Blog

Apple je u poznat kao kompanija koja se trudi da na sve načine potpunu kontrolu nad iPhone telefonima - svojim najprodavanijim uređajima je počeo da uvodi USB-C port kao standard na svojim laptopovima i tabletima još 2015. godine (prvi put sa MacBook Pro laptopom) odnosno 2018. godine (iPad Pro), dok je na iPhone uređaje USB-C stigao tek prošle godine, što je većina korisnika sa oduševljenjem dočekala. Razlog za takav potez su relativno novi zakoni Evropske unije. Tačnije, EU je donela zakon koji zahteva da svi uređaji ,koji će se od stupanja zakona na snagu proizvoditi, moraju da imajui USB-C standard kako bi se smanjila količina elektronskog otpada. Iako taj zakon ima svoje mane, deluje da je na duže staze bolji za sve korisnike. Nakon toga se šuškalo o još jednom važnom zakonu koji je bio donesen, a koji bi ozbiljno mogao da potrese Apple, a to je zakon koji zahteva od Apple-a da omogući sideloading. Naime, Akt o digitalnim tržištima (DMA) u Evropskoj uniji predstavlja regulatorni okvir koji zahteva od velikih tehnoloških platformi, poput Apple-a, da omoguće sideloading i pristup alternativnim prodavnicama aplikacija na svojim uređajima. Ovo bi moglo direktno da utiče na Apple-ovu praksu naplate provizije od 30% na transakcije unutar App Store-a, omogućavajući developerima da nude svoje aplikacije i usluge bez potrebe da plaćaju ove provizije Apple-u. Kao rezultat, DMA ima potencijal da smanji kontrolu koju Apple ima nad distribucijom aplikacija i digitalnim tržištima, nudeći više slobode i izbora korisnicima i developerima​​​​​​. Apple je krajem januara objavio blog post kojim objašnjava kako će se usaglasiti sa ovim zakonom u EU. Jedan deo tog teksta neodoljivo podseća na odluku koju je kompanija Unity donela (pa povukla) sredinom septembra prošle godine, a to je naplaćivanje 50 centi po svakoj instalaciji ukoliko je aplikacija premašila preko milion ukupnih instalacija te godine (Apple-u, za razliku od Unity-ja, ovo uopšte neće biti teško da prati). Uzmimo za primer Facebook, koji ima oko 400 miliona aktivnih korisnika u okviru EU, i neka oko trećina toga ode isključivo na iOS korisnike. Facebook bi godišnje morao da plaća Apple-u preko 60 miliona evra samo zato što ljudi koriste njihovu aplikaciju. Naravno, kompaniji Meta to ne bi predstavljao neki veliki trošak, ali zamislite da je Flappy Bird ostao na iOS-u - taj developer bi Apple-u bio dužan ozbiljan deo svoje zarade, dok gigant nije “prstom mrdnuo”. Većina developera je besna zbog ovakve odluke, uključujući i neke od najvećih igrača kao što su Spotify, Revoult i drugi. Uprkos otvaranju mogućnosti za sideloading i pristup alternativnim prodavnicama aplikacija, Apple naglašava da će developeri i dalje moći da distribuiraju svoje aplikacije preko Apple App Store-a, pridržavajući se postojećih uslova, uključujući i plaćanje standardne provizije od 30%. Na ovaj način Apple očigledno želi da primora developere da se oslone na njihov App Store, umesto da koriste alternativne prodavnice aplikacija, čime se developerima potencijalno nameće ekonomski manje povoljna opcija plaćanja fiksne takse od 50 centi po preuzimanju aplikacije u odnosu na standardnu proviziju od 30%. Šta vi mislite da će biti krajnji ishod svega ovoga? Pišite u komentarima!

Unity Technologies, kompanija koja stoji iza istoimenog engine-a, u poslednjih nekoliko godina je donela zaista vrlo upitne poslovne poteze, od svojih akvizicijskih “avantura” - kada su kupili ironSource koji je (bio) vrlo ozloglašen ad provajder kao i akvizicija  kompanije Wet Digital, čija tehnologija dosta podseća na Unreal-ov MetaHuman (razvijen od strane novosadskog 3Laterala), do donošenja vrlo kontroverznog  poslovnog modela koji bi od developera tražio nekoliko centi po instalaciji (deo odluke, su, ruku na srce, brzo povukli), o čemu smo već i pisali ranije. Po mom mišljenju, postoji nekoliko razloga za ovakve poteze. Prvi, i najbitniji, jeste da se ovim akvizicijama donesu veći prihodi samoj firmi. Činjenica je da je Unity Technologies već više od 3 godine na berzi, i da u te 3 godine nijednu godinu nisu završili u plusu (naravno da se C-level ljudima morao isplatiti višemilionski bonus i povrh toga). Akvizicijom ironSource-a, Unity je želeo da postane lider u medijaciji reklama, gde je trenutno firma AppLovin i dalje neprikosnoveni lider. Unity želi da im postane ozbiljan konkurent time što će installation fee spomenut gore, drastično smanjiti, ili potpuno ukinuti, pod uslovom da koriste Unity-jev sistem za medijaciju reklama, što mogu reći da je pomalo nekonkurentski potez, ali samo vreme će pokazati da li je ovo dovoljno da Unity-u donese dugoočekivanu profitabilnost. Drugi razlog leži u tome da Unity želi da se takmiči sa Unreal Engine-om u polju u kom, po mom mišljenju, Unity apsolutno nema šta da traži. To je kao da se porodični SUV takmiči sa nekim trkačkim autom. Jer ti taj svoj porodični SUV možeš da “budžiš” i unapređuješ koliko god želiš, ali nikad neće biti brz i okretan kao auto koji je od starta napravljen da bude brz i okretan. Pored toga, ekipa iz Unity-ja jako voli da izbacuje polugotove funkcionalnosti i da ih predstavlja kao gotove proizvode, dok sa druge strane, stara funkcionalnost koja stoji tu godinama, i dalje ima ogromnog prostora za napredak. (Rendering pipelines, UI…). Jedino svetlo na kraju ovog tunela vidim u imenovanju novog direktora, koji je ranije bio CEO RedHat-a, popularne linux distribucije koja je uglavnom namenjena enterprise korisnicima. Iako je Linux sam po sebi besplatan i otvorenog je koda, RedHat košta. Ja čvrsto verujem da će u narednih godinu ili dve, uz pomoć znanja i iskustva ovog CEO-a,ekipa iz Unity-ja uspeti da otvori svoj izvorni kod (i C++ i C# deo) za javnost i da će cela Unity zajednica uspeti da pomogne svom game engine-u da bude stabilan i prosperitetan, i da će sama kompanija napokon postati profitabilna.  

12. Septembar 2023. godine ostaće većini (dotadašnjih) korisnika Unity Game Engine-a kao jedan od najgorih dana od kada koriste taj alat. Tog dana je Unity Technologies, kompanija koja stoji iza pomenutog engine-a, odlučila da naprasno objavi najkontroverznije ažuriranje svog cenovnika koje je ikad viđeno u IT industriji. Novi cenovnik je podrazumevao da ukoliko vaša igra pređe 200 hiljada instalacija (znači ne kupovina, nego instalacija) i 200 hiljada dolara zarade, a koristie Unity Personal (besplatnu verziju), morali biste, na svaku novu instalaciju Unity-ju da dajete 20 centi. Za plaćene verzije Unity-ja (Unity Pro i Enterprise), granica je pomerena na milion instalacija i milion dolara zarade i oni bi plaćali manju naknadu po instalaciji. Činjenica jeste da ovakvo ažuriranje cenovnika ne bi zahvatilo čak 90% korisnika samog engine-a. Prva stvar oko koje se zajednica pobunila bila je činjenica da bi se ta naknada po instalaciji naplaćivala retroaktivno, iako, u uslovima korišćenja koje su korisnici prihvatili kada su instalirali datu verziju, to nigde nije pisalo. Druga stvar koja je bila apsurdna je činjenica da ni ljudi iz Unity-ja, koji su doneli ovu odluku, nisu ni znali na koji način će pratiti instalacije. Takođe, neki jutjuberi su radili predikcije za svoje i tuđe igre, pa su ustanovili da bi neke kompanije koje bi morale da poštuju takav model naplate mogle da odu u bankrot. Interna nezadovoljstva i protivljenje zaposlenih Ono što je najviše pogodilo zajednicu, pored činjenice da kompanija može naprasno da promeni svoje uslove korišćenja retroaktivno, jeste činjenica da je apsolutna većina zaposlenih bila strogo protiv ovakvog modela, kao i da je većina studija i nezavisnih kreatora kojima je ovo predočeno dan ranije, bilo takođe protiv ovoga, ali je viši menadžment ipak, po svaku cenu, želeo da ovakav plan ugleda svetlost dana. O Unity-jevom menadžmentu ne treba trošiti puno reči, ali je bitno reći da je trenutni izvršni direktor Unity-ja “gospodin” koji je takođe bio izvršni direktor EA Games-a, i koji je u jednom svom obraćanju izjavio kako bi bilo dobro da ukoliko ljudi provedu šest sati igrajući Battlefield, poznatu pucačinu, da bi trebalo naplaćivati jedan dolar za dodatnu municiju. Već u prvih nekoliko dana, određeni broj razvojnih studija (među kojima su i kreatori popularne igre Among Us) su saopštili Unity-ju da će u potpunosti napustiti njihov ekosistem ukoliko ne revidiraju ili promene tako kontroverznu odluku. Usledio je, zatim, odgovor najprofitabilnijih studija koji su koristili Unity Ads kao provajdera za prikaz reklama na mobilnim igrama. Isključili su prikazivanje reklama koje dolaze od Unity-ja. Unity je verovatno u tom trenutku shvatio da bi trebalo reagovati, pa je kompanija na društvenoj mreži X saopštila da “čuje šta zajednica misli i da će narednih dana predstaviti revidirani model plaćanja”. Nove opcije plaćanja i koncesije Nakon nedelju dana čekanja, zajednica je napokon dobila ažurirani cenovnik. Najbitnija stvar je da se uslovi korišćenja neće primenjivati retroaktivno, već će uslovi biti vezani za verziju Unity-ja koju koristite. U njemu i dalje postoji Installation fee, ali samo za pro i enterprise korisnike, i ti korisnici će sami prijavljivati koliko instalacija su imali tokom tog meseca kao i zaradu koju su ostvarili. Pored toga, dodata je i opcija da procenat od zarade (2.5%) od igre date Unity-ju. I koja god da je od dve cifre manja (ukupan installation fee ili 2.5% od zarade) tu cifru plaćate Unity-ju. Takođe, developeri će takođe moći da uklone čuveni “made with Unity” početni ekran, u zavisnosti od verzija engine-a koji koriste. Šta nam ova epizoda govori o moći zajednice Kao dugogodišnji profesionalni korisnik ovog sjajnog engine-a moram završiti ovaj tekst sa nekim svojim mišljenjem. Jasno mi je da Unity Technologies kao kompanija uopšte nije profitabilna i da posluje sa stotinama miliona dolara u gubicima svaki kvartal, ali postoje neke granice u poslovanju. Unity-ju će biti potrebne godine da povrati svoju reputaciju koju su u veoma kratom roku izgubili. Takođe, i dalje sam čvrstog stava da je toj kompaniji potrebna igra koja će direktno izaći iz njihove “kuhinje” jer je to jedini pravi način da se iskustvo game developera u engine-u poboljša, i kako bi se otkrilo kroz koje sve probleme developeri prolaze prilikom razvoja igara u Unity-ju. Prošle godine je ekipa iz Unity-ja baš i krenula u takav poduhvat, i cela zajednica je bila oduševljena time. Ali naravno, viši menadžment je posle nekoliko meseci obustavio projekat, rastavio ceo tim i svi su dobili otkaze.

Bilo da već radite kao programer za domaću firmu i želite da zaradite dodatni dinar, ili želite u potpunosti da se posvetite freelancingu, uvek je dobro informisati se o samim platformama, koje su im prednosti i koje su im mane. Pošto sam zadnjih 5 godina freelancer (od sveukupno 6 godina radnog iskustva), mislim da imam barem neki kredibilitet u pisanju ovog “izveštaja”.  😀 Pisaću samo iskustva o platformama na kojima sam i sam radio. Upwrok Apsolutno najpopularnija freelancing platforma kod nas. Karakteriše je ogroman broj klijenata kao i ogroman broj freelancera. Ovo je bila moja prva freelancing platforma na kojoj sam krenuo da radim. Trebalo mi je dva tri meseca (uzmite u obzir da sam imao tek malo jače od godinu dana iskustva) da nađem prvog klijenta, sa kojim sam i radio najduže - skoro godinu dana. Kriterijumi za ulazak na platformu:  Praktično nepostojeći, bilo ko ko ima pristup internetu i ima nekog elementarnog znanja iz oblasti za koju se prijavljuje, može da se prijavi.  Satnice: Najmanja satnica za koju znam je 5$/hr. Najiskusniji frilenseri imaju satnice preko 40$/hr. Moja satnica, dok sam bio najaktivniji tamo, je bila 15$ (od sredine 2018 do sredine 2019) Provizija: Provizija se naplaćuje direktno od vašeg rada sa klijentom i trenutno iznosi 10%. Prednosti: Ogroman broj poslova, relativno lako se može doći do posla uz nekakvo iskustvo Mane: Baš zbog same veličine platforme i broja poslova i frilensera, vrlo je slaba kontrola  klijenata kao i frilensera. Čuo sam za dosta slučajeva gde su se frilenseri žalili da su bili scamovani od strane klijenata. Takođe, time tracking aplikacija meni lično ne odgovara iz razloga što mi skrinšotuje apsolutno sve što radim, koliko puta sam pritisnuo dugmiće na tastaturi kao i koliko pomeranja miša je bilo. Proxify Švedski startup Proxify je krenuo značajno da se širi i ono što ih karakteriše jeste da uglavnom traže evropske freelancere jer su im klijenti mahom iz Evrope. Tamo nažalost posao još nisam ni našao. Kriterijumi za ulazak na platformu: Za razliku od Upworka, ovde postoji više faza kroz koje prolazite. Prvo je razgovor sa HRom, onda nakon toga imate tehnički intervju i poslednji korak je zadatak koji morate da uradite i koji im posle toga šaljete Satnice: Ovde su satnice mnogo bolje, ali nažalost, koliko znam, gornja granica je postavljena na 32 EUR/h. Provizija: Provizija se ovde naplaćuje klijentu, a vi dobijate ceo iznos za koji ste radili. Prednosti: Ukoliko dobijete klijenta, to su uglavnom dugoročni projekti (6 i više meseci), za razliku od upworka gde zavisi od klijenta do klijenta da li je long ili short term projekat Mane: Vrlo malo poslova. Na toj platformi sam već par meseci i za poziciju Unity Developera je naišao samo jedan posao. Verujem da je za neke popularnije stack-ove izbor veći, ali ne bih da se zakunem da se posao može naći toliko lako čak i sa popularnijim tech stackom.  Toptal Toptal se po internetu reklamira kao freelancing platforma na kojoj se nalaze “Top 3%” freelancera iz celog sveta. Nakon uspešnog prolaska svih krugova, uspeo sam da nađem posao na platformi za svega nedelju dana. Kriterijumi za ulazak na platformu: Identični kao za ulazak na Proxify, s tim da se ovde tehniči intervju sastoji od dva dela, prvi je test gde radite zadatke bez bilo kakvog nadzora na codility platformi i imate 90 minuta da završite 3 zadatka. Drugi deo tehničkog zadatka je Live Screening gde imate nekoga ko gleda dok vi radite, i ti zadaci se uobičajno rešavaju za oko 5 do 10 minuta svaki. Bitno je da napomenem da su zadaci ovde drastično teži nego na proxifyu te je moj savet da pre apliciranja barem mesec dana svaki dan radite zadatke na leetcode-u ili njemu sličnim platformama, zato što zadaci uopšte neće biti naivni. Satnice: Baš zbog toga što se reklamiraju kao platforma za top 3% freelancera, satnice su u skladu sa tim. Minimum je ako se ne varam oko 25$, a što se maksimuma tiče - nebo je granica 😀 Provizija: Provizija je ista kao na Proxifyu, naplaćuje se klijentu i vi kao freelancer nikad ne znate koliki je to % a vama sleduje pun iznos vaše satnice. Prednosti: Po mom iskustvu, zaštićeni ste kao beli medved. Uvek na raspolaganju imate svog support agenta kome možete uvek da se obratite za bilo kakve nejasnoće/poteškoće. Klijenti su uglavnom dugoročni (6+ meseci) i satnice su stvarno visoke. Mana: Napsram prethodnih, nema toliko 😀 Jedina veća mana za ljude koji žele da pristupe platformi u ovom momentu je taj što je lista čekanja po nekoliko meseci (to ja lično pripisujem trenutnoj krizi na IT tržištu). Ukoliko želiš da se više informišeš o prednostima i manama freelance rada, baci oko na naš drugi blog na temu Da li je danas isplativije (i koliko) raditi kao frilenser ili kao regularno zaposlen?  

Ukoliko se bavite game developmentom na bilo kom nivou, sigurno ste nekada pomislili kako bi bilo dobro napraviti multiplayer igru. Međutim, pravljenje multiplayer igre je daleko teže nego pravljenje singleplayer igre jer, pored vaših veština pravljenja samih mehanika za igre, potrebno je znati kako optimizovati samu igru da šalje što manje saobraćaja kroz mrežu, kako da svi klijenti budu u sinhronizaciji konstantno, kako rešiti problem ljudi koji kasnije ulaze u sam meč i još mnogo, mnogo toga. Firma Photon, koja je veteran u pravljenju frameworka za razvoj multiplayer igara, pre nekoliko dana je izbacila svoj najnoviji proizvod - Photon Quantum.    Photon Quantum predstavlja potpuno determinističk framework, baziran na ECS šablonu (za ljude koji koriste Unity, ovo nema nikakve veze sa Unityevim ECSom 😄) , za pravljenje multiplayer igara. Šta tačno znači to deterministički? Znači da za određeni input koji korisnik kreira, identičan (što je najbitnije, u decimalu) će se taj input reflektovati na svakoj mašini koja se trenutno nalazi u tom meču. Zašto je to inače teško proizvesti? Zbog same prirode floating-point aritmetike na modernim računarima gde se većina decimalnih brojeva ne može prikazati baš takvi kakvi jesu već se zaokružuju na nekoj od poslednjih decimala.   Inženjeri iz Photona su to rešili tako što su napravili potpuno novu numeričku strukturu podataka koja se koristi umesto standardnih floating-point struktura kao što su float i double. Time se osigurava upravo to, da svaki otkucaj (eng. tick) simulacije na svim računarima izgleda isto. Takođe, Photon je morao da napravi i svoj endžin za fiziku baš iz tog razloga što svi komercijalni endžini za fiziku mahom koriste float i double za svoja računanja, pa je ipak bilo lakše da naprave svoj od nule nego da neki postojeći prilagode svojim potrebama.    Pored toga, baš zato što sama simulacija prihvata samo input, mogućnost cheat-ovanja je sveden na minimum, a ukoliko se koristi još i neki custom server, prema rečima Photonovih ljudi, ta mogućnost je ravna nuli.  Photon Quantum trenutno postoji samo za Unity, ali se aktivno razvija framework i za Unreal. 

Iako se u šali ponekad kaže da najbolji majstori i s osrednjim alatom mogu da urade vrhunski posao, to baš i nije (skroz) tačno. Dobrim majstorima treba dobar alat s kojim neće da se muče i koji će ih motivisati da rade još bolje i kvalitetnije.

Prošlo je skoro godinu dana od kada je otvoren CrazyHubs Novi Sad, više od godinu dana od kako je CrazyLabs pokrenuo CrazyHubs inicijativu širom sveta, a mi smo upravo otvorili prijave za treći ciklus i pozivamo sve zainteresovane da se prijave na sledećem linku: https://www.crazylabs.com/crazyhubs/serbia/novi-sad/ Ovo su samo neke od igara koje su do sada kreirali CrazyHubs polaznici:

Ako ti se na pomen izazovnih projekata i state-of-the-art tehnologija diže kosa na glavi i jasno ti je da ne može svaka IT kompanija da bude Jednorog, ni svaki CEO Stiv Džobs, nastavi da čitaš ovaj tekst. Ako pored toga imaš ambiciju da radiš i stvaraš, da svaki dan učiš nove stvari i razvijaš se kao developer i kao čovek, da živiš život van mehurića, u svom gradu, u svojoj zemlji, sa svojim ljudima - ovaj smo tekst napisali baš za tebe. Ako ti je bitno i s kim radiš, na čemu i kako, na pravom si mestu.

Metaverse ima potencijal da postane tržište vredno 800 milijardi dolara. Zato nije čudno veliko interesovanje kompanija za njegov dalji razvoj.