Digitalizacija novca doprinosi značajnom smanjenju korupcije u svetu

U Srbiji svega 2 odsto stanovništva koristi kriptovalute dok je u Sjedinjenim Američkim Državama taj broj 25 odsto. Razlog drastične razlike u razmišljanju je strah od inovacija, nepoverenje i nedovoljna informisanost građana i preduzetnika o benefitima koji su im na dohvat „interneta“. Sa druge strane, sve veća digitalizacija novca doprinosi i značajnom smanjenju korupcije u svetu. Nema love – nema krađe, što istovremeno pruža i veću sigurnost, vidljivost i poverenje kod samih korisnika.

U novije vreme, ova relativno nova tehnologija postaje sve popularnija u poslovnom sektoru u Srbiji, pa je tim povodom održan i niz edukacija preduzetnika o tome kako koristiti stabilne kriptovalute, ali i ove investicione poput bitkoina i drugih, koje sprovode stručnjaci iz ove oblasti uz pomoć Sekretarijata za privredu i turizam i Komisije za hartije od vrednosti.

Zakon o digitalnoj imovini počeo je da se primenjuje krajem juna 2021. godine, i u pitanju je prvi zakon ove vrste koji u Srbiji reguliše ovu oblast, kao i trgovanje kriptovalutama.

Suosnivač CTB Crypto & Consulting-a, ko-autor knjige „Kripto Revolucija“ i osnivač najveće Fejsbuk grupe u Srbiji „Kripto Invest Klub“ Ivan Andrejević rekao je u razgovoru za HelloWorld.rs da na osnovu podataka Narodne banke Srbije „oko 900 kompanija u Srbiji već posluje sa kriptovalutama“, što je još uvek daleko od dovoljnog broja.

Podseća da kriptovalute pružaju mogućnost naplate bez posrednika, i transakcija može da funkcioniše između ljudi bez posrednika poput banke, a najveću ekspanziju je doživelo tokom epidemije korona virusa, pre svega zbog načina na koji su funkcionisale firme.

„Oko 30 odsto celokupnog izvoza Srbije su IKT usluge. Tu prednjačimo, i taj deo izvoza je nadmašio i poljoprivredu u velikoj meri, a većina novca dolazi putem Pejpala. Na Pejpalu je provizija oko 6 odsto, dok sa kriptovalutama bilo gde u inostranstvu na našoj domaćoj menjačnici (Crypto 12) koja je licencirana od Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti - provizija je oko 2 odsto“, istakao je Andrejević.

Na taj način frilenser, grafički dizajner ili kompanija koja posluje sa inostranstvom ima mogućnost da za svaku transakciju uštedi 4 odsto novca, a na taj način se više sliva i u državu.

„To nije mala ušteda kada govorimo o ogromnom izvozu IKT usluga koje Srbija ostvaruje i taj deo je nama dosta nerazvijen“, naveo je.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je poražavajući procenat stanovništva koji koristi kriptovalute u odnosu na razvijene države.

„Mi smo ispod 2 odsto, iako smo bili među prvima u Evropi koji su doneli Zakon o digitalnoj imovini, ali je i dalje taj procenat usvajanja jako loš“, istakao je Andrejević.

Smatra da je razlog za to mentalitet ljudi i strah od nepoznatog, od novih tehnologija, a to su navike koje se teško menjaju.

„Ljudi ne znaju da je 80 odsto novca u suštini već digitalizovano. U Švedskoj je izbačen papirni novac iz upotrebe, a kriminal se smanjio za više od 85 odsto, jer jednostavno nemaš koga da pljačkaš, niko nema gotovinu, nema u prodavnici, nema u banci, sve je digitalno i kriminal je opao. Srbija za to još uvek nije ni izbliza spremna“, upozorava Andrejević.

Dodao je da je prednost blokčejna, tj. bilo koje kriptovalute vezane na blokčejnu da je transakcija između nas uvek transparentna – „šta se nalazi u tvom novčaniku je javni podatak koji vidi svako“.

On je rekao da Komisija za hartije od vrednosti u Srbiji prilično brzo odobrava izdavanje digitalnih tokena na blokčejnu.

„Funkcija toga je da svaki privrednik, mali ili veliki startap, lakše prikuplja sredstva za investicije. Startapovi imaju veliki problem jer ne mogu da podignu kredite u bankama jer nemaju iza sebe višegodišnje poslovanje, a na blokčejnu se izdaje digitalni token nominalne vrednosti, i ako je on npr. 6.000 dinara, on trajno i ostaje 6.000 dinara, a startap može da prikuplja investicije od bilo koga.“, objašnjava Andrejević.

Ocenjuje da su firme zainteresovane kada im se objasni da kriptovalute ili tokene mogu da zamene za svoju uslugu, i da na taj način primaju investiciju, digitalnu hartiju od vrednosti čija vrednost može da raste.

„Na ovaj način ne moraju da ‘traže na ulicama’ novac da bi napravili firmu nego izdaju svoju kriptovalutu, prikupe investicije i razviju posao“, navodi.

Dodaje da je u svetu dosta razvijena finansijska pismenost u odnosu na Srbiju, jer ljudi od malih nogu maju naviku da primaju investicije.

„Za svoje neke usluge volim da primim uplate u kriptovalutama. Pre nekoliko godina sam prodao svoju knjigu za 1 itirijum (to je tada bilo oko 50 dolara), a danas je itirijum 3.000. Za bilo koju uslugu ili proizvod možeš da primiš uplatu u kriptovaluti čija će vrednost da raste“, napominje Andrejević.

Kriptovalute po njegovom mišljenju, ljudima koji su njihovi stvarni vlasnici, daju određenu slobodu i kontrolu nad svojim novcem.

„Mi nismo vlasnici novca samo ga dobijemo na korišćenje od Narodne banke Srbije, dok smo sa druge strane mi vlasnici kriptovalute. One su na blokčejnu i putem bilo kog uređaja i aplikacije možemo da im pristupimo. Prvi put u istoriji čovečanstva se dešava da je fizičko ili pravno lice vlasnik svog novca. Nijedna država ne upravlja njime i još je deflatorna roba u pitanju“, ističe Andrejević.

Kripto karavan prvi put održan u Vojvodini

U Vojvodini su nakon prošlogodišnjeg uspeha Kripto karavana sprovedene uspešne tokenizacije, čime se Vojvodina postavila na prvo mesto u regionu po broju tokenizacija poslovanja, a sa druge strane se pokazalo i da privrednici uspešno prikupljaju investicije iz zemlje i inostranstva putem digitalnih tokena.

Sekretarijat za privredu i turizam je prošle godine prvi put u Vojvodini organizovao Kripto karavan za preduzetnike, a 2025. godine će on biti nastavljen, ali je u planu jedan potpuno novi program u okviru kog bi se održale stručne obuke za ljude u bankarstvu i privredi, rekao je za HelloWorld Nenad Ivanišević iz Sekretarijata za privredu i turizam.

“Ideja je da organizujemo edukacije svih naših korisnika u oblasti turizma i privrede o digitalizaciji privrede, ali i o korišćenju blokčejn tehnologije i digitalnih valuta koje se nalaze na tržištu”, navodi.

Prema njegovim rečima, u Kini je apsolutno svuda sada već zastupljeno elektronsko plaćanje putem aplikacija, a koristi se i blokčejn tehnologija, dok je u Engleskoj u većini restorana nemoguće platiti novcem, već mora da se plati karticom.

“Na nama je da ubedimo naše ljude da gotovina nestaje i to je proces koji je nezaustavljiv u celom svetu. A to je odličan način i da se smanji mogućnost sivog poslovanja, jer kada plaćate karticom, odmah se obračunavaju svi porezi koje treba da platite, i sve je transparentno”, rekao je Ivanišević.