Blog

Meksička IT firma Global HITSS, podružnica vodećeg telekomunikacionog provajdera u Latinskoj Americi, neumorno radi na razvoju digitalnog društva. Osim fokusa na integraciji informacionih tehnologija s ostalim digitalnim servisima i komunikacijom, ključna misija kompanije jeste uspostavljanje kulture energetske efikasnosti. Međutim, put ka ovoj misiji bio je ispunjen brojnim tehničkim i praktičnim izazovima. Staromodni, neprecizni i neskalabilni sistemi za praćenje potrošnje energenata bili su glavna prepreka. Manje precizni ručni sistemi i dugi sistemi za obradu podataka otvarali su prostor za ljudske greške, koje su komplikovale analitičke procese. Digitalna revolucija u pristupu održivosti Kroz put digitalne transformacije, Global HITSS se fokusirao na razvoj rešenja za upravljanje energetskom efikasnošću. U ovom kontekstu, prioritet je bio precizno merenje i analiza potrošnje energije kako bi se smanjio ugljenični otisak kompanije. Global HITSS je prepoznao potrebu za jedinstvenom softverskom platformom koja će objediniti različite izvore podataka i omogućiti tačno merenje emisija i potrošnje, kao i efikasnost strategija za smanjenje troškova. U realizaciji ovog ambicioznog plana, kompanija se oslonila na ekspertizu SAP-a, lidera u oblasti ERP softvera. Upotreba SAP-ove Business Technology Platforme (BTP) omogućila je efikasno prikupljanje, obradu i analizu podataka, uključujući mesečne račune za potrošnju energije. Pionirska inicijativa sa globalnim uticajem Od uvođenja platforme u maju 2022. godine, zabeležene su značajne uštede: 14% u potrošnji električne energije, 9% u potrošnji vode i 5% u potrošnji prirodnog gasa. Pouzdani podaci sada omogućavaju zaposlenima da donose informisane odluke brže nego ikada. Takođe, period potreban za prikupljanje podataka i izveštavanje skraćen je deset puta. Za svoj inovativni doprinos, Global HITSS je nedavno bio finalist na SAP Innovation Awards 2023, što dodatno potvrđuje uticaj i značaj ovog revolucionarnog pristupa održivosti.

Tržište rada IT industrije u Srbiji polako ulazi u fazu stabilizacije broja oglasa za posao. Prema istraživanju koje je sproveo najposećeniji sajt za zapošljavanje IT kandidata HelloWorld.rs, pad potražnje za IT kadrovima se zaustavlja i broj oglasa postepeno počinje da raste. Blagi trend rasta broja IT oglasa od aprila 2023. Kada poredimo trend potražnje za IT kadrovima za period januar – jun prošle godine i prvu polovinu ove godine, zabeležen je pad broja IT oglasa u prvih šest meseci 2023. za 49%. Što se tiče prva dva kvartala ove godine i tu se desio blagi pad broja oglasa u drugom kvartalu u odnosu za prvi za 9%. Posle aprila 2023. ukupni broj oglas raste te je u junu mesecu u odnosu na maj zabeležen rast broja oglasa od 27%. Takođe, manja potražnja, naročito inostranih kompanija koje su nudile mogućnost za rad od kuće, doveli su do pada broja oglasa za remote pozicije u prvoj polovini 2023. godine  za 11 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Od oktobra 2022., beleži se rast jedinstvenog broja kandidata koji konkurišu na IT oglase. Kada se uzme u obzir da se u tom istom periodu smanjuje broj oglasa na tržištu, veća aktivnost IT kandidata na tržištu se javlja kao posledica nesigurnosti koja se oseća kod njih. Veća potražnja za junior kandidatima Potražnja za IT kandidatima je u odnosu na prošlu godinu sveukupno je manja, ali je došlo do procentualnih promena potražnje kandidata po senioritetu. Tako je potražnja za junior kandidatima veća za 7% u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Takvoj slici je nesumnjivo doprineo ukupan pad potražnje za seniorskim i mediorskim pozicijama u odnosu na 2022. za čak 57%. Takođe, u prvoj polovini 2023. godine kandidati su se češće prijavljivali na juniorske i seniorske pozicije, dok su se u 2022. godini procentualno manje prijavljivali na te dve kategorije. Procenat istih kandidata koji su istovremeno konkurisali na juniorske i mediorske poziciji veći je za 3%, a 5% više kandidata konkuriše istovremeno na seniorske i mediorske pozicije u prvih šest meseci 2023. u odnosu na 2022. Pozicija Software Developer i dalje najtraženija na tržištu U prvoj polovini ove godine, baš kao i prošle godine, Software Developer i IT Help desk/Support ostaju na vrhu liste najtraženijih pozicija na IT tržištu rada.  Pored ove dve navedene, ostale pozicije koje se izdvajaju kao najtraženije za period januar-jun 2023. su: System administrator/Engineer, ERP/SAP/ABAP Consultant, Fronted Devoloper Kompanije najviše vrednuju poznavanje SQL-a i JavaScripta-a, ali takođe su u potrazi za stučnjacima koji se dobro snalaze u tehnologijama kao što su GIT, Linux, Cloud, Agile, Python, Java, Windows i CSS.

Sva znanja i interesovanja koja je Blanka Šupe, rođena Beograđanka, odrasla u Rusiji, negovala i prikupljala tokom školovanja u Parizu i San Francisku, pretvorena su u jedan "Haos". Tako se zove jedinstveni invite-only coworking prostor, koji je smešten u centru srpske prestonice. To je mesto rezervisano za startapove, IT zajednicu i kreativce, ali koje se po svojoj strukturi i formi razlikuje od mnogih sličnih koji se u poslednje vreme otvaraju širom Srbije. Za početak, da krenemo od imena, koje je za kratko vreme postalo prepoznatljivo u srpskoj startap zajednici. - Ime jeste jednostavno, ali se nisam slučajno odlučila za njega. Kad sam se vratila u Srbiju nebrojano puta sam čula rečenicu da su ljudi u haosu. O čemu god da pričate čućete "u haosu sam". I meni je to jako simpatično. Uz to, reč zvuči veoma engleski, odnosno podseća na reč "house", što znači kuća i sugeriše na nešto prijateljsko i familijarno, a meni je cilj bio da to bude nešto vrlo udobno i da ne bude klasičan kancelarijski prostor. Treći razlog je taj što je počeo rat između Ukrajine i Rusije, moj život je u tom periodu bio haotičan i jednostavno se sve poklopilo - otkriva nam na početku razgovora Blanka. Ovo nije samo coworking prostor, već velika zajednica Izbijanje sukoba između Rusije i Ukrajine bio je trenutak kad je naša sagovornica svoju ideju pretočila u, sada već, vrlo uspešan projekat, koji je nastao veoma spontano. - Rođena sam u Beogradu odakle su se moji roditelji preselili u Moskvu kad sam imala samo pet meseci. U Rusiji smo proveli 20 godina, a ja sam želela da odem na studije u neku drugu zemlju, pa sam se prijavila na fakultet u Pariz i San Francisku. Na kraju sam odlučila da odem u SAD, tamo magistrirala i pre tri godine se prvi put vratila u Srbiju. U Americi radila sam u marketingu u velikoj IT firmi SAP i imala nekoliko startapova, a onda sam ovde u Beogradu odlučila da otvorim prostor kako bih pomogla Rusima, Ukrajincima i Belorusima koji su zbog rata došli u našu zemlju. Tako se rodila ideja da pokrenem coworking prostor, ali da to ne bude samo mesto gde će ljudi raditi, već nešto mnogo više od toga. Početna tačka "Haosa" jeste bila ideja da se pomogne svima onima koji su u Srbiju došli zbog nestabilne situacije na Istoku Evrope, ali Blanka naglašava da ovo nije zatvoreni hab. Barem ne zatvoren u tom smislu da vas ograničava pasoš koji imate, dok neka druga ograničenja i te kako postoje. - Istina, među našim članovima ima mnogo Rusa, ali daleko od toga da je prostor otvoren samo za njih. Ima ovde puno ljudi iz Srbije, kao i onih iz Meksika, Amerike, Engleske, Austrije i mnogih drugih zemalja, a očekujem da će preko leta doći i veliki broj digitalnih nomada koji često biraju Srbiju kao destinaciju. Što se se tiče ljudi koji žele da rade u habu, ni to ne prepuštamo slučaju. Sa svakim ko se prijavi kod nas obavimo intervju i kroz razgovor shvatimo šta su njegovi ciljevi i da li može da se uklopi u naš koncept. Jer, "Haos" nije mesto za one koji žele potpuni mir i da ih niko ne uznemirava - ističe Blanka i zatim pojašnjava: - Da neko ne shvati pogrešno, nije ovde preglasno, postoje pravila ponašanja, ali je potrebno da svi budu otvoreni jedni prema drugima. Komunikacija sa članovima haba je veoma važna, razmena znanja takođe, a veoma čest i zajednički rad. . Ovde organizujemo zajedničke aktivnosti i konkretno, imamo dva komjuniti menadžera samo za događaje, a organizujemo ih najmanje dva puta mesečno. Svakog utorka imamo "haos doručak" kad služimo burek, palačinke, kroasane, a ko hoće može i sam sebi da napravi šta poželi. Družimo se svakog poslednjeg petka u mesecu, deo našeg haba je i vinski klub, posećujemo vinarije, obilazimo Frušku Goru, Golubac i mnoga druga mesta. Igramo "soni", a tokom trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu zajedno smo gledali utakmice. Lep je osećaj kad shvatiš da je tvoja ideja nekoga zbližila Vrata Haosa su otvorena od 9h do 20h, vikendom se ne radi, a ulaz je moguć sa dnevnom, mesečnom ili višemesečnom članskom kartom. Potražnja je toliko velika da Blanka očekuje da će uskoro morati da pronađe neki veći prostor od dosadašnjih 600 kvadrata, koji je inače jedan od najvećih u Beogradu namenjen u ove svrhe. - Da sam uspela u onome što sam planirala vidim po tome što ljudi sa različitih strana sveta ovde piju prvu jutarnju kafu, neki su postali najbolji prijatelji ili su pokrenuli zajednički posao. To i jeste suština "Haosa". Ideja nam je da pronađemo još jedan veći prostor u Beogradu , a možda i u Novom Sadu, jer i tamo nedostaje nešto nalik ovome. Želim da napravimo akcelator i dovodimo fondove koji će da podržavaju startapove – ističe naša sagovornica. Kao neko ko je prošao "pola sveta", Blanka je iz svakog kraja planete gde je bila uzela po nešto zanimljivo i ugradila u "Haos". Iako su je mnogi odgovarali od toga da ulaže u Srbiju, ona kaže da je verovala u ideju i upravo to preporučuje svima koji bi želeli da "pokrenu nešto svoje". - Ljudi se ovde ponekad plaše uspeha i imam utisak da nisu uspeli i pre nego što su počeli da rade, a to nije dobro. Mnogi su me savetovali da ne pokrećem posao u Srbiji, ali da sam njih slušala ne bih ništa uradila. Potrebno je da veruješ u sebe, da pratiš svoju ideju i imaš samopouzdanje da je izguraš do kraja. Verujem da samo treba naporno raditi i da će uspeh doći, a to je upravo ono što se promoviše u "Haosu". Srbija je uvek imala dobre stručnjake, to nije samo moje mišljenje nego i onih sa kojima sam sarađivala u Americi i potrebno je samo da veruju u sebe. Za kraj, Blanka nam je otkrila i šta je ono što članovi "Haosa" najviše vole kod rada u Srbiji, a to je naravno gostoprimstvo. - To odmah primete. Oni su oduševljeni ovde, dok Rusi recimo nisu takvi i mnogi su mi rekli da bi voleli da budu poput nas po tom pitanju. S druge strane, najveća zamerka svih koji dolaze ovde je loš kvalitet vazduha, a posebno to što je dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama. Za njih je to nezamislivo - kaže Blanka.

U četvrtak, 25. avgusta, EPAM Serbia i Vivify Ideas organizuju meetup pod nazivom “Tech on the beach”. Meetup će se održati u kafeu “Špic” na novosadskom kupalištu “Štrand” sa početkom u 18 časova. Zainteresovani mogu da se prijave putem OVOG LINKA.

Sećam se kad sam prvi put čula za poziciju Business intelligence i koliko mi nije bilo jasno šta oni konkretno rade - pišu query-je ili zahteve, na koj način i kakve izveštaje prave itd. Sada radim sa nekolicinom, i možda malo bolje razumem njihov day to day posao, pa popričah sa Lejlom Sečić koja radi za kompaniju Ansio kao business intelligence/analyst na projektima kompanije Aptar.  Kako izgleda jedan tvoj radni dan?  Moj radni dan uveliko zavisi od toga u kojoj fazi se projekat, na kome trenutno radim, nalazi.   Ako govorimo o inicijalnoj fazi projekta, dan će biti ispunjen pozivima u kojima učestvuju project manageri, business analysti, data engineers i KPI owners. Cilj ovih razgovora je prikupljanje I dokumentovanje zahteva, definisanje tehničkih specifikacija, definisanje formula za potrebne KPIs, te pronalaženje najboljih rješenja za agregaciju podataka, koji često dolaze iz različitih izvora.   Kada projekat udje u fazu razvoja, ponekad ću dan provesti pišući procedure I upite, analizirajući podatke I strukture u tabelama, te aktivno sarađivati sa data engineers u procesu ETL, dok rezultati testiranja ne budu zadovoljavajući. Nakon toga moj radni dan ću verovatno provesti radeći unutar Power BI alata praveći izveštaje. Ovaj deo je najzanimljiviji, jer napori uloženi u svim prethodnim koracima, konačno počinju dobijati vizualnu prezentaciju.   Slede faze testiranja od strane klijenta, a zatim održavanje.   Kao što sam na početku pomenula, moj radni dan će se bitno razlikovati od faze do faze projekta, a ponekada u pauzama između projekata, ili simultano s projektima, može se desiti da rešavam neki problem na postojećem live projektu ili da pomažem korisnicima na njihovim internim izveštajima, sa nekim korisnim Power BI trikovima, DAX sintaksom I slično.  Koje su veštine potrebne da bi bila odličan business analyst?  Iskustvo sa BI alatima (Power BI, Tableau, Looker itd.), poznavanje dizajna baze podatka, ETL procesa, SQL, analiza podataka, razumevanje biznis analize, skolonost ka matematici, formulama, graficima, poznavanje statistike je takođe korisno, ali sve u svemu najbitnija je preciznost I tačnost, te sklonost ka uočavanju sitnih detalja  Alati koje koristiš u svakodnevnom radu su...  Power BI Desktop, Power BI Service, Power BI Report Builder, Cloudera, Snowflake, SAP HANA. Power BI Community , budući da se ovaj alat kontinuirano razvija i vrlo često se objavljuju nove verzije, bitno je biti informisan o njegovim najnovijim mogućnostima. Takođe, mogu se pronaći rešenja za svakodnevne problemčiće u vezi sa dobrim dizajnom izveštaja i korisnici su vrlo aktivni u pružanju saveta jedni drugima. Za sve drugo koristim Google.   Opiši nam svoju ulogu u timu.  Kreiranje i ažuriranje BI rješenja, pravljenje tehničkih upita, prevođenje podataka u biznis termine i formate , jednostavne i razumljive specifičnim odsecima, rad sa biznis analistima i inženjerima podataka na tačnosti podataka, dokumentovanje procesa za buduću upotrebu, sređivanje grešaka u modeliranju podataka, kao i komunikacija, komunikacija, komunikacija - kako sa menadžerima, Data scientistima, krajnjim korisnicima, programerima itd.  Omiljena stvar u poslu ti je...  Definitivno raznolikost zadataka koju radim. Kao Business Intelligence Developer, zavisno od kompaniji u kojoj radite, kao I o projektu na kojem radite, može se desiti da dobijete ceo projekat kojeg možete voditi kao project manadzer,  mozete se baviti programiranjem, nekom lakšom kategorijom rekla bih, koja vas neće raspametiti, zatim tu su I taskovi quality assurance-a, dizajniranja izveštaja, kontinuirane komunikacije sa klijentima I krajnjim korisnicima. Kad se umorite od interakcije s ljudima, mozete pobeći u svet brojeva, kada vas to umori, mozete klikati I osmišljati vizualnu prezentaciju. Sve u svemu jako dinamično I raznoliko.  A manje omiljeni deo posla? :)  Da rešavam bugove (kao i svi, pretpostavljam). Onaj momenat kada imate grešku u računu I nemate ni najmanju želju da idete sto koraka unazad I analizirate u kojoj fazi ekstrakcije podataka, sastavljanja tabela, view-ova, modeliranja, pisanja formula ili čak pogrešnog razumevanja zahteva se mogao desiti propust.  Šta je najveći izazov za tebe?  Preciznost. Kada kažem preciznost mislim da nije 92.46, nego 92.45  Iako ne projektujemo putanju rakete na mesec, ponekad su ovakvi detalji zaista bitni, jer nekome posao zavisi od decimalne preciznosti, koju ćemo mi prikazati na izveštaju. Menadžeri često vide samo crveno ili zeleno, tako da ako se neki naš target uslovno formatira crveno zbog neke male decimalne greškice, možemo napraviti totalnu pometnju u sistemu I uzrokovati problem našim kolegama koji ove podatke koriste za svakodnevnu korekciju svojih aktivnosti. Takođe navela bih da upravljanje velikom količinom podatka je sve veći izazov s kojim se susrećemo, budući da podaci ne prestaju da se gomilaju I ponekada ETL process može biti jako izazovan.  

Industrija telekomunikacija odavno se pomerila od pukog nuđenja poziva, poruka i interneta, proširujući svoj fokus i na brojne digitalne servise.

Na sajtu HelloWorld.rs trenutno je dostupno više od 160 prilika za zaposlenje juniora. Najviše prilika za prve profesionalne korake je u kategoriji Programiranje, zatim u Sistemskoj administraciji, QA i Podršci.

Nakon upisa prve generacije Master 4.0 studenata u novembru, u drugom semestru još 70 njih biće u prilici da upiše ove programe i na Mašinskom i Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Kroz organizovanje InnovMatch Challenge takmičenja, SAP ima za cilj da omogući inovativnim kompanijama, startapima, programerima, preduzetnicima i studentima iz cele centralne i istočne Evrope, pomognu velikim kompanijama u rešavanju poslovnih i tehničkih izazova i da uz korišćenje SAP Cloud Platforme ponude neke od rešenja za zadate probleme ali takođe pruža priliku takmičarima da prijave i sopstvenu ideju.