kratki rokovi, a posledice su prezasićenje u poslu, odnosno burnout. "Stres ne stvaraju samo smene od 10+ sati, koliko to čine često nerealni rokovi. Njih zadaju menadžeri, koji možda nisu nikada radili kao programeri. Veći pritisak nastaje u manjim firmama, dok u većim, koje imaju dovoljno ljudi, posao je obično dobro raspoređen. Kada radite u timu koji ima samo jednog 'frontendaša' ili 'bekendaša', vi jednostavno nemate zamenu na klupi, a rokovi ostaju isti", objašnjava Milan za HelloWorld. Kad ubediš sebe da ni na koga ne možeš da se osloniš On smatra i da se premalo govori o problemima burnouta unutar sektora, odnosno da je nedovoljan broj programera svestan značaja mentalnog zdravlja. "I dalje se prečesto problemi samo akumuliraju u našim glavama. Ljudi misle 'proćiće, preživeću, samo da preguram ovaj ili naredni projekat'. To se prolongira od nedelje do nedelje, dok gotovo neprimetno sam sebe ne ubediš da si jedini sposoban, da si najpametniji na svetu, da ni na koga ne možeš da se osloniš, odnosno da sav posao mora da padne na tebe. Ti si onda već duboko zagazio u burnout, a da toga nisi ni svestan. Tada počinješ da “ujedaš” sve oko sebe, trpi i profesionalni i privatni život", kaže Milan. On navodi i da povratak iz burnouta može da traje godinama, a da programeri u međuvremenu, pošto nisu u stanju da rade "kao nekada", često gube klijente ili pozicije u firmi. Dobra stvar je što se u IT zajednici polako stvara svest o mentalnom zdravlju. "Sve više se priča o tome da odlazak kod psihologa nije bauk, da stigma oko ovih pitanja ne sme da postoji, odnosno da je mentalno zdravlje bukvalno najvažnija stvar na svetu", zaključio je Žudić. Osnivač platforme Benefiti.rs Vladimir Jelić navodi da su kompanije prepoznale značaj ovog pitanja više nego pojedinci. Ova platforma, koja olakšava HR i Comp&Ben menadžerima da svojim zaposlenima ponude personalizovane benefite, trenutno u ponudi ima preko 200 pogodnosti u više od sedam gradova. Među njima su i usluge koje se tiču mentalnog zdravlja. "U razgovorima sa HR profesionalcima smo odmah definisali tri stuba usluga koji moraju postojati na platformi: zdravlje, edukacija i porodica. Umesto postojećeg modela, po kom vrh kompanije samo da benefite svojim zaposlenima, koji im možda i ne trebaju, putem Benefiti.rs se zaposlenima dodeljuje budžet, ionda oni samostalno biraju benefite koje žele da koriste. Imaju mogućnost i da ih menjaju u skladu sa afinitetima.. Mentalno i psihofizičko zdravlje nam je visoko na lestvici", naveo je Jelić. On ističe da kompanije jesu zainteresovane i pokušavaju da animiraju svoje zaposlene, ali veruje da će ova tema tek postati važna. "Primer je jedan od (tada) potencijalnih klijenata, koji je kao uslov za početak saradnje sa nama tražio da uvrstimo jedan konkretan psihološki centar u naše benefite. Mi smo to veoma brzo uradili, ali je u prva tri meseca samo pet odsto zaposlenih u ovoj firmi zapravo odabralo te usluge. Ljudi i dalje ne razumeju dovoljno ove potrebe, ali sve otvorenije o njima govore", zaključio je Jelić. HR Business Partner u Inspira grupi Anja Tokić navodi da po iskustvu iz njene kompanije programere najčešće muči perfekcionizam koji dovodi do anksioznosti, odnosno da zaposleni misle da nisu dovoljno dobri. "Javlja se i imposter sindrom, želja da se dokažu, što posledično dovodi do burnouta. Tu je i veliki broj radnih zadataka koji zahtevaju veliki mentalni fokus kako bi rešili problem." Na sopstvenom primeru pokazati put do rešenja Tokić dodaje da se poslodavci protiv hroničnog stresa kod zaposlenih bore, na prvom mestu, interno. "Kroz prilagođavanje radnog okruženja i posla, broja fokusa, radnog vremena, broja zadataka, obezbeđivanjem adekvatnog odmora. Na drugom mestu je izgradnja zdravih odnosa u firmi - koji podstiču sigurnost, otvorenost, priliku za davanje feedback-a, upravo kako bi pojedinci pod stresom mogli da  zatraže pomoć, da se oslobode radnih zadataka,  slobodno komuniciraju...Naravno, tu su i programi podrške mentalnom zdavlju, od psihoterapije, koučinga, razgovora, do radionica kako da se samostalno bore sa stresom", kazala je Tokić. Na pitanje kako poslodavac može da ohrabri zaposlene da zatraže psihoterapeutsku pomoć, ona dodaje da otvorena komunikacija ne može nikako naštetiti ni pojedincu, pa ni organizaciji. "U Inspira grupi imamo program psihološke podrške, u pitanju je rad sa psihoterapeutima, otvoreno se priča o temi mentalnog zdravlja, ne postoji stigma. Sam vlasnik kompanije i šef IT-ja otvoreno pričaju o svom burnout-u, šta su radili u toj situaciji, i tako na svom primeru pokazuju da je sasvim u redu potražiti pomoć, koja je neophodna u tim situacijama..Važno je da oni koji koriste usluge psihoterapije vide da zbog toga ne postoje nikakve negativne posledice, niti će iko misliti da im nešto fali", navodi Anja Tokić.

Zanima te koliko se zarađuje u IT sektoru u Srbiji? Koristimo metodologiju koja omogućava preciznu procenu i jasniji pregled plata, podižući transparentnost na viši nivo! Helloworld pruža korisnicima prikaz "Pouzdane procene plata", što nas čini jedinstvenim na domaćem tržištu. Kako se vrši procena plata? Novu metodologiju razvili smo u saradnji sa Data Science timom. Kalkulacije plata generišemo pomoću podataka koje ste uneli na našem sajtu. Podatke obrađujemo primenom definisanih pravila vezanih za logiku biznisa, pročišćujemo ih od anomalija, a potom ih  skaliramo u skladu sa promenom vremena korišćnjem korektivnih faktora kako bismo osigurali njihovu relevantnost u sadašnjosti. Šta prikazuje pouzdana procena plate? Pouzdana procena plate pokazuje vrednost intervala, baziran na dovoljno velikom uzorku, unutar kog se nalazi prosečna plata. Mesečne zarade za određenu poziciju, senioritet, grad i kompaniju izražene su u evrima, isključujući promenljivu nadoknadu poput bonusa. Šta je cilj procene plata?   Cilj procene plata je korišćenje prediktivne analize podataka kako bismo pružili interval prosečne plate na osnovu unosa korisnika kojima raspolažemo. Ove informacije ti omogućavaju da se bolje informišeš o platama u IT sektoru. Pogledaj našu metodologiju za procenu plata u IT sektoru i doprinesi povećanju transparentnosti unosom svoje plate.

U Srbiji se sve više ljudi odlučuje da se prekvalifikuje u IT sektor, tražeći tako nove prilike za profesionalni razvoj i bolje zaposlenje. Obrazovne institucije i drugi centri za edukaciju nude raznovrsne programe obuke, od programiranja do testiranja softvera, otvarajući vrata zainteresovanima za ulazak u dinamičan svet IT industrije. Škole i kursevi za prekvalifikaciju Kada je reč o izboru pravog kursa ili škole za prekvalifikaciju, potrebno je razmotriti različite aspekte – od programa koji se nude do metoda nastave i ishoda zaposlenja. Među kursevima koji su se pokazali kao bolji u ovom procesu su IT Bootcamp, Code by Comtrade, Quantox Academy, Cubes i SmartInIt. Ove obrazovne institucije nude širok spektar kurseva, prilagođenih kako početnicima tako i onima koji već imaju određeno predznanje. IT Bootcamp IT Bootcamp je poznat po svojim intenzivnim programima koji pokrivaju ključne oblasti IT-a. Polaznici imaju priliku da se upuste u testiranje softvera, gde uče o različitim metodologijama testiranja, korišćenju alata i automatizaciji procesa. Za one zainteresovane za programiranje, IT Bootcamp nudi kurs osnova programiranja uz korišćenje Jave, pružajući čvrstu osnovu za dalji razvoj u ovom programskom jeziku. Program razvoja veb stranica nudi obuku u JavaScriptu, PHP-u i WordPress-u, dok kurs o osnovama veb programiranja sa Pythonom polaznicima omogućava da zakorače u svet programiranja kroz jedan od najtraženijih jezika danas. Kurs agilnog projektnog menadžmenta u IT-u je dizajniran da učesnike upozna sa agilnim metodologijama rada koje su sve prisutnije u savremenim IT kompanijama. Code by Comtrade Code by Comtrade je usmeren na razvoj specifičnih tehničkih veština i nudi širok spektar programa. Od Java i AI Developmenta, preko Front-End i Python Developmenta, do PHP Developmenta i Testinga & QA. Kurs Web Designa omogućava polaznicima da se upoznaju sa osnovama dizajniranja modernih i funkcionalnih veb sajtova. Blockchain Development kurs otvara vrata svetu kriptovaluta i distribuirane tehnologije, dok Android i iOS Development programi polaznicima pružaju znanje potrebno za kreiranje aplikacija za dve najpopularnije mobilne platforme. Pored toga, škola nudi i Microsoft obuke, usmerene na specifične tehnologije i alate koje nudi Microsoft. Quantox Academy Quantox Academy se fokusira na praktičnu primenu znanja i veština. Polaznici mogu izabrati između kurseva koji pokrivaju osnove Front-End programiranja, React, PHP, Java, i Python tehnologije, kao i razvoj za Android i iOS platforme. Programi o WordPressu i UX/UI dizajnu omogućavaju polaznicima da se specijalizuju za kreiranje sadržajnih i estetski privlačnih veb sajtova i aplikacija. Kurs o projektnom menadžmentu i automatskom testiranju pruža uvid u organizaciju projekata i efikasno upravljanje kvalitetom softvera. Cubes Cubes nudi programe koji su usmereni na konkretne tehnologije i platforme. Kursevi pokrivaju JAVA - Spring & Hibernate, Frontend & WordPress, osnove Java programiranja, kao i specijalizovane kurseve za razvoj Android aplikacija i QA. Dodatno, Cubes nudi kurseve PHP - Laravel, JavaScript & React.js, kao i besplatne kurseve osnova HTML-a i CSS-a za one koji tek ulaze u svet veb programiranja. Kroz ove programe, polaznici stiču ne samo teoretsko znanje već i praktične veštine potrebne za rad u IT industriji. SmartInIt SmartInIt svojim polaznicima nudi temeljnu obuku u programiranju i razvoju softvera, sa posebnim naglaskom na praktične veštine. Njihovi programi pokrivaju širok spektar tema – od osnova programiranja, preko naprednijih kurseva u web frontend i backend razvoju, do specijalizovanih programa za manuelno i automatsko testiranje softvera. Kroz interaktivne časove i projekte, polaznici imaju priliku da nauče kako da primene stečeno znanje u stvarnim radnim situacijama, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu rada. Iskustva i uvidi polaznika U svetu IT-ja, priče o prelasku iz jedne karijere u drugu često su inspirativne i puno govore o fleksibilnosti i mogućnostima koje industrija nudi. Takav je slučaj i sa Igorom Dumitraškovićem QA testerom u kompaniji 4Create i Slađanom Stojićem, diplomiranim politikologom, čije iskustvo u učenju i prelasku na IT tržište ilustruje raznolikost puteva koje pojedinci mogu odabrati na svojem profesionalnom putovanju. Igorova odluka da upiše Cubes kako bi postao QA tester bila je inspirisana preporukom njegove sestre, koja je već bila deo IT sektora. "Školu mi je preporučila sestra koja je već imala iskustva u IT-ju i čula je da imaju dobar obrazovni program za QA testere", objašnjava Igor. Ovaj savet je poslušao i prošao i šestomesečni obrazovni program sa četiri časa nedeljno, koji je bio prilagođen osobama bez IT predznanja. "Na početku je bilo mnogo novih informacija za mene, ali s obzirom da je kurs osmišljen za polaznike koji nemaju nikakvo IT predznanje, nije mi bilo teško da pratim nastavu od samog početka", ističe Igor, naglašavajući pristupačnost programa početnicima. Najveći izazov u njegovom školovanju bilo je savladavanje automatskog testiranja, posebno Seleniuma. "Najteže mi je bilo kada smo učili automatsko testiranje, odnosno Selenium, pa sam pored domaćeg koje nam je davao predavač, dodatno gledao tutorijale na YouTube-u i Udemy-u", kaže Igor, ukazujući na značaj samostalnog učenja i dodatnih resursa u savladavanju složenih tema. Nakon završetka škole, Igoru je trebalo oko mesec dana da nađe zaposlenje, a škola mu je, po njegovim rečima, znatno pomogla u postavljanju osnova za dalji profesionalni razvoj. Sa druge strane, Slađanov put bio je nešto drugačiji. Kao diplomirani politikolog, on se odlučio za IT sektor nakon što je, kroz razgovore sa prijateljima, shvatio da IT industrija pruža "dobru atmosferu, dobre prilike i konstantnu mogućnost za unapređenje". Tada je odlučio da upiše Code by Comtrade školu kako bi postao Java programer. Prvi koraci ka novoj karijeri nisu bili laki. Pokušaj samostalnog učenja brzo je naišao na prepreke. "Mislio sam da mogu sam da se nosim sa svime, ali ubrzo sam shvatio da mi nedostaje disciplina. Nisam imao ni dovoljno znanja ni strukture", priznaje Slađan. Ovaj uvid doveo ga je do odluke da se upiše na kurs prekvalifikacije. Početak kursa za Slađana nije bio ništa manje izazovan. S novim informacijama koje su neprestano pristizale, osećao se preplavljeno. "Prva tri meseca bila su najteža. Svaki dan su me ‘bombardovali’ novim informacijama, i bilo je trenutaka kada sam mislio da neću uspeti da sve to povežem", kaže on. Ali, strast prema IT-ju i vizija budućnosti u kojoj je deo te industrije držali su ga motivisanim. "Postoje trenuci kada jednostavno morate da verujete u proces. Iako su informacije na početku izgledale kao ogroman zid, vremenom sam naučio kako da ih složim u koherentnu celinu", dodaje. Nakon što su "kockice počele da se slažu", Slađan je počeo da oseća sve veću sigurnost u svoje znanje i veštine. "Kada sam konačno shvatio kako sve funkcioniše, počeo sam da uživam u učenju. Sada, kada šaljem svoj CV, zaista verujem u to što nudim", ističe on. Slađan gleda na svoje iskustvo kao na ključni korak u svojoj profesionalnoj transformaciji. "Važna stvar koju sam naučio je kako da budem disciplinovan i kako bolje da se nosim sa izazovima. IT prekvalifikacija nije samo promenila moju karijeru, već i mene kao osobu”. Igorov i Slađanov pristup obrazovanju i profesionalnom razvoju u IT sektoru ilustruje važnost fleksibilnosti, samostalnog učenja i mreže podrške. Igorovo iskustvo naglašava značaj specijalizovanih obrazovnih programa i dodatnih resursa za savladavanje tehničkih veština, dok Slađanova priča ukazuje na vrednost promene karijere i upornosti u učenju. Oba puta pokazuju da, bez obzira na početni background, strast prema učenju i prilagodljivost mogu dovesti do uspešne karijere u dinamičnom IT sektoru.

U Zrenjaninskom hotelu Vojvodina od 19. do 21. aprila održaće se ovogodišnja Digitalk konferencija, pod sloganom "Zrenjanin, the Eagle has landed!" Dok Džef Bezos, Ilon Mask i Ričard Brenson istražuju putovanja u svemir, mi se zajedno sa vama trudimo da unapredimo našu planetu kroz primenu veštačke ili prirodne inteligencije. Uoči 55. godišnjice iskrcavanja na Mesec, ovo je prilika da se zajedno zapitamo o novim inovacijama, smeru veštačke inteligencije i uticaju tehnologije na poslovanje i naše živote. Jedan od osnivača Digitalk-a i rođeni Zrenjaninac Vlada Kovač, o događaju koji sledi kaže: "Već više od decenije, IT inženjeri i digitalci svakog proleća dolaze po dozu inspiracije, znanja i poslovnih prilika u Zrejnanin. Svake godine, pred nama su novi izazovi i visoka očekivanja koja ne smemo izneveriti i verujem da smo i ove godine uspeli da napravimo program koji će zadovoljiti i najzahtevnije." Među više od 30 predavača izdvajamo: ● Goran S. Milovanović, Lead Data Scientist @ Smartocto ● Ina Poljak, Psihološkinja i konsultantkinja ● Borislav Vukojević, Magistar komunikologije i konsultant @ UNESCO ● Vladimir Vulić, Co-founder and President of Digitalizuj.Me ● Rade Rakočević, Osnivač i direktor @ Senzal capital Beograd ● Anka Gorgiev, SVP, Brand Strategy @ BGB Group ● Barbara Maheshwari, Direktorica @ Remote Bob ● Karolina Herbut, Finansijska savetnica, edukatorka, kouč ● Aleksandar Grašić, Osnivač edukativne platforme Outliers (excel.grasic) & Microsoft MVP Poseban fokus ove godine biće na oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Kompanije i napredni pojedinci sve više koriste veštačku inteligenciju da pojednostave operacije i unaprede procese donošenja odluka. Od prediktivne analitike do personalizovanog korisničkog iskustva, AI menja način na koji kompanije komuniciraju sa podacima i kupcima, a sve veći broj pojedinaca jednostavne operacije prepušta nekom od AI alata koji su dostigli veliku popularnost. "Uvek nam je važno da pokrijemo različite aktuelne teme, često iz više uglova, da bismo pokrenuli ljude kojima je potreban podstrek za akciju. Naša konferencija je jedinstvena prilika da dobijete novu energiju i promenite stvari na bolje jer, ovde vas, na jednom mestu, čekaju najbolji predstavnici digitalne ekonomije, kako na sceni, tako i u publici, na kafe pauzama i na žurci." zaključuje predstavnik domaćina Vlada Kovač. Helloworld vam omogućava 20% popusta kako na kotizacije Digitalk konferenciju, tako i za kotizacije za E-Commerce Days uz promo kod  helloworld. Više informacija o konferenciji možete pronaći na zvaničnom sajtu.