IT Vesti

Google One je najpopularniji pretplatnički servis ove kompanije jer pruža prednosti kao što su dodatni cloud prostor za skladištenje podataka koji vlasnicima Android uređaja dozvoljava da smeste fajlove, slike i video, a uskoro će postati još bolji.  Google je najavio da proširuje svoj VPN by Google One servis na sve pretplatnike, bez obzira na to koji paket koriste.  VPN servis prethodno je bio dostupan samo korisnicima premijum naloga, kao i vlasnicima Pixel 7 i Pixel 7 Pro uređaja potpuno besplatno.  VPN by Google One korisnicima pruža privatnu i bezbednu konekciju dok rade koristeći javni Wi-Fi. Sistem uspostavlja „enkriptovani tunel“ između uređaja i udaljenog VPN servera, a takođe i maskira IP adresu Android uređaja koji koristi servis kako bi njegov vlasnik bio zaštićen od hakera ili mrežnih operatora.  Servis je trenutno dostupan u 22 zemlje na Android, iOS, Windows i Mac uređajima.   Google je dozvolio i deljenje VPN konekcije sa pet drugih osoba, u zavisnosti od plana pretplate, što zaista može biti zgodno u određenim situacijama.  Ali ovo nije jedina lepa vest. Svi Google one korisnici u SAD mogu da proveravaju i skeniraju svoje lične podatke kako bi videli da li su oni izloženi bilo kakvom riziku. U slučaju da jesu, Google će obavestiti pogođene korisnike i pružiti im adekvatne savete koji im mogu pomoći da izađu na kraj sa problemom i dodatno se zaštite. 

Kompanija Labena, regionalni lider na tržištu laboratorijske opreme iz oblasti farmaceutske, medicinske, prehrambene, petro-hemijske industrije i svih drugih područja istraživanja i razvoja u akademskim institucijama, pokreće prvi korporativni startap akcelerator za inovativna rešenja iz sfera biotehnologije, medicine, farmaceutske i prehrambene industrije i zaštite životne sredine. „Cilj nam je da inovativne ideje i rešenja koja mogu doprineti bržem razvoju u području biotehnologije, farmacije i zdravstva ugledaju svetlo dana, te da se realizuju i koriste u praksi. Stoga želimo da našim znanjem, vezama, infrastrukturom i laboratorijama pomognemo i osposobimo one koji žele da testiraju, razviju i komercijalizuju svoja inovativna rešenja. Možemo im pomoći u povezivanju s fondovima u Evropi, SAD-u i drugim delovima sveta“, istakao je Borut Čeh, direktor kompanije Labena. „Želimo da do tržišta dođu najbolji projekti i ideje koje će na kraju njihovog puta zaživeti i poboljšati kvalitet života i zdravlja ljudi širom sveta,“ navodi gospodin Čeh. „Brojni istraživački timovi sa različitih univerziteta, inovativni startapi kao i nezavisni inovatori iz regiona Centralne i Istočne Evrope tokom svog rada generišu ideje i inovativna rešenja, koja nažalost neretko nemaju mogućnost da razviju do kraja i stave na raspolaganje onima kojima su potrebna. Kako iz iskustva znamo da je za razvoj ovog tipa rešenja potrebno značajno ulaganje vremena i finansijskih sredstava, kao i korišćenje kvalitetne infrastrukture koja nije lako dostupna, kreirali smo jedan zaokružen sistem podrške koji uključuje ne samo izvrsne mentore i savremenu opremu, već i konekcije sa potencijalnim investitorima koji raspolažu sa više od 100 miliona evra za investiranje. Verujemo da smo pravi partner za saradnju i da zajedno možemo brže da dovedemo potrebna rešenja do krajnjih korisnika“, izjavio je dr Nedeljko Milosavljević, kodirektor Labena Ventures-a. Svi zainteresovani se mogu prijaviti za učešće u programu u periodu od 14-tog marta do 15-tog maja 2023. godine na www.labenaventures.com. Stručna komisija će odabrati do 40 projekata koji će imati prilike da uz podršku preko 80 međunarodnih eksperata iz oblasti preduzetništva, finansija, kao i iz oblasti upotrebe rešenja, rade na validaciji i daljem razvoju svojih inovacija. Finalnom selekcijom će biti izdvojeno do 10 rešenja koja će biti predstavljena potencijalnim investitorima među kojima su i biznis anđeli, predstavnici banaka i fondova. Kompanija Labena posluje u oblastima laboratorijske i procesne analitike za podršku medicini, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Od svog osnivanja 1993. godine, već dva puta bila je dobitnica nagrade Gospodarske zbornice Slovenije za uspešna privredna dostignuća. U 2019. godini je nominovana i za nagradu »Gazela« za brzorastuće preduzeće u Sloveniji. Kompanija ima predstavništva u šest zemalja i posluje širom sveta, a 2015. godine osnovala je razvojne i istraživačke laboratorije u oblastima biotehnologije, farmacije i zdravstva. Zahvaljujući izuzetnom iskustvu u navedenim oblastima, Labena svojom akceleratorskom platformom povezuje 17 zemalja sa ambicijom širenja poslovanja na nova tržišta.

Kako je raditi u IT kompanijama, šta nude, a šta očekuju pričaćemo u formi kratkih video intervjua sa predstavnicima IT firmi koje posluju u Srbiji. Naš sledeći gost je Ivan Kun, General Manager kompanije CREATEQ. Ivan je započeo intervju govoreći o tome kako je došlo do rebrendiranja kampanije, objasnio je kako funkcioniše struktura u firmi, koje su prednosti i mane. Otkrio je i kako izgleda rad sa preko 200 tehnologija, kao i u kojim industrijama se nalaze ključni klijenti. Za kraj predstavio je kako teče proces regrutacije, koje su ključne osobine koje kandidati treba da poseduju, ali i šta je najveći izazov sa kojima se budući zaposleni susreću prilikom dolaska u kompaniju. Detalje intervjua možete pogledati u videu ispod. 

Drugu godinu za redom studenti eletktrotehnike i računarstva organizuju kongres „KSER“, koji je bio održan na Zlatiboru proteklog vikenda. Na ovom regionalnom događaju prisustvovalo je više od 600 studenata iz Srbije, Banja Luke i Makedonije. Sajt HelloWorld podržao je „KSER“, a PR Marko Vučetić održao je studentima predavanje na temu „Kako do prvog posla u IT-u?“. Učesnici su imali prilike da se upoznaju sa načinom rada sajta HelloWorld na kome mogu da pronađu svoje prvo zaposlenje ili praksu i da čuju koje veštine je potrebno da poseduje IT junior da bi se zaposlio. Ono što je interesovalo sve prisutne jeste i kako se kreću početne plate i koje su to tehnologije koje su danas najtraženije. - Prosečna plata u IT industriji je 1600 evra, a juniori mogu da zarade u proseku 850 evra. Kada govorimo o tehnologijama, neke od najtraženijih su SQL, JavaScript i Java - navodi Marko. Pored sjajnih i korisnih predavanja, svi posetioci su u pauzama mogli da se prošetaju do našeg štanda i zabave uz sjajne igrice za koje su bile pripremljene vredne nagrade, kao i da se dodatno informišu o našem sajtu i prilikama za zapošljavanje.

Biznis platforma za slanje poruka integrisala je ChatGPT AI mogućnosti u svoj proizvod kako bi pružila veću produktivnost svojim korisnicima.  Salesforce je odlučio da se udruži sa ChatGPT tvorcem, kompanijom OpenAI, kako bi ovu naprednu AI tehnologiju integrisala u svoju Slack platformu.  ChatGPT aplikacija za Slack optimizuje način na koji profesionalci komuniciraju međusobno i pomaže im da sačuvaju jedan od najvažnijih poslovnih resursa – vreme.  Aplikacija donosi brojne funkcije koje su dizajnirane da ubrzaju pisanje poruke i njihovo čitanje.  Slack korisnici sada mogu da maksimalno iskoriste napredne funkcije pisanja koje poseduje ChatGPT i koji je u stanju da izbaci kompleksniji tekst za svega nekoliko sekundi.  Vlasnci Slack naloga jednim klikom će moći da prođu kroz najnovije konverzacije uz pomoć AI tehnologije koja će sažimati ono najvažnije. Ova opcija dostupna je za kanale i threadove, kako bi poslovni ljudi u svakom trenutku bili informisani o najnovijim zbivanjima.  Posebno interesatna jeste i opcija istraživačkog portala. Slack korisnici mogu da pristupe ChatGPT istraživačkim mogućnostima kako bi isporučili dobro istražene poruke bez potrebe da napuštaju aplikaciju ili pristupaju nekom endžinu za pretragu.  Ova saradnja trenutno se nalazi u beta test fazi i još nije dostupna javnosti. Međutim, postoji OpenAI Slack app lista čekanja na koju možete da se prijavite kako biste dobili pristup beta test verziji.  Kako biste se kvalifikovali, potrebno je da navedete način na koji ćete koristiti OpenAI Slack aplikaciju.

Šta je posao Innovation Manager-a  Da bi bile uspešne, kompanije su oduvek morale da budu inovativne, ali nikada se nove ideje nisu smatrale obeležjem uspešne kompanije, u meri kao što je to slučaj danas! Osoba koja je zadužena da kreira sistem rada u jednoj korporaciji, koji će omogućiti da se inovacije brže i efikasnije sprovode je Innovation manager.  Kako bi vam što bolje „približili“ ovaj posao, pitali smo Anu Ninković, Innovation manager-a u kompaniji „A1 Srbija“ , da za sajt HelloWorld.rs ispriča svoja iskustva.  Ona je već 14 godina u toj firmi i kaže da su inovacije nesumnjivo važne za dugoročni razvoj  i stvaranje dodatne vrednosti i kompanija i društva.   - Sama kompanija je ta koja treba da postavi temelje za uvođenje inovativnosti i kreira strukturu za sprovođenje inovacionih procesa. Mi u kompaniji A1 se ovom oblašću bavimo, pre svega, konstantnom edukacijom zaposlenih o inovacionim metodologijama. Takođe, veliku pažnju poklanjamo uspostavljanju procesa i programa za prikupljanje ideja zaposlenih u A1 i onih ideja koje su došle iz „eksternih izvora“. Postavljanjem jasnih očekivanja, kada je inovacija u pitanju, trudimo se da izgradimo jedan novi nivo razumevanja razvoja proizvoda i usluga. To za rezultat može da ima velike finansijske uštede, jer se na ovaj način umanjuju rizici plasiranja proizvoda koji možda neće momentalno ispuniti finansijska očekivanja, ali će dovesti do kreiranja novih motora rasta za kompaniju.  Kako ste došli u priliku da se bavite ovim poslom i kakvo obrazovanje pozicija zahteva?  - Prethodno sam bila zadužena za postavljanje i vođenje procesa podrške u „Consumer Care“ sektoru. Sama prilika da se bavim ovim poslom je došla iz velike želje da svoj potencijal i znanje nadogradim i da kroz to dam jedan dodatni doprinos kompaniji.  Pravac obrazovanja za koji smo se odlučili upisom na fakultet nije nužno i onaj koji ćemo kroz vreme nadograđivati, jer se često desi da kroz karijeru pronalazimo sebe i u nekim drugim profesijama. Tako da se ne bih vezivala za konkretno obrazovanje, koliko za to da smo spremni uvek da radimo na sebi, da učimo, istražujemo i izlazimo iz zone poznatog kako bismo koristili svoj puni potencijal. Ja sam završila fakultet Političkih nauka u Beogradu, smer za međunarodne odnose, ali sam svoj put gradila kroz učenje o menadžmentu u telekomunikacijama. Svakako da su mi studije dale širinu i dodatno negovale moj osećaj odgovornosti koji sam prenela i na posao, ali je ključno kroz godine pratiti svoj unutrašnji osećaj gde sebe vidite, jer „tamo gde je strast, tamo leži rast“ .  Koje su to osobine i veštine ključne za osobu koja radi ovaj posao?  - Ključna je hrabrost i smelost da uđete u nešto što možda ne poznajete dovoljno dobro, da imate volju i radoznalost da istražujete i prevazilazite sopstvene granice. Da slušate i čitate o temama koje su za inovacije važne i da verujete procesu učenja. Da shvatite da je sasvim normalno na početku tog procesa biti i zbunjen i nesiguran, dokle god si spreman da ideš dalje. Mislim da je ovo važno za većinu poslova, posebno ako govorimo o mladima koji tek završavaju fakultete i kreću da grade svoje karijere. U njima verujem ima najviše potencijala za inovativne pristupe na tržištu, jer još nisu ušli u sistem koji im neretko može suziti vidike.  Kada govorimo konkretno o poziciji nekog ko vodi proces inovacija u jednoj kompaniji svakako su važne komunikacione i liderske veštine kako bi se vizija ovog pristupa na najbolji način približila ostatku organizacije, pre svega razumevanje kako jedna organizacija i kultura u njoj funkcionišu, a potom kreiranje jasne strategije koja pomaže u uspešnom vođenju i usmeravanju energije svih kolega koji ulažu u inovacioni pristup.  Šta su tačno “Design Thinking” i „lean metodologija“?  -„Design thinking” kao i „lean metodologija“ su agilni pristupi koje možemo da koristimo prilikom razvoja neke svoje ideje. Oni podrazumevaju da se na tom putu stalno fokusiramo na potrebe tržišta i korisnika koji su naša ciljna grupa. Da konstantno testiramo hipoteze do kojih dolazimo, prikupljamo povratne informacije sa tržišta i na osnovu njih prilagođavamo naše rešenje, a sve sa ciljem da zaista kreiramo proizvod koji odgovara na potrebe naše ciljne grupe. Ovaj pristup je itekako važan kada govorimo o „start up ekosistemu“ i karakterističan je za njihov “way of work” iako ga sada sve više i korporacije infiltriraju u svoje procese razvoja proizvoda, gde god to ima smisla i donosi vrednost.  Na koji način se meri Vaš učinak kao Innovation manager-a u A1?  - Ne postoji neka precizna metrika ili target koji je definisan i do kojeg treba da stignemo, bar ne još uvek. Svako stavljanje u okvir i pravljenje pritiska u vidu rokova i ciljeva poprilično zna da inovativnom pristupu oduzme njegovu širinu i potencijal. Ono što jeste važno da se definiše je u kom pravcu želite da se krećete kao kompanija i da sve prilike koje se na tom putu pojave uočite, ispitate, testirate i sprovedete u delo, ako je to ono što gradi vašu viziju. Naša priča je usmerena ka tome da nas zajednica prepoznaje, ne samo kao telekomunikacionog operatera, već i kao partnera u građenju tehnoloških rešenja koja su društvu potrebna kroz potencijalne saradnje sa start up ekosistemom i mladim kompanijama koje već imaju neke digitalne proizvode. Svaki doprinos koji društvu dajemo iz ovog domena je i te kako mera našeg učinka.  Kako se nosite sa stresom prouzrokovanim time da Vaš učinak, ipak u velikoj meri zavisi od drugih saradnika i timova?  - Većina pozicija na kojima sam radila su podrazumevale usklađeni rad sa drugim timovima i koordinaciju aktivnosti. Ovde je ključno graditi poverenje i odnose kroz kompaniju koji kreiraju partnersku saradnju u kojoj smo svi za jednog - jedan za sve. To je ta stimulišuća atmosfera koju gradite oko sebe i za koju ste i vi jednako odgovorni kao i svi drugi, koji na vaše rezultate utiču. Tako da se opet vraćam na naš lični uticaj i primer koji dajemo, pa se stoga trudim kada dođem u situaciju da neke stvari ne idu u pravcu koji bih želela, da napravim sama promene koje su neophodne da budem zadovoljna i ostvarim svoj učinak. Tako ni stres nema prostora da se zadržava i vremenom naučite da ga kanališete tako da ne bude destruktivan po vas, a ni ljude oko vas.  Da li je moguće, ukratko, opisati Vaš prosečan radni dan i atmosferu, koju ste već pomenuli, u kojoj radite?  - Od kada sam se pre skoro 14 godina zaposlila u „Vip mobile”, sadašnjem „A1“,  moji prosečni radni dani uopšte nisu prosečni.  Posebno sada kada sam se pridružila novom timu u kojem, i te kako, imam novih izazova i prilika za učenje. Vi ste glavni faktor koji utiče na to kako će vaš dan izgledati. Trudim se da za sebe napravim radnu atmosferu koja će mi izvlačiti maksimum entuzijazma i inspiracije, zbog čega ću se kada dolazim na posao i kada se sa njega vraćam, osećati ponosno i srećno. To je veoma važno. Trudim se da zaista istinski živim naš slogan „Od tebe počinje“ i za sada mi dobro ide.  Koji deo obaveza Innovation manager-a najmanje volite da radite, a šta je to što biste istakli kao glavnu prednost Vaše pozicije i u čemu baš uživate?  - Za sada sam u fazi kada u svemu vidim prednosti. Kako bi moja koleginica rekla, mi smo i dalje u „Honey moon” periodu.  Uživam u istraživanju i otkrivanju prilika za eksterne saradnje, u upoznavanju ljudi iz različitih industrija koje itekako daju nove uglove gledanja o biznisu, neizmerno mi znači povezivanje sa kolegama iz drugih kompanije koje se takođe bave inovacijama i što imamo priliku da gradimo zajednicu u kojoj dosta učimo jedni od drugih i međusobno se pomažemo kroz deljenje sopstvenog iskustva.  Za zaposlene organizujemo programe u okviru kojih mogu da se edukuju o novim metodologijama rada i da svoje ideje istraže uz podršku tima za inovacije.  Da li u Srbiji ima dovoljno innovation manager-a, koliko su traženi i da li su adekvatno plaćeni?  - Građenje ove uloge i timova koji se bave inovacijama unutar kompanija je u povoju na našem tržištu i tek nas čeka velika potražnja za ljudima koji u ovom domenu mogu da daju doprinos. Ako pričamo o drugim tržištima, ulaganje u inovacionu strategiju je i te kako ustaljena praksa, posebno u većim kompanijama. Sam benefit za zaposlene koji rade na ovim pozicijama ogleda se pored adekvatnih finansijskih uslova i u prilici da budu konkurentni na tržištu rada kroz ekspertizu koju stiču  Koji savet možete da date ljudima koji žele da se bave Vašim poslom?  - Savet je da istražuju i budu u toku sa dešavanjima, kako na našem, tako i na svetkom tržištu. Da prate pre svega potrebe društva, da se edukuju i usavršavaju na tom polju i prave prilike da bolje upoznaju ljude iz preduzetničkog ekosistema kao i organizacije koje taj ekosistem podržavaju.  A možda i najvažnije: da budu hrabri, motivisani i entuzijastični da uđu u nešto novo! 

Skeptici imaju pravo da budu zabrinuti zbog široko rasprostranjenog problema. Ukoliko ste kupili novi automobil u poslednjih nekoliko godina, velike su šanse da sadrži bar jedan ugrađeni modem, koji se koristi za pružanje nekih povezanih usluga.   Rečeno nam je da su prednosti brojne i uključuju praktične funkcije poput one koja vam zagreje automobil pre nego što uopšte uđete u njega, dijagnostiku koja upozorava na kvarove pre nego što se dogode i bezbednosne funkcije kao što je praćenje vašeg tinejdžera kojem ste dali da provoza automobil.  U nekim regionima, povezani automobili (engl. Connected Cars) su čak obavezni, kao u eCall sistemu Evropske unije. Ali ako ovi sistemi zvuče kao potencijalna bezbednosna noćna mora, to je zato što često jesu.   Krajem prošle godine, stručnjak za sajber bezbednost po imenu Sem Kari testirao je bezbednost različitih proizvođača automobila i otkrio bezbednosne rupe i ranjivosti, pa… gotovo gde god da je pogledao.  Kari je odlučio da istraži potencijalne rupe u digitalnoj infrastrukturi auto industrije kada je prošle jeseni posetio Univerzitet Merilend. Sem i njegove kolege su se “zezali” po kampusu, pre nego što su naišli na flotu električnih skutera.   Sem je tada odlučio da se “poigra” sa aplikacijom i otkrio je da može da uključi sirene i farove cele flote.  Nakon što su prijavili ranjivost kompaniji, Kari i njegove kolege usmerili su svoju pažnju na veća vozila.  Ovi stručnjaci otkrili su velike probleme sa 16 OEM-a, telematskim uslugama kao što je LoJack, pa čak i novim digitalnim registarskim tablicama.  U svom najširem smislu, telematika je spajanje dve nauke — telekomunikacija i informatike. Danas se ovaj izraz obično koristi u vezi sa telematskim rešenjima koja se koriste u komercijalnim vozilima i često se tu pronalaze ranjivosti.  Udaljene usluge  Naoružani samo identifikacionim brojem vozila, hakeri su uspeli da pristupe daljinskim uslugama za automobile kompanija kao što su Acura, Honda, Infiniti, Kia, i Nissan, uključujući lociranje i otključavanje automobila, pokretanje ili zaustavljanje motora i slično.   U slučaju Kije, istraživači su čak uspeli da pristupe i kamerama za parkiranje na vozilu.  Genesis, Hyundai i Porsche vozila su na sličan način bila lagana za eksploataciju. Jedno Porsche vozilo su čak uspeli da lociraju i pošalju mu komande.  Telematski eksploati  Kompanija Spireon — koja pruža usluge kao što je LoJack—imala je višestruke sigurnosne rupe koje su hakerima omogućile “[potpun] administratorski pristup administrativnom panelu u celoj kompaniji sa [mogućnošću] slanja proizvoljnih komandi na oko 15,5 miliona vozila (otključavanje, pokretanje motora, onemogućavanje pokretača itd.), čitanje bilo koje lokacije uređaja i flešovanje/ažuriranje firmvera uređaja”, rekao je Kari.  Sem i njegove kolege su u jednom trenutku uspeli da “upravljaju američkom policijskom upravom gde su mogli da prate celu policijsku flotu”.  Digitalne registarske tablice koje su nedavno odobrene za upotrebu u Kaliforniji takođe su bile ranjive. Kari je otkrio da može da dobije “super administratorski” pristup i da upravlja svim korisničkim nalozima i uređajima, uključujući praćenje automobila i promenu poruka prikazanih na digitalnim registarskim tablicama.  Korporativni back-end  Mercedes-Benz, BMW i Rolls-Royce su hakovani putem ranjivosti jedinstvene prijave koje su omogućavale pristup korporativnim mrežama i ličnim podacima o zaposlenima ili klijentima (PII).   Fordov telematički API je bio podložan haku koji je takođe otkrivao PII klijenata, dok su nesigurne direktne reference na objekte omogućile hakerima da pronađu PII za Ferrari, Jaguar Land Rover i Toyota Financial klijente.  Konačno, procureli Amazon Web Services ključevi dali su hakerima pristup dobavljaču telematike Sirius XM Connected Vehicle Services, sa “mogućnošću da preuzmu sve datoteke, uključujući (ono što je delovalo kao) korisničke baze podataka, izvorni kod i konfiguracione datoteke”.  Detaljniji opisi svake ranjivosti su dokumentovani na Karijevom blogu.  Rejting za sajber bezbednost deluje kao dobra ideja  Američka vlada planira da pokrene program rejtinga za sajber bezbednost za IoT uređaje 2023. godine, sličan EnergyStar ocenama koje potrošačima govore koliko električne energije će koristiti njihov televizor ili neki drugi uređaj.  Bela kuća želi da Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) i Federalna trgovinska komisija (FTC) osmisle osnovni set bezbednosnih standarda kako bi Amerikanci mogli na prvi pogled da procene da li je novi zvučnik ili veš mašina u opasnosti da se pridruži botnetu ili da bude pogođena ransomware-om.  Još nema naznaka da Bela kuća, NIST ili FTC planiraju da uključe povezane automobile ili EV punjače u novu šemu, ali verovatno postoji veća šansa da se to dogodi nego da svaki povezan automobil bude opremljen fizičkim prekidačem da se isključi povezanost.  Donekle ohrabrujuća vest je da su otkrića hakera dovela do toga da su pogođene auto-kompanije popravile neke od svojih ranjivosti, ali ovo je još jedan primer gde je, reklo bi se, rejting za sajber bezbednost za moderne automobile dobra ideja. 

Ovogodišnji Dan internet domena Srbije - DIDS 2023 održan je 7. marta 2023, uz učešće više renomiranih govornika, predavača i panelista. Izuzetna posećenost konferencije bila je najbolja potvrda da su teme o kojima je na događaju posebno bilo reči bile aktuelne, dobro odabrane i zanimljive, a što je prigodno ilustrovao i njen zvanični slogan Razmišljaj digitalno. DIDS 2023 otvorili su državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević i direktor Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Dejan Đukić, spojivši kontinuitet sa razvojem - dok 10. marta 2023. RNIDS obeležava 15. godišnjicu početka registracije .rs domena, resorno ministarstvo intenzivno promoviše uvođenje širokopojasnog interneta u ruralne predele i škole u Srbiji, usklađujući pritom relevantno zakonodavstvo sa svetskim i standardima Evropske Unije. Uvodno keynote predavanje Dejva Birsa navelo je auditorijum da dobro promisli o tome kako se zapravo podstiču kupci da budu odani brendu. Prema Birsu, kupci ne cene naročito ono do čega dolaze lako i bez posebnog truda. Trud uložen u dostizanje određenog cilja Birs naziva trenjem, smatrajući trenje snažnim generatorom vrednosti brenda. Konkretno, brendovi su u mogućnosti da stvaraju pozitivno trenje što čine tako što pred kupca postavljaju cilj u čiju realizaciju on mora da uloži određen trud ne bi li zaslužio svoj odnos sa brendom. Ispunjavanje postavljenih zadataka rezultira osećajem posebnosti, ekskluziviteta i pripadnosti brendu, pri čemu se u mozgu kupca luče hormoni sreće, stvarajući dugotrajnu, emotivnu vezu sa brendom. Panel “Porodične kompanije i naredni nivo” dotakao se teme smene generacija u porodičnim firmama u Srbiji, kao i dinamike međuljudskih odnosa u kompanijama u kojima su menadžeri i zaposleni ujedno i članovi porodice. Uz učešće dva oca i dva sina iz dveju renomiranih kompanija, diskusija je ukazala na to da su njihove početne pozicije bile dijametralno različite - dok su osnivači mahom osnivali firme radi rešavanja egzistencijalnih pitanja, njihovi naslednici se susreću sa totalno drugačijim nizom problema i izazova od kojih mnogi imaju direktne veze sa digitalizacijom i funkcionisanjem firme u okolnostima intenzivne upotrebe visokih tehnologija. Harmonija i davanje prioriteta porodici obezbeđuju uslove za kreiranje kontinuiteta i bezbolne generacijske tranzicije. Serija od tri sjajna predavanja koja je usledila držala je sve vreme punu pažnju publike. Rebrendiranje sajta Domen.rs, priča o brendiranju tradicije, odnosno rakije kao nacionanog brenda i kako dostići dobro višejezičko korisničko iskustvo bile su vrlo različite, a opet životne teme koje su pokazale da u Srbiji postoji ogroman prostor za inovacije koji zauzimaju mladi i preduzimljivi ljudi spremni za svaki zamisliv globalni izazov. Panelu “Digitalna poslovna rešenja iz Srbije” prethodilo je predstavljanje rezultata istraživanja o upotrebi digitalnih tehnologija za potrebe domaćeg biznisa. Obavljeno na uzorku od 650 firmi, istraživanje je pokazalo da polovina njih obavlja e-mail komunikaciju sa sopstvenog internet domena, od kojih su dve trećine .rs domeni. Sajt koristi čak 82% anketiranih, od kojih je 68% na srpskom domenskom prostoru. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% firmi, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Facebook i Instagram, uz uočen rast LinkedIna i TikToka. Nametnuo se i zaključak da je Viber nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, s obzirom da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira sferom servisa za instant razmenu poruka. Za kraj, prisutnima je keynote predavanje održao Fredrik Haren, a tema je bila - kreativnost. Prema Harenu, bitno je ukazati i boriti se protiv dve zablude: da je kreativnost retka pojava i da je ona uniformna. Naime, kreativnost ima hiljade lica i umnogome zavisi od lokalnih kulturoloških obrazaca, a na biznisima je da identifikuju i podrže one obrasce koji će biti uspešni na ciljnom tržištu. Kao poseban problem ukazao je na pogrešnu samopercepciju kroz minimiziranje dometa sopstvene kreativnosti, ukazujući da - kada je reč o kreativnosti - samouverenost uvek treba da ima prednost u odnosu na skromnost. DIDS 2023 obeležile su teme digitalne transformacije, konačnog prihvatanja internet i drugih tehnologija u poslovne svrhe, kao i izazovi brendiranja u novonastalim okolnostima. Pozitivni utisci u vezi sa sposobnostima domaće privrede da se prilagodi i uspe na globalnom tržištu predstavljaju odličan povod da se za godinu dana svi ponovo okupimo na Konferencijji DIDS 2024. Snimak konferencije se može pogledati na RNIDS-ovom YouTube kanalu.

Na globalnom nivou u IT-u početkom godine zabeleženo je preko 100.000 otkaza. Na Srpskom tržištu, primećen je mali broj otkaza. Sve ovo pokrenulo je temu „Da li će u Srbiji biti masovnih otpuštanja?“. Marko Vučetić, PR menadžer sajta HelloWorld govorio je u Office Talks podkastu u organizaciji portala Netokracija.rs. Ceo podkast možete pogledati na sledećem linku: