Najveća baza IT poslova i iskustava o IT poslodavcima u Srbiji

infostud-logo

Popuni Infostud profil

Infostud profil je tvoj CV

Poslodavci tebi nude posao

Konkuriši jednim klikom

Istaknuti poslodavci

Najnovije sa Bloga

Najave IT dešavanja, informacije o tržištu, saveti i cake.

Kompanija CAKE.com: Naš recept - jednak tretman, podrška i poštovanje kandidata tokom cele selekcije

U IT segmentu, već treću godinu zaredom kompanija “CAKE.com” osvojila je prvo mesto u sada već tradicionalnom istraživanju Infostuda “Oceni put do posla” koji je ovoga puta sprovedeno među više od 20.000 kandidata koji su tokom prošle godine konkurisali za posao. U ovoj kompaniji za naš sajt kažu da im nagrada nije iznenađenje, ali svakako jeste potvrda da je nagrada  “kruna onoga što su radili tokom cele 2023. godine”. - Samouvereno smo rekli prošle godine da ćemo osvojiti nagradu i ovaj put se baš to i dogodilo - kaže na početku razgovora za Infostud Biljana Rakić, VP of Human Capital u kompaniji “CAKE.com” i dodaje: - Želimo da se zahvalimo i posetiocima sajta zbog dobrih ocena koje smo dobili, kao i pozitivnih komentara. Uz njih učimo kako da svake godine održimo kvalitet, ali i na koji način da se naš HR tim stalno usavršava i u proceni kandidata, ali i u odnosu sa njima. I u krizi smo zaposlili 200 novih ljudi Kako Biljana navodi, u kompaniji “CAKE.com” se ceo HR tim zaista trudi da svakom kandidatu pruži jednak tretman, podršku i poštovanje tokom celog procesa. Dobar deo kompanija iz vaše industrije suočio se prethodne godine sa krizom. Kako je vama izgledala 2023. i šta ju je obeležilo? - Svesni smo da je tržište bilo nestabilno, bilo je dosta otkaza i smanjivanja broja pozicija, kao i smanjivanja broja zaposlenih po poziciji unutar naše industrije. Mi smo imali sreću da to kod nas nije bio slučaj. Naša kompanija je narasla za skoro 200 novih zaposlenih, na više različitih pozicija i danas broji više od 400 ljudi. Otvorili smo više departmana i proširili oblasti rada. Takođe, ono što je važno, nije nam se menjala stopa zadržavanja zaposlenih. Izazovi sa kojima smo se susreli tokom 2023. godine su se više odnosili na održavanje postojeće kompanijske kulture, na promovisanje postojećih vrednosti. Nama su različitost, poštovanje i poverenje vrlo važni za funkcionisanje i svakodnevni rad. Konstruktivno reagujemo na povratne informacije Na pitanje da li su nešto menjali u procesu selekcije i regrutacije u odnosu na prethodne godine, Biljana Rakić kaže: - Jedna od naših vrednosti je da se uvek trudimo da smo bolji - da stalno poboljšavamo i procese regrutacije i selekcije. To radimo na više različitih načina, ljubaznom molbom da kandidati i kandidatkinje popune upitnik na kraju procesa selekcije, raspitujemo se kod “hiring” menadžera za njihov utisak, postavljamo pitanja šta je to što može da se unapredi i poboljša. Isto tako pitamo i kolege i koleginice koji su nedavno došli, šta su cenili tokom samog procesa, šta je to što im je posebno značilo i na koji način sam proces može da bude kvalitetniji. Na povratne informacije reagujemo konstruktivno, a trudimo se i da probamo da predvidimo određene situacije i reagujemo proaktivno. Na koji način zakazujete test i intervju i koliko vam u proseku traje jedan proces selekcije?  - Putem HR Lab platforme zakazujemo prve susrete, oni se realizuju u onlajn formatu, i test i HR i stručni intervju. Proces nekada može da traje samo pet radnih dana, a trudimo se da nikada ne traje više od 4 do 6 nedelja. Smatramo da je važno da se poštuje vreme kandidata ili kandidatkinja koji očekuju relativno brz odgovor, ali i kompanijsko vreme investirano u proces selekcije budućih kolega i koleginica. Navedite nam neki primer, metod ili situaciju koji bliže opisuje način na koji vaša kompanija uspeva da zadobije toliko poverenje kandidata?  - Smatram da su dosledno i autentično ponašanje ključ poverenja. Naš HR tim komunicira realne uslove rada u kompaniji, tu je da predoči konkretne beneficije, izazove, prostor za napredak i sve što je od informacija dostupno a relevantno za potencijalnog novog kolegu ili koleginicu. Takođe, naš cilj je da se u svim kontaktima sa nama, ljudi osećaju poštovano, vrednovano, da je njihovo mišljenje uzeto u obzir i da su imali prostora da pokažu svoje znanje, u relativno ograničenom roku. U razgovorima nakon zaposlenja, jedno od pitanja koje postavljamo novozaposlenima jeste koliko smo tokom selekcije uspeli da im približimo radno mesto i sam rad u kompaniji, i tu su ocene najčešće najviše, što nas posebno raduje. U prilog ostvarenog poverenja, govori i visok procenat retencije, odnosno zadržavanja zaposlenih u kompaniji. Kako poslodavci biraju zaposlene, tako i oni biraju kompanije Komentarišući rezultate našeg istraživanja  koje je pokazalo nažalost, i to da poslednje tri godine dolazi do povratka prakse da poslodavci ne daju povratnu informaciju o ishodu procesa selekcije, Biljana kaže: - Žao mi je što je to tako. Ne bih da opravdavam kolege ali usled promena na tržištu rada, verujem da su i kapaciteti ljudskih resursa smanjeni i da se dosta snage ulaže u zadržavanje zaposlenih koji ostaju i održavanje dobre kompanijske kulture i u težim vremenima. S tim u vezi, čak 70% kandidata je izjavilo da će izbegavati ponovno prijavljivanje u takvim kompanijama, dok čak 75% ne bi preporučilo istu kompaniju svojim bliskim osobama. Šta mislite o tome? - Nisam pretpostavljala da je tako visok procenat. Tržište rada je trenutno preplavljeno različitim kadrovima i nekada poslodavci mogu da imaju stav da je dobre ljude lako naći i da će uvek neko pristati da radi pod uslovima koji su predočeni. Mislim da bi trebalo imati u vidu da kako kompanije biraju svoje buduće zaposlene, tako i ljudi biraju svoje nove poslodavce, i to ne treba zanemariti. Da li postoji neka dodatna aktivnost koju sprovodite za kandidate i zaposlene a na koju ste posebno ponosni?  - Radimo takozvani “Candidate experience”, odnosno pratimo iskustvo kandidata koji su se prijavili kod nas za posao, kako onih sa kojima smo ostvarili saradnju, tako i onih sa kojima nismo. Razmatramo razlike u povratnoj informaciji i učimo iz njih. Takođe, imamo “onboarding program” koji je definisan u tri oblasti, operativni, socijalni i stručni, gde pružamo podršku svim ljudima tokom prvih meseci saradnje, kako bismo bili sigurni da sve protiče u očekivanim i najbolje mogućim okvirima. U slučaju da imamo odstupanja, tu smo da učinimo sve da proces bude fleksibilan, ukoliko određena pozicija i tim to omogućavaju. Tu su i naši interni programi brige za zaposlene i psihičku podršku, gde pozivamo da se otvoreno govori i o uspesima i o greškama, kako bismo zajedno učili i napredovali. U poslednja četiri meseca, za sve zaposlene su organizovane radionice na teme emocionalnog rada, preteranog razmišljanja i regulacije stresa. Kakva će biti 2024. za IT tržište? Šta će biti ključni zahtevi kandidata koji traže posao?  - Iz iskustva našeg tima i dalje se vrlo vrednuje rad od kuće, odnosno mogućnost da se ne dolazi svaki dan u kancelariju. Mobilnost i ušteda vremena koji se tako ostvaruju se i dalje visoko kotiraju i dosta znače zaposlenima. Isto tako, kandidatima je bitno i šta je konkretan opis posla, koje se tehnologije koriste i da li kompanija razvija svoj proizvod. Takođe, i dalje su važni integritet i autonomija rada i prostor za napredak. Jer ljudi ne napuštaju loše poslove, već loše šefove i loš sistem.

HelloWorld

26.02.2024

Najveći problemi domaće IT industrije - I rast može da bude mana

Uprkos tome što su prošlu godinu obeležila masovna otpuštanja zaposlenih u velikim svetskim tehnološkim kompanijama, a što se odrazilo i na domaće IT tržište, ova industrija je kako kažu stručnjaci i dalje najbrže rastuća. Ipak, da više može da bude manje, odnosno da rast može da bude mana, smatra Zoja Kukić, jedan od osnivača “Startita" koja rast čak svrstava u jedan od trenutnih top tri problema domaćeg IT - ja! Kako za Helloworld.rs objašnjava naša sagovornica, koja je više od deset godina deo srpske IT zajednice, a trenutno radi kao konsultantkinja na međunarodnom tržištu, upravo lažni osećaj veličine može da uljuljka i spreči razvoj i napredak. Veliki potencijal, ali nedovoljno ulaganja - Po meni, najveći problem domaće IT industrije je to što se širi brže od drugih domaćih industrija i što je, za razliku od većine naše privrede, globalno povezana. Zvuči kao dobra stvar, pa zašto je onda navodim kao problem? Upravo, jer to čini da je percipiramo većom nego što jeste i zato sporije radimo na njenom daljem razvoju. Naime, IT industrija napreduje u celom svetu, tako da je ono što mi vidimo u Srbiji vrlo slično i kada se pogledaju druge zemlje. Zbog toga, nije dovoljno što se širi brže od drugih u našoj zemlji, potrebno nam je da se širi brže od IT industrija u drugim zemljama. Trenutno to nije slučaj. Istraživanja i izveštaji ukazuju da mi kao društvo nedovoljno ulažemo u IT industriju. Ovo je poseban problem baš zato što domaća IT scena ima veliki potencijal i impresivne rezultate, pa je jasno da bi veća podrška i ulaganje dalo značajan doprinos - kaže Kukić za naš portal. Nismo se povezali sa kompanijama iz Rusije Drugi najveći problem na njenom spisku je nedovoljno povezivanje sa ruskom IT zajednicom u Srbiji, slaba integracija sa ruskim IT kompanijama i profesionalcima koji su u prethodne dve godine došli u našu zemlju. - Verujem da oni u velikoj meri stoje iza značajnog rasta IKT izvoza, koji je tokom 2022. porastao za 45%, a procene su da se isto desilo i u 2023. godini i da je dostigao gotovo 3,5 milijardi evra. Čini mi se da i nakon dve godine još uvek nismo uspeli da ih integrišemo u velikoj meri. Postoji mali nivo razmene znanja, učestvovanja na događajima ili povezivanja zaposlenih. Nadam se da će 2024. doneti daleko bolju situaciju, iza koga stoji mnogo prilika i dugoročan značaj za našu ekonomiju. Broj tri na listi je nedostatak lokalne povezanosti, smatra Zoja Kukić i kaže: - Kada je pre pet godina Startup Genome tim iz San Franciska prvi put došao u Srbiju i izdvojio naš startap ekosistem u svom izveštaju, jedan podatak odatle me je baš iznenadio. Rekli su da je naša lokalna povezanost veoma niska - da se preduzetnici, eksperti i investitori ne pomažu i da nam nedostaje osećaj zajedništva. Bilo mi je teško da to prihvatim, ali sam polako počela i sama da se uveravam da je istina. Sa jedne strane, retko tražimo podršku od drugih, a sa druge, retko je bezuslovno nudimo. Mislim da je u IT industriji to i dalje bolje nego u nekim drugim oblastima, ali treba da radimo na poboljšanju. S tim u vezi, važan je i podatak Startup Genome da startapi koji dolaze iz ekosistema sa jakom lokalnom povezanošću imaju čak dvostruko veći rast prihoda - zaključuje naša sagovornica. Nedostatak kvalifikovane radne snage Na ovu negativnu top listu, Milan Šolaja direkor Vojvođanskog IKT klastera, dodaje pre svega nedovoljno edukovanost privrede o važnosti informacionih tehnologija za razvoj, kao i nespremnost za investiranje i strateško planiranje. - Ovo se polako menja nabolje. Primer akcije u dobrom smislu je inicijativa pri Privrednoj komori Srbije, a u pitanju je Centar za digitalnu transformaciju. Kapaciteti tog Centra trebalo bi da se uvećaju, kako bi dosegli do većeg broja domaćih preduzeća. Domaćem biznisu je zaista potrebna edukacija o neophodnosti implementiranja IT rešenja da bi se razvijali - imali veći rast, smanjili gubitke, povećali efikasnost i bili konkurentni. Sve to bez visoko-tehnoloških rešenja, danas nije moguće - objašnjava Šolaja za naš portal i dodaje kao sledeći veliki problem domaćeg IT tržišta - nedostatak kvalifikovane radne snage. - Ovo je problem koji ranije nije bio u tolikoj meri izražen, ali se godinama sve više povećava. Za dve decenije se toliko toga dogodilo u ovoj industriji, napredak je vrtoglav, pa obrazovni sistem nije mogao da isprati eksplozivan razvoj informacionih tehnologija. Trenutno je procena da je svaki peti student u IT-ju, što jeste napredak, ali nije dovoljno za potrebe tržišta. IT industrija je najviše rastuća i prošle godine je izvoz iz ove oblasti bio veći za trećinu nego godinu ranije. Njegova ukupna vrednost je međutim samo 0,4 odsto vrednosti svetskog IT tržišta. Jasno je da smo tek maleni šraf, ali takođe i da ima i te kako prostora za rast i širenje.  Sa druge strane, zahvaljujući uspešpnim domaćim firmama koje su izašle van granica, Srbija je doživljena kao destinacija vredna pažnje, naši stručnjaci su cenjeni - naglašava Šolaja za Helloworld.rs. Kako naš sagovornik kaže, nedovoljna platežna moć kompanija koje kupuju IT usluge je na listi tri najveće mane domaćeg tržišta. - I ovo se popravlja jer sada negde pronalaze sredstva i podižu se budžeti ali su i dalje dosta mali. Po mom mišljenju na četvrtom mestu bih dodao temu sajber bezbednosti. Ova tema nije dovoljno prisutna kod domaćih kompanija i kao da važi moto "bolje lečiti, nego sprečiti". To je veoma loše i neophodno je više raditi na osvešćivanju privrednika o ovoj temi i edukaciji o tome koje mere preduzeti kako bi se zaštitili. Izlazak na strano tržište neophodno za nepredak Nebojša Bjelotomić, direktor “Digitalne Srbije” kao ključne probleme na čijem bi ispravljanju u narednom periodu trebalo da bude fokus izdvaja pristup kapitalu odnosno dostupnost većeg kapitala startap poduhvatima. Na mestu broj dva vidi problem manjka prodavaca. Kako kaže, neophodno je zapošljavanje ljudi u prodaji,  smatra da je to profil za koji se ne osposobljavaju kadrovi u dovoljnom broju. Treće i četvrto mesto zauzimaju skaliranje - održivo uvećanje kompanije i internacionalizacija - izlazak na strana tržišta. - Domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. I to od neposrednih izvršilaca do top menadžmenta. Stoga, znanja iz finansija, prodaje pa i organizacije poslovanja nisu jača strana domaćih IT firmi. Potrebno je mnogo više ljudi iz non tech segmenta da se priključi IT firmama kako bi taj sektor zaista poprimio obrise industrije koja raste i razvija se i to na stranim tržištima. Ona su neophodnost jer bar kad je IT u pitanju, domaće tržište je izuzetno malo.

HelloWorld

21.02.2024

Nova pravila, stari problemi: Apple omogućava sideloading u EU, ali to će staviti developere u nezavidnu situaciju

Apple je u poznat kao kompanija koja se trudi da na sve načine potpunu kontrolu nad iPhone telefonima - svojim najprodavanijim uređajima je počeo da uvodi USB-C port kao standard na svojim laptopovima i tabletima još 2015. godine (prvi put sa MacBook Pro laptopom) odnosno 2018. godine (iPad Pro), dok je na iPhone uređaje USB-C stigao tek prošle godine, što je većina korisnika sa oduševljenjem dočekala. Razlog za takav potez su relativno novi zakoni Evropske unije. Tačnije, EU je donela zakon koji zahteva da svi uređaji ,koji će se od stupanja zakona na snagu proizvoditi, moraju da imajui USB-C standard kako bi se smanjila količina elektronskog otpada. Iako taj zakon ima svoje mane, deluje da je na duže staze bolji za sve korisnike. Nakon toga se šuškalo o još jednom važnom zakonu koji je bio donesen, a koji bi ozbiljno mogao da potrese Apple, a to je zakon koji zahteva od Apple-a da omogući sideloading. Naime, Akt o digitalnim tržištima (DMA) u Evropskoj uniji predstavlja regulatorni okvir koji zahteva od velikih tehnoloških platformi, poput Apple-a, da omoguće sideloading i pristup alternativnim prodavnicama aplikacija na svojim uređajima. Ovo bi moglo direktno da utiče na Apple-ovu praksu naplate provizije od 30% na transakcije unutar App Store-a, omogućavajući developerima da nude svoje aplikacije i usluge bez potrebe da plaćaju ove provizije Apple-u. Kao rezultat, DMA ima potencijal da smanji kontrolu koju Apple ima nad distribucijom aplikacija i digitalnim tržištima, nudeći više slobode i izbora korisnicima i developerima​​​​​​. Apple je krajem januara objavio blog post kojim objašnjava kako će se usaglasiti sa ovim zakonom u EU. Jedan deo tog teksta neodoljivo podseća na odluku koju je kompanija Unity donela (pa povukla) sredinom septembra prošle godine, a to je naplaćivanje 50 centi po svakoj instalaciji ukoliko je aplikacija premašila preko milion ukupnih instalacija te godine (Apple-u, za razliku od Unity-ja, ovo uopšte neće biti teško da prati). Uzmimo za primer Facebook, koji ima oko 400 miliona aktivnih korisnika u okviru EU, i neka oko trećina toga ode isključivo na iOS korisnike. Facebook bi godišnje morao da plaća Apple-u preko 60 miliona evra samo zato što ljudi koriste njihovu aplikaciju. Naravno, kompaniji Meta to ne bi predstavljao neki veliki trošak, ali zamislite da je Flappy Bird ostao na iOS-u - taj developer bi Apple-u bio dužan ozbiljan deo svoje zarade, dok gigant nije “prstom mrdnuo”. Većina developera je besna zbog ovakve odluke, uključujući i neke od najvećih igrača kao što su Spotify, Revoult i drugi. Uprkos otvaranju mogućnosti za sideloading i pristup alternativnim prodavnicama aplikacija, Apple naglašava da će developeri i dalje moći da distribuiraju svoje aplikacije preko Apple App Store-a, pridržavajući se postojećih uslova, uključujući i plaćanje standardne provizije od 30%. Na ovaj način Apple očigledno želi da primora developere da se oslone na njihov App Store, umesto da koriste alternativne prodavnice aplikacija, čime se developerima potencijalno nameće ekonomski manje povoljna opcija plaćanja fiksne takse od 50 centi po preuzimanju aplikacije u odnosu na standardnu proviziju od 30%. Šta vi mislite da će biti krajnji ishod svega ovoga? Pišite u komentarima!

Meta će početi da obeležava AI sadržaj kompanija Google, OpenAI i Adobe

Meta intenzivno radi na alatima koji bi mogli da identifikuju slike generisane od strane generativnih AI sistema na svim svojim društvenim platformama kao što su Facebook, Instagram i Threads. „Naporno radimo sa partnerima iz industrije kako bismo zajedničkim snagama postavili osnovne tehničke standarde koji će nas obavestiti kada je neki sadržaj kreriran uz pomoć AI tehnologije. Sposobnost da dobijemo te informacije, pružiće nam mogućnost da obeležimo AI generisane slike koje korisnici postavljaju na Facebook, Instagram i Threads“, objavio je na blogu kompanije Nik Kleg, predsednik globalnih operacija u Meti. Po njegovim rečima, kompanija uveliko radi na kreiranju ovih alata, a u narednim mesecima možemo da očekujemo prva obaveštenja u vezi sa AI generisanim sadržajem na svim jezicima koje navedene aplikacije podržavaju. Potez obeležavanja AI generisanog sadržaja kompanija kao što su Google, OpenAI, Adobe i Shutterstcok dodatno je bitan ako u obzir uzmemo činjenicu da se ove godine održavaju izbori u SAD, EU, Indiji i Južnoj Africi i da u skladu sa tim postoji rizik pojavljivanja AI generisanog sadržaja koji bi za cilj imao diskreditovanje političkih protivnika. OpenAI je prošlog meseca suspendovao dva developera koji su kreirali bot koji imitira predsedničkog kandidata američke Demokratske stranke, kongresmena Dina Filipsa – što je bio prvi potez ove kompanije u suzbijanju zloupotrebe veštačke inteligencije. AI generisan video i audio sadržaj neće biti obeležavan Meta, sudeći po Klegu, već obeležava sadržaj koji kreira njen AI korišćenjem vidljivih obaveštenja i nevidljivih vodenih žigova koji su embedovani u meta podatke same slike. Kombinacija ovih obeležja olakšava platformama da identifikuju AI generisan sadržaj. Iako već sada nekoliko kompanija počinje da dodaje slične tehnologije koje identifikuju AI generisan sadržaj, one se trenutno ne koriste kada su u pitanju audio i video sadržaj. Meta priznaje da će, iako su alati i standardi koji se trenutno razvijaju nalaze na najnaprednijoj granici onoga što je tehnološki moguće, i dalje postojati ljudi koji će pokušavati da uklone nevidljive markere. Kako bi ih zaustavila, kompanija je započela rad i na alatima koji će joj automatski pomoći da detektuje AI generisan sadržaj, čak i kada ne poseduje vidljive oznake.

HelloWorld

19.02.2024

Otkaz ugovora o radu

Strah od otkaza i strah od smrti su strahovi koji nas vode kroz život. Ukoliko ovo čitate verovatno ste zaposleni i živi, ali nemojte da se plašite za posao. Što se života tiče, živite što zdravije. Na početku moramo vas upozoriti da se radi o dosadnom pravnom tekstu i potrudićemo se da ga približimo široj publici. Ukoliko zaspite na polovini potpuno ćemo vas razumeti. Ako, pak, zaspite na kraju teksta – svaka čast, upoznaćete se sa delom vaših prava iz radnog odnosa. Takođe i jedno upozorenje povodom teksta. Tekst je informativnog karaktera, iako je zasnovan na zakonu ne smatrajte ga pravnom pomoći već, ukoliko je potrebno, obratite se advokatu ili drugom licu koje je vlasno da vam pruži pravnu pomoć. Radni odnos je zaposlenje Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, a prestaje na više načina koji se kolektivno zbirno može nazvati „otkazom“, iako formulacija nije potpuno tačna. Kao i mnogi odnosi u životu, može biti lep dok traje, ali nekada može postati i toksičan. Dok na tržištu rada ima posla, biti otpušten ili dati otkaz može biti dobra promena pogotovo ako ulazak u drugi radni odnos podrazumeva bolje uslove rada. Nasuprot tome, u vremenima ekonomskih kriza manje se daju otkazi i češće dobijaju, a nalaženje novog posla je teže. Navedena relativnost ponude i tražnje za radnom snagom ni na koji način ne derogira odredbe Zakona o radu kojim su uređeni radni odnosi u Republici Srbiji. Takođe, na početku treba istaći činjenicu koja zbunjuje javnost. Rad i zaposlenje nisu sinonimi. Rad podrazumeva šire aktivnosti, dok se pod zaposlenjem podrazumeva samo jedno – radni odnos zasnovan na osnovu ugovora o radu i u skladu sa Zakonom o radu. Tako, radnik i zaposleni nisu isto, jer raditi se može i „na crno“, dok zaposlenje podrazumeva radni odnos i prava koja proističu iz njega. O fenomenu slobodnjaka, danas popularnih frilensera ili onih koji kao preduzetnici rade za drugog, pisaćemo drugom prilikom.  Zakon o radu i radni odnos Radni odnosi su uređeni pomenutim Zakonom o radu (ZOR). Pored toga što ovaj zakon uređuje kako se zasniva radni odnos, uređuje i kako prestaje. Tako, po slovu zakona i članu 175, radni odnos prestaje: Istekom roka za koji je zasnovan, Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju, Sporazumom između zaposlenog i poslodavca, Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života, Smrću zaposlenog, U drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Šta nije otkaz ugovora o radu Istek roka na koji je zasnovan ugovor o radu ne može se smatrati otkazom iako u praksi ima takav karakter. Naime, ugovor o radu na određeno vreme određuje na koji vremenski period je ugovor zaključen i mnogi zaposleni po ovakvom ugovoru otkazom smatraju ukoliko im ugovor ne bude produžen. Takođe, otkazom se ne smatra ni odlazak u penziju. To jeste prestanak radnog odnosa po sili zakona, ali otkaz nije osim ukoliko vaše godine života ne smatrate neprijateljem. Sporazumni raskid radnog odnosa takođe nije otkaz ugovora o radu. To je dogovor između poslodavca i zaposlenog kojim su obe strane saglasne da radni odnos bude prekinut. Praksa, takođe, ume da demantuje, ali o tome drugom prilikom. Smrt zaposlenog ne može biti otkaz jer više nema zaposlenog, odnosno preminuo je. „Otkaz“ je samo kolokvijalni skraćeni pojam za otkaz ugovora o radu. Retko ko će reći „dobio sam otkaz ugovora o radu“, jer je dovoljno jasno o čemu se radi. Otkaz (ugovora o radu) može biti od strane poslodavca i od strane zaposlenog. Ukoliko je od strane poslodavca neko je „dobio otkaz“, dok je u suprotnom neko „dao otkaz“. Otkaz od strane zaposlenog „Ti ćeš meni da daš otkaz? Ja dajem otkaz!“, česta je rečenica u holivudskim filmovima. U Srbiji se ta rečenica može izreći, verovanto u afektu, ali to ne znači da zaposleni više ne mora da dolazi na posao. Zakoni jesu dosadni, ali u njima piše dosta korisnih stvari, koje pri tome i obavezuju, tako da po slovu zakona zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu, odnosno da „da otkaz“. Međutim, kako bi gornja rečenica bila pravno valjana, zaposleni, nakon što rečenicu izgovori, otkaz ugovora o radu mora da dostavi poslodavcu u pisanom obliku. Pisani oblik znači da mora biti napisano, a da li se radi o pisanju po papiru ili elektronskom poštom za otkaz kao takav nije bitno. Dalje, pisani otkaz zaposleni mora da dostavi poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, što se zove otkazni rok. Otkazni rok može biti i duži od 15 dana, ali ne može biti duži od 30 dana. Ovaj rok je određen najčešće u ugovoru o radu ili drugom opštem aktu poslodavca (pravilnik, kolektivni ugovor i slično). Dakle, rečenica iz prvog pasusa, kako bi bila podobna za davanje otkaza treba da glasi: „Ti ćeš meni da daš otkaz? Ja dajem otkaz! Sutra predajem pisani otkaz i nakon 15 dana me više nećeš videti!“. Međutim, ovako postavljene stvari nisu zanimljive kao na filmu. Kao što smo videli, otkaz je jednostavno „dati“, ali potrebno je da se ispune određeni uslovi (pisani otkaz) i protok vremena (15-30 dana). Otkaz od strane poslodavca iz opravdanih razloga Kako bi poslodavac zaposlenom dao otkaz odnosno formalno rečeno otkazao ugovor o radu moraju da postoje opravdani razlozi za otkaz. Opravdani razlog mora se odnositi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje. Zakon o radu navodi tri opravdana razloga za otkaz od strane poslodavca: ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi – drugim rečima nije dovoljno kvalifikovan za radno mesto. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom – iako je dovoljno jasno, treba napomenuti da mora postojati pravnosnažna presuda. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa. To se pre svega odnosi na situacije kada je zaposleni otišao na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; zaposleni je bio upućen na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca; u slučaju izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; izdržavaao je kaznu zatvora, odnosno izrečenu meru bezbednosti, vaspitnu ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci (navedeno u članu 79. ZOR). Takođe, razlog za otkaz je i ako se zaposleni nije vratio sa neplaćenog odsustva, odnosno ukoliko mu je radni odnos bio u mirovanju (član 100. ZOR-a). Povreda radne obaveze krivicom zaposlenog Ako ste mislili da ste se izvukli jer ništa od gornja tri niste učinili, pogledajte šta vam se sprema. Naime, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to u sledećih pet situacija: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja, ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada, ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Otkaz zbog nepoštovanja radne discipline Nepoštovanje radne discipline zaposlenog je, takođe, razlog za otkaz ugovora o radu. Ukoliko zaposleni ne poštuje radnu disciplinu poslodavac mu muže otkazati ugovor o radu u sledećih, spremite se, sedam slučajeva: ako zaposleni neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, a to je potvrda lekara u roku od tri dana, ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno lažira bolovanje, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla, ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa, ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ukoliko ste pomislili „ma, kako će on mene da provali?“ da ste lažirali bolovanje ili bili omamljeni na poslu, treba da znate da poslodavac može uputiti zaposlenog na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac. To radi o svom trošku, a radi utvrđivanja okolnosti bolesti ili pijanstva odnosno radi utvrđivanja postojanja navedenih okolnosti na drugi način. Ukoliko zaposleni odbije da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, a to je - razlog za otkaz. Otkaz zbog opravdanog razloga zbog potreba poslodavca Zakon kaže da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to u dva slučaja: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, prevedeno – radi se o tehnološkom višku i sličnim slučajevima, ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora u roku od osam dana. Postupak pre otkaza Kako bi poslodavac dao otkaz zaposlenom u slučaju povrede radne obaveze zbog krivice zaposlenog ili nepoštovanja radne discipline dužan je da prethodno pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da zaposlenom ostavi rok da se izjasni na navode iz upozorenja. Rok je najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja. Upozorenje mora biti pisano i dostavljeno zaposlenom, a u njemu poslodavac mora da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i navedeni rok. Poslodavac može zaposlenom koji ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi da otkaže ugovor o radu, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku. Kao što smo naveli, zaposleni ima pravo da se izjasni na upozorenje u roku od osam dana. Ukoliko kod poslodavca postoji sindikat, zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član, a poslodavac je dužan da ga razmotri. Ako poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (tehnološki višak), poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Izuzetak je u slučaju kada se radi o osobi sa invaliditetom, a poslodavac joj nije obezbedio posao spram sposobnosti. Međutim, ukoliko pre isteka roka od tri meseca nastane potreba za obavljanjem istih poslova zbog kojih je zaposleni proglašen „viškom“, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. U kom roku poslodavac može dati otkaz zaposlenom „Sutra da te nisam video na poslu!“, takođe je česta rečenica iz filmova kada poslodavac daje otkaz zaposlenom. Naravno, film je film, a zakon je zakon što kazuje da stvari nisu tako jednostavne. Treba istaći da otkaz ugovora o radu poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu u slučaju ako je zaposleni pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivično delo utvrđeno zakonom. Rešenje o otkazu ugovora o radu Da nije jednostavno „tek tako“ dati otkaz kao u gornjoj rečenici govori Zakon o radu prema kome se ugovor o radu otkazuje se pisanim rešenjem. Rešenje o otkazu ugovora o radu obavezno mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje o otkazu mora da se dostavi zaposlenom lično. Ličnom dostavom se smatra dostava u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Kada poslodavac zaposlenom ne može ili nije mogao da dostavi rešenje, mora o tome da sačini pisanu belešku. Nakon sačinjavanja beleške poslodavac rešenje o otkazu mora da objavi na svojoj oglasnoj tabli kada po isteku osam dana od dana objavljivanja rešenje se smatra dostavljenim zaposlenom. Danom dostavljanja rešenja o otkazu zaposlenom prestaje radni odnos, osim u određenim zakonskim slučajevima ili ako rešenjem nije određen drugi rok. Kada zaposleni primi rešenje dužan je da narednog dana u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom, odnosno sporazumno u kom slučaju radni odnos miruje. Kada prestane radni odnos poslodavac je svejedno dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade. Ovo se odnosi i na naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa i to najkasnije u roku od 30 dana od dana. Zaštita od otkaza Postoje situacije kada zaposlenom ne može biti otkazan ugovor o radu. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Bitno je istaći da u ovim situacijama zaposlenom rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bila poznata trudnoća zaposlene, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Takođe, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Zaštita zaposlenog u ovim slučajevima ogleda se i u teretu dokazivanja, odnosno poslodavac mora da dokaže da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti koje se odnose na trudnoću i negu deteta. Otkazni rok i novčana naknada Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana. Otud je „sutra ne dolazi na posao“ lako izgovoriti, ali je teže sprovesti na zamišljeni način. Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni može da, u sporazumu sa nadležnim organom kod poslodavca, prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio. Na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u ovoj potvrdi ili u posebnoj potvrdi. Šta nije opravdani razlog za otkaz ugovora o radu Pisali smo o opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu, ali postoje i neporavdani razlozi odnosno razlozi zbog kojih se nekome ne može dati otkaz. To su: privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja, korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, odsluženje ili dosluženje vojnog roka, članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog, delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Holivudske rečenice kojima smo ilustrovali tekst, a govore se u afektu nadamo se da nećete koristiti, kao i da nećete imati potrebe da sve što je sadržano u ovom tekstu iskusite. Ukoliko ipak do toga dođe, pre nego što započnete bilo koju radnju posavetujte se sa stručnim licem.

Zašto developeri moraju da budu pametniji, a ne samo brži sa generativnom AI tehnologijom

Upravljanje generativnom veštačkom inteligencijom dovešće do velikih promena u kompanijskim procedurama i samom radu developera i načinu na koji je koriste, pogotovo ako u obzir uzmemo brzinu kojom se ona širi kroz sve sfere poslovnog života. Ključna stvar neće biti samo usvajanje novih alata, već transformacija načina na koji developeri vrše interakciju sa tehnologijom, rešavaju probleme i kreiraju nove paradigme priliom kreiranja softvera. Ova sveobuhvatna kulturna i proceduralna metamorfoza je od velikog značaja kako bi se na pravi način suočili sa rizicima koji dolaze sa GenAi tehnologijom. Među ovim rizicima svakako se izdvajaju tehnička „prenadutost“, kršenje intelektualne svojine i sami AI modeli. Validnost modela može predstavljati veliku brigu korisnicima usled pristrasnosti. Svaki model baziran je na podacima, a oni su svakako pristrasni. Čak i kada je ta pristrasnost prisutna u maloj meri, kako develolperi krenu da šire količinu tih podataka, pristrasnost će se neminovno povećavati. Zato je važno biti oprezan sa količinom podataka koja se koristi u ovim modelima jer će pristrasnost definitivno završiti u njima i uticati na njihov kvalitet. Generisani sadržaj moraće da poseduje i određene bezbednosne ograde. Čak i kada je u pitanju generisanje izvornog koda, taj kod nije kompletan i bitno je da postoji način da se odredi njegov kvalitet. Struktura Napredne tehnike kodiranja – kada mašina „sedi“ zajedno sa developerom i bavi se inicijalnim podizanjem koda – su u porastu, a najveći izazov koji to stvara može biti gomilanje tehničkog duga usled lošeg upravljanja veštačkom inteligencijom. Iz tog razloga, potrebno je razviti strukturu unutar koje GenAI neće biti isključivo zadužen za štancovanje koda. Znatno bolji pristup bio bi korišćenje GenAI tehnologije za poslovni problem koji se kodom rešava – kako možemo ovaj proces bolje da optimizujemo? Koji je najbolji način da pružimo podršku korisnicima dok se pridržavamo pravila i regulativa? Cilj nove strukture kompanije bi trebalo da bude kreiranje optimalnog radnog toka, umesto korišćenja AI tehnologije za puko izbacivanje koda radi automatizacije procesa koja je u mnogim kompanijama već pogrešno postavljena. Pritisak radnog mesta Čak i ako kompanija uspe da postavi adekvatan nadzor koda na svim nivoima, pritisak radnog okruženja može dovesti do grešaka i propuštanja bitnih stvari. Bitno je da kompanije osiguraju da korisnici imaju "sigurne verzije alata", a da zatim koriste GenAI kako bi stekle poslovnu prednost. A ta prednost bi mogla da leži u korišćenju AI tehnologije za brzinu i inovacije sa protokolima koji se staraju da sve bude usklađeno sa pravilima. GenAI tehnologija bi trebalo da se koristi za generisanje radnih tokova i struktura podataka, umesto za pretvaranje svih zaposlenih u developere, što zauzvrat može samo povećati tehnički dug. Pažnju bi trebalo obratiti i na zaposlene koji moraju da budu u stanju da ove modele “hrane” boljim i relevantnijim informacijama korišćenjem ograničenih i dobro proverenih kolekcija podataka koje generativni alati mogu isključivo da koriste. Bez ovoga, jako je teško osigurati najbolje prakse i standarde u radu prilikom kreiranja novih aplikacija i servisa. Za kompanije je važno i da uvek mogu da budu u mogućnosti da ponište ono što je GenAI uradio. Potrebno je da razvojni timovi budu širi i opsežniji, sa većom dostupnošću ili kraćim ciklusima testiranja. Izgrađene aplikacije treba da budu testirane radi provere funkcija validacije, poput toga da li su korišćeni odgovarajući okviri za enkripciju, i da li su akreditacije zaštićene na odgovarajući i ispravan način. Zabrane neće funkcionisati onako kako želimo Zabranjivanje developerima da koriste GenAI neće imati veliki uspeh. Ljudi će koristiti tehnologiju za koju veruju da će im olakšati život, bez obzira na to da li je ona u skladu sa pravilima kompanije, ili ne. Sa druge strane, kompanije bi trebalo da obrate pažnju na klizav teren mediokritetnog rada kada preopterećen tim krene da koristi GenAI kako bi popunio nastale rupe u tehničkom dugu ili nadomestio manjak veštine. Uprkos tome što GenAI napreduje velikom brzinom, veliki jezički modeli su i dalje loši u pomaganju ljudi prilikom pisanja koda i njegove produkcije. Neke vrste ograničenja mogu biti neophodne u vezi sa njegovom upotrebom od strane timova programera, i organizacije će i dalje imati zahtev za softverskim inženjeringom, uključujući dobre inženjere sa čvrstim iskustvom i snažnim praksama pregleda koda. Mnogi veruju da je GenAI dobar izvor za rešavanje manjih problema brzo, ali da ne poseduje veštinu za veću kompleksnost. Sa druge strane, ljudi su dobri u tome jer imaju uvid u stvari, razum i mogućnost držanja kompletne slike u svojoj glavi. Dobar inženjer može da dekonstruiše ono šta pokušava da uradi u mnoštvo malih problema, i GenAi može biti korišćen za njihovo rešavanje, ali kada se od njega traži rešavanje velikih i kompleksnih problema, tada rezultat može biti izuzetno loš. Zaštita autorskih prava Veliki tehnološki igrači počeli su da nude poslovna rešenja sa integrisanim zaštitama oko podataka, ali je malo pažnje do sada bilo poklanjano zaštiti autorskih prava i drugim IP rizicima koji se odnose na kod. Dovoljno je da pogledamo šta se desilo kada je Oracle tužio Google usled korišćenja Java API-ja – izgubio jer je sud smatrao da je on dovoljno modifikovan da bi se smatrao drugačijim, i iz tog razloga, organizacije bi trebalo da obrate pažnju na slične situacije i presedane kako bi bile spremne za potencijalne probleme u budućnosti. Sigurno nas očekuju presedani u vezi sa tim šta je i koliko neko modifikovao ili promenio i da li je to dovoljno da se kaže da to nije isto kao nešto drugo. Sa rasprostranjenom upotrebom GenAI, podaci vrlo lako mogu da se sliju sa Googlea ili Stack Overflowa, i u svemu tome, algoritam može replikovati nečiji IP. Uprkos brojnim problemima sa kojima se kompanije i developeri suočavaju kada su nove tehnologije u pitanju, sasvim je sigurno da in oni neće odvratiti ukoliko su benefiti značajnije veći.

avatar
Uroš Jelić

13.02.2024

Šta smo naučili na 9Inspiration konferenciji – IT stručnjaci podelili svoja iskustva o važnim IT temama (2. deo)

Najnoviji IT trendovi, autoriteti iz industrije i konstantna razmena znanja, obeležili su nedavno održanu 9Inspiration konferenciju, u organizaciji kompanije Levi9. To je bila prilika da se široj IT zajednici omogući da nauče nešto novo, prošire mrežu kontakata i debatuju sa profesionalcima iz branše, o čemu je HelloWorld.rs već pisao.  Najznačajnije poruke sa 9inspiration konferencije nam prenosi Mirko Tomić, Mobile developer, član tima koji je radio na razvoju iOS aplikacije konferencije i za vas izdvojio ključne poruke sa predavanja. Uloga hakera u prijavljivanju bezbednosnih propusta   Definitivno dosta pažnje na 9Inspiration konferenciji, kako kaže Mirko, privuklo je predavanje koje je održao Edvin van Andel, iz Holandije. Edvin je počeo da hakuje sa 13 godina, a sada je CTO kompanije Zerocopter u čijem fokusu je podizanje nivoa cyber bezbednosti kroz primenu etičkog (white hat) hakovanja. Edvin je poznat i cenjen u hakerskoj zajednici jer svoje aktivnosti fokusira i na usmeravanje mladih hakera na pravu stranu - kako bi doprineli većoj bezbednosti čitavog društva. Mirko ističe da je njegovo predavanje bilo dinamično i intrigantno, baš kao i naslov: "How to break the police bodycams for fun and pizza?"   „Edvin je govorio o svom doprinosu da se u Holandiji donese pravilnik o odgovornom prijavljivanju bezbednosnih propusta, kako bi hakeri mogli da ukazuju na njih Vladi ili kompanijama, i to bez straha da zbog toga budu krivično gonjeni“, objašnjava Mirko.  Edvin van Andel se osvrnuo i na javno-privatno partnerstvo kada je njegova kompanija Zerocopter bila angažovana da proveri da li postoje sigurnosni propusti kod uređaja koje policija koristi u svakodnevnom radu, kao što su kamere na uniformi i GPS lokatori za praćenje vozila. „Ovo predavanje je istaklo ulogu etičkog hakovanja u identifikovanju i ispravljanju propusta, naglašavajući važnost saradnje između hakera i javnih ustanova sa ciljem da se poboljša bezbednost javnih servisa“, objašnjava Mirko. Svi zaposleni u Levi9, pa i oni koji nisu prisustvovali 9Inspiration konferenciji, imali su priliku da pogledaju ovo predavanje, jer je ono bilo deo već tradicionalnog godišnjeg događaja, posvećenog cyber bezbednosti pod nazivom Secure9. U pitanju je tematska konferencija koja se održava od 2019. godine, a koja je namenjena kako zaposlenima u svim zemljama gde Levi9 ima svoje kancelarije, tako i Levi9 klijentima i alumnistima. U tu svrhu je Edvinovo predavanje uživo strimovano i u Holandiji, Rumuniji i Ukrajini, direktno iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, jer Secure9 promoviše cyber bezbednost, zaštitu Levi9 usluga i klijenata.   Budućnost proširene stvarnosti  Najner Žolt Varga, Mobile Software Architect, se nakon bezbednosnih pitanja prebacio na temu proširene stvarnosti svojim odličnim predavanjem "Trends and the Future of Augmented Reality".   „Žolt je istakao detalje o evoluciji, funkcionisanju i budućim perspektivama Augumented Reality (AR) - interaktivnom iskustvu koje kombinuje stvarni svet i kompjuterski generisani sadržaj. Govorio je o primeni, pozadinskoj tehnologiji i budućnosti uređaja i korisničkog iskustva“, pojašnjava Mirko i dodaje:  „Augmentovana stvarnost (AR) je tehnologija koja se brzo razvija i ima potencijal da u budućnosti značajno utiče na naš svakodnevni život i poslovanje, menjajući način na koji doživljavamo svet oko sebe“.   Žoltovo predavanje možete da pogledate u celosti na ovom linku.  AI: Sve počinje i završava se sa podacima  Svoja znanja sa publikom na 9Inspiration konferenciji podelio je i Luka Aničin, osnivač Datablooz. Poslednjih šest godina Luka istražuje mašinsko učenje, koje je osnov veštačke inteligencije, a svoje uvide podelio je kroz predavanje "Let’s walk together through an AI project". „Iz njegovog izlaganja shvatili smo koliko je složeno održavanje projekata mašinskog učenja“ kaže Mirko Tomić. Uspeh tih projekata ne zavisi samo od primene algoritma, već zahteva stalno prilagođavanje. Posebno je važan kvalitet podataka i njihova pravilna upotreba. Rezultati moraju neprekidno da stižu, prate se algoritmi, a model se sve vreme unapređuje“.  Kako je Aničin pokazao, "Sve počinje i završava se sa podacima. Ako su podaci netačni ili pristrasni, čak i najbolji algoritam će dati loše rezultate", sumira Mirko glavnu poruku sa predavanja Luke Aničina, koje možete pogledati ovde.   Gost iz Nemačke, Florian Rapl, Solution Architect iz Minhena, održao je predavanje "Multiple Ships to the Island - Micro Frontends & Island Architectures".  „Florian se dotakao teme o tipovima arhitekture mikrofrontend sistema“, napominje Mirko i dodaje da je tom prilikom istakao prednosti distribucije procesa, skaliranja razvoja i poboljšanja performansi u web aplikacijama.   „Njegova poruka je da se kombinacijom mikrofrontend arhitektura može unaprediti efikasnost i skalabilnost razvoja web aplikacije. Ovi pristupi mogu da omoguće bolju distribuciju rada, unapređenje performansi i skaliranje razvoja web aplikacija. Takođe, implementaciji ovakvih strategija doprinosi mogućnost odvajanja timova koji rade na istom sistemu“, prenosi nam glavne uvide sa predavanja Mirko.  Najmanje tri razloga da se poseti konferencija 9Inspiration   Konferencija 9Inspiration je prilika da se provede dan sa priznatim ekspertima iz IT industrije i zato je višestruko korisna.  „Uvidi i znanje koje steknemo pomažu nam da unapredimo svoje veštine i bolje razumemo našu industriju, bez obzira na to koja je naša specijalnost. Konekcije koje steknemo otvaraju nove mogućnosti i donose nam nove saradnike. Lično, važno mi je i to što kroz donacije NURDOR-u imamo priliku da doprinesemo čitavoj zajednici i tako učinimo nešto dobro “, kaže Mirko Tomić.  Kako podseća, kompanija Levi9 je 9inspiration konferenciju organizovala i 2022. godine. Za njega je to bilo jedno od onih iskustava koje inspirišu i otvaraju razne perspektive, gde se entuzijazam za naš posao mogao osetiti na svakom koraku.  „Sa te prve konferencije izdvojio bih kao najkvalitetnija keynote predavanje Sigurdura Birgisssona i Gojka Adžića iz kompanije IKEA, "Tangible Software Quality", kao i predavanje "Thinking Serverless in your Architecture" koje je održao Alex DeBrie“.    Najneri, pa i Mirko Tomić, nemaju dilemu. Raduju se narednom okupljanju.   „Konferencija, ne samo da pruža platformu za razmenu ideja i znanja, već i priliku da se  kolege iz drugih kompanija upoznaju sa radom naše firme, kao i da se uspostave veze koje mogu biti važne za dalji lični i profesionalni razvoj“ dodaje Mirko i naglašava:   I ove godine, troškove organizacije konferencije pokrio je Levi9, dok je prihod od prodaje ulaznica namenjen Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka NURDOR, baš kao i prethodni put. Prikupljen novac je usmeren na izgradnju nove Roditeljske kuće u Beogradu. Ovo udruženje je dosad uspelo da organizuje i pokrene pet roditeljskih kuća - u Nišu, Novom Sadu i tri u Beogradu.   Program konferencije osmislile Delivery direktorke iz Levi9  Najneri sa ponosom ističu da su dve Delivery direktorke iz njihove kompanije - Mirjana Kolarov i Mirjana Trobok, odgovorne za program 9Inspiration konferencije. Pored role, dve Mirjane su imale i zajednički cilj u kreiranju programa - da svako  izađe bolji nego što je na konferenciju došao, sa više informacija i spremniji za nove profesionalne izazove. Kada se za zajednicu priprema nešto dobro, ne izostaje ni podrška. Tako je Jugoslovensko dramsko pozorište rado ustupilo prostor za održavanje konferencije, na čemu im je Levi9 neizmerno zahvalan. Konferenciju su takođe podržali i sajt HelloWorld.rs, Nedeljnik, Heineken, Coca-Cola HBC i Maxi.  I na kraju, Levi9 namerava i dalje da deli znanja i povezuje profesionalce već i ove 2024. godine. To je ujedno i poziv za sve koji žele da dođu na ovogodišnju 9Insipiration konferenciju da podele svoje razmišljanje o tome  da li im za učenje više odgovara radni dan ili subota.

HelloWorld

13.02.2024