Četverodnevna radna nedelja aktuelna je HR tema već nekoliko godina o kojoj se kod nas dosta priča, ali malo šta konkretno preduzima. Tokom istraživanja za potrebe pisanja ovog teksta, naišli smo na informaciju da je 2021. Manpower Srbija uveo ovaj benefit za svoje zaposlene, i to u formi neradnog petka, a od IT kompanija istu stvar je nekoliko godina kasnije uradila kompanija Mikroelektronika iz Beograda. Ali da li je u Srbiji u kojoj je za određene profile čak i subota kao neradni dan nedostižan cilj, realno očekivati ovako nešto?
Modeli četverodnevne radne nedelje
Postoji nekoliko opcija za kompanije koje žele promeniti model rada na ovaj način. Prvi i najočigledniji primer je standardni model koji podrazumeva skraćenje radnog vremena sa 40 na 32 sata nedeljno, što podrazumeva da se 4 dana nedeljno radi standardnih 8 sati dnevno.
Ovaj se model često opisuje i kao “100-80-100” princip, što bi značilo 100% plate za 80% vremena i 100% produktivnosti. Ovo je najčešći i najuspešniji model skraćene radne nedelje.
Drugi model je tzv. kompresovani model radne nedelje u kom se zadržava ukupno radno vreme od 40 sati nedeljno, što bi značilo da je radno vreme tokom dana 10 umesto 8 sati. Ali s obzirom da su istraživanja pokazala da prosečan zaposleni može biti fokusiran na radne zadatke najduže 6 sati u toku dana, upitno je koliko je ovaj model uopšte svrsishodan.
Postoje i hibridni i fleksibilni modeli 4-dnevne radne nedelje u kojima zaposleni jednu nedelju rade 4, a sledeću 5 dana, kao i sezonalni modeli koji podrazumevaju kraće radno vreme tokom letnje sezone, i sl. što je naravno ovisno i o industriji u kojoj kompanija posluje.
Primeri zemalja koje su uvele 4-dnevnu radnu nedelju
Belgija je 2022. godine omogućila svim zaposlenima da od svojih poslodavaca zatraže prebacivanje na kompresovani model radne nedelje, koji aktuelnih 38 sati sa 5 raspoređuje na 4 dana nedeljno i to bez smanjenja zarade. Ipak, odziv na ovu inicijativu bio je veoma slab: samo 0.8% zaposlenih Belgijanaca koristi ovaj model, a samo 3% kompanija ima zaposlene koji rade skraćenu radnu nedelju. Razloge možemo tražiti u dužem radnom danu.
Nasuprot belgijskog neuspelog modela, imamo primer Islanda u kom danas 86% zaposlenih radi po modelu četverodnevne radne nedelje u trajanju od 36 sati koja je uvedena 2019. godine. Ovaj model najsličniji je hibridnom odnosno fleksibilnom modelu u kom zaposleni može da odabere da recimo petkom radi skraćeno, ili da svaki drugi petak (ili neki drugi dan) u mesecu ne radi, i sl. Mnogi kažu i da je ovo najbolji i najsveobuhvatniji model skraćene radne nedelje, pošto je islandska vlada još 2015. započela pilot-projekat testirajući 4-dnevnu radnu nedelju na 2,500 zaposlenih. Nakon veoma pozitivnog feedbacka koji je na prvo mesto stavljao work-life balans i smanjenje stresa i burnouta, što je jako važno pogotovo za Generaciju Z, Island je uveo ovu mogućnost za sve zaposlene, a činjenica da islandska ekonomija danas beleži veći rast od većine evropskih zemalja i ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti, dovoljno govori u prilog ovom modelu i načinu na koji je realizovan.
Brojne su razvijene zemlje takođe odlučile da eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom pre nego što i zakonodavstvom omoguće njegovo sprovođenje. Velika Britanija testira ovaj model na preko 70 kompanija iz različitih industrijskih sektora, Japanska vlada podstiče kompanije da pređu na četverodnevnu radnu nedelju u borbi sa prekovremenim radom, izgaranjem na radnom mestu, disbalansom između poslovnog i privatnog života, i niskim natalitetom, dok u Španiji postoji program skraćenja radnih sati preko državnih subvencija.
Kako skraćeno radno vreme izgleda u IT industriji
Svakako je veoma pozitivno znati da je skraćena radna nedelja i zakonom regulisana u određenim zemljama, ali važno je i da budemo svesni činjenice da nije neophodno da postoji zvaničan zakon da bi kompanija uvela ovaj benefit. Inspiracije radi, evo nekoliko primera.
Japanski Microsoft je tokom leta 2019. godine testirao koncept skraćene radne nedelje od 32 sata bez smanjenja zarade, nakon čega je produktivnost skočila za 40, a operativni troškovi (struja, štampanje) pali za 23%. Da bi se osigurala konzistentnost eksperimenta, sve kancelarije su petkom bile zatvorene, trajanje sastanaka ograničeno je na 30 minuta, i uvedeni su dodatni plaćeni slobodni dani. Nakon ovakvih rezultata, model je i dalje na snazi.
U Boltovom sedištu u Estoniji, 4-dnevna radna nedelja uz punu zaradu uvedena je 2022. Osim pozitivnih efekata na produktivnost i troškove, u Boltu kažu da je došlo i do povećanja zadovoljstva zaposlenih, privlačenja talenata i stope zadržavanja zaposlenih u kompaniji.
Američka crowdfunding platforma Kickstarter takođe je 2022. prešla na skraćenu radnu nedelju bez umanjivanja zarada, i prijavljuje slične efekte na produktivnost i zadovoljstvo.
Argumenti za i protiv 4-dnevne radne nedelje iz perspektive kompanije
Osim već pomenutih povećanja produktivnosti, nižih operativnih troškova, smanjenja stresa, poboljšanog work-life balansa i zadovoljstva zaposlenih kao i kompanijskog employer brenda, kompanije sa skraćenom radnom nedeljom pominju i smanjenje absentizma, više kvalitetnih prijava kandidata za zaposlenje, manji ugljenični otisak, ali i porast kreativnosti.
Što se loših strana 4-dnevne radne nedelje tiče, ono što je sigurno je da ih itekako može biti ukoliko se u ovu značajnu organizacionu promenu uskoči bez istraživanja, testiranja, merenja i strateškog pristupa, samo da bi se postigao brzi PR odnosno Instagram efekat. Pre svega, u IT industriji treba misliti na klijente odnosno korisnike i napraviti raspored koji će obezbediti adekvatnu i kontinuiranu podršku, npr. kroz rotacije i dežurstva u svakom timu.
Iako se povećana produktivnost često pominje kao pozitivan efekat skraćenja radne nedelje, može da dođe i do smanjene produktivnosti, odnosno do preopterećenosti zaposlenih jer nešto što se dosad obavljalo za 40 sati sad mora da se uradi za 32. Takođe može da se desi i da zbog toga kvalitet rezultata tj. outputa bude niži. Ovo je posebno važno kod kompresovanog modela sa istim brojem radnih sati, gde treba paziti na preopterećenost zaposlenih zbog povećanja broja radnih sati tokom dana. A ne zaboravimo ni billability...
I da, za sve kompanije u našoj zemlji u kojoj još uvek ne postoji zakonska regulacija ovog benefita, neophodno je udubiti se u propise koje treba ispoštovati kako bi cela stvar bila legit.
Bilo kako bilo, skraćena radna nedelja čini se kao win-win i za zaposlene i za poslodavce.
0 komentara