Ponedeljak. Sunčano martovsko jutro, nešto iza 8 časova. Vojislav i Silvester (programeri) uveliko slikaju po svom koderskom platnu. Dejan i Tamara (nisu programeri) kasne, po običaju. Dejan je tražio parking mesto, a Tamara…Tamara je žensko, pa joj je oprošteno. Počinje još jedan radni dan u HelloWorld timu.
Zdravo svete!
Jutro započinjemo prepričavanjem ko je kako proveo vikend, kukanjem kako smo malo spavali i sređivanjem stolova. Vojo i Silvester naručuju tortilju od čuvene gospođe Mare, a Deki i Tamara se posle visokokaloričnog vikenda pretvaraju da vode zdrav život i odlaze u kuhinju da mućkaju ona zelena čuda sa YouTube-a. Tek sam sad shvatila da niko u timu ne pije kafu. Čudna neka ekipa.
8:50. Svi su siti i orni za novu radnu nedelju. Iskrena da budem, ne znam šta ostali tada rade, ja čitam mejlove. (Dejan čita Blic.)
Prvi sastanak
9:30. Daily sastanak. Vojislav nas je vojnički istrenirao da nema kašnjenja na sastanke, iako sedimo jedni pored drugih, i na iste te sastanke dolazimo jednim obrtajem stolice. Tamara, po običaju, izgovara motivacioni uvod „Okupili smo se ovde u ovolikom broju, da proslavimo novi radni dan, novu šansu za radne pobede…“ Svi je gledaju pospano i nezainteresovano, ali je ona, nekim čudom, srećna i motivisana. Ah, te žene. Svako iznosi svoje planove za rad tog dana. Sastanak se završava smešnim video klipom ili Vojinim teorijama o prostorno-vremenskom kontinuumu (čovek zvani hodajuća enciklopedija).
9:30 – 12:00 Svi marljivo kuckaju po svojim tastaturama. Silvester se nervira jer je našao bug u svom kodu. (pauza) Silvester se raduje jer mu kod savršeno radi.
I tako u krug.
Dejan poput stoičkih filozofa, sa rukom na bradi, čita mejlove, postavlja hipoteze, razrađuje strategije. Znam da ne voli kad ga tako zovem, ali on je takozvani „mozak operacije“. Jedno vreme sam ga zvala i tatom, jer me je većinu stvari koje sada radim upravo on naučio. Njegova brzina razmišljanja, ali i govora, može da se meri samo sa Vojinim kodiranjem. Ponekad se okrenem i zateknem ih kako pričaju o ko zna čemu, deluje kao o novom fudbalskom transferu, a oni ustvari smišljaju plan za čitav sledeći kvartal. U firmi su poznati kao nepobedivi tandem.
Dve svađalice u timu
Ipak, nije sve tako ružičasto. U tih nekoliko sati, Dejan i ja uspemo da se „posvađamo“ barem tri puta. Čovek bi rekao da prekidamo poslovnu saradnju, a mi se ustvari prepiremo oko muške i ženske percepcije vasione. Vojislav se obično naslađuje ovim prepirkama, ali to je samo odraz zadovoljstva uzavrelom energijom unutar tima, koja nam daje podsticaj za dalji rad. Raspravu prekida Silvester, koji je došao sa novom idejom. Osvežavajuća mladalačka energija, koja uvek dobro dođe. Tamara će nastaviti da nervira Dejana u toku dana, dok ga bude ometala u partiji stonog fudbala na pauzi.
Vojislav je Silvesteru mentor i uči ga malim tajnama velikih programera. Oni su stub našeg sajta, tvorci svakog algoritma zaslužnog da, između ostalog, sada čitaš ove redove.
Dejan i dalje kategorički odbija da definiše svoju funkciju, ali on vodi sve HelloWorld projekte, dok sam ja zadužena za sadržaj na sajtu i komunikaciju sa posetiocima. Sve one mejlove koje si pročitao/la, a koji su te nasmejali ili ti se digla kosa na glavi od njih, su ovi prsti iskucali.
Radovi u toku
Do podneva smo se Deki i ja pomirili, Vojislav je pripremio template za naredni newsletter i pripremamo se za slanje naših kreativnih tvorevina. Kada smo se svi složili da je mail spreman, Voja ponosno pritiska Enter. Raketa je lansirana.
U iščekivanju povratnih informacija od naših posetilaca kojima je mejl poslat, rađaju se nove ideje, održavaju se desetominutni (čitaj: dvosatni) sastanci, osmišljava se nova funkcionalnost na sajtu.
Prvi odgovor! Sećam se, kada smo slali naš prvi newsletter, prvi odgovor je stigao od posetioca po imenu Petar. Ne sećam mu se prezimena, ali znam da nas je sve digao na noge, jer nas je obasuo rečima hvale i podrške. To nam je bio jedan od sada već mnogobrojnih podstreka da svakodnevno vredno radimo, kako bismo svima koji ukucaju www.helloworld.rs u pretraživaču omogućili prijatan boravak.
Vidimo se za par sati...
Za ovih godinu dana naučili smo da svaku pohvalu, ali i kritiku, prihvatimo kao novi vetar u leđa i „novu šansu za radne pobede“. Eto, vidite da sam u pravu kada jutarnje sastanke započinjem poput razdraganog hipika.
Potrudiću se da ne zvučim poput političara tokom predizborne kampanje, ali naši planovi za budućnost ovog sajta su veliki, ambiciozni i uzbudljivi.
16:30. Rastajemo se sa kratkim, profesionalnim „Ćao“ (Voja kaže samo „Ć!“), umorni i srećni. Sutra je novi radni dan (nova šansa za nove radne pobede, bla bla). Kada sagledam sve sate u danu i uzmem u obzir koliko sati provodim sa njima, koliko sati spavam i ono malo slobodnih sati...dolazim do zaključka da su mi oni druga porodica.
Za sada nas je samo četvoro, ali stoički nosimo ovo plavo čudo na plećima. Silvester Junior, Vojislav Senior, Dejan i Tamara, za sad kao nedefinisana tampon zona, hrle ka novim online horizontima. Zvuči kao kraj nekog westerna iz ’64-te.
Mali dream team na koji sam ponosna.
4 komentara