Prošle godine pojam vibe coding postao je jedan od najčešće pominjanih termina u diskusijama o budućnosti razvoja softvera. Ideja je bila jednostavna: umesto da programeri ručno pišu kod, oni opisuju problem, dok veliki jezički modeli (LLM) generišu rešenje.
Sada se, međutim, pojavljuje novi termin koji bi mogao da zameni taj koncept. Sve više se govori o agentic inženjeringu, pristupu u kojem developeri rade zajedno sa AI agentima koji samostalno obavljaju veći deo programerskog posla.
Zanimljivo je da novi naziv dolazi od čoveka koji je popularizovao prethodni.
Andrej Karpaty, jedan od najpoznatijih AI inženjera, pre godinu dana uveo je termin vibe coding. Danas tvrdi da je taj koncept već prevaziđen, jer su LLM modeli postali znatno sposobniji nego u trenutku kada je termin nastao.
Kako piše portal The New Stack, Karpaty sada govori o novoj fazi razvoja softvera u kojoj AI agenti postaju centralni deo developerskog rada.
Agentic inženjering: razvoj softvera uz AI agente
Karpaty je prošle nedelje na mreži X napisao da se način rada sa velikim jezičkim modelima značajno promenio u odnosu na period kada je nastao vibe coding.
“Danas, godinu dana kasnije, programiranje uz pomoć LLM agenata sve više postaje podrazumevani radni tok za profesionalce, ali uz znatno veći nivo nadzora i provere”, naveo je Karpaty.
Prema njegovim rečima, ideja je da developeri koriste prednosti rada sa AI agentima, ali bez kompromisa kada je u pitanju kvalitet softvera.
U istoj objavi objasnio je i zašto koristi termin agentic inženjering.
„Agentic“, kako navodi, označava činjenicu da developeri sve ređe pišu kod direktno. Umesto toga, oni orkestriraju agente koji generišu i testiraju kod, dok čovek preuzima ulogu nadzora i kontrole.
Drugi deo termina, „inženjering“, naglašava da takav rad i dalje zahteva ozbiljno znanje, iskustvo i kombinaciju kreativnog i analitičkog razmišljanja.
Karpaty smatra da je agentic inženjering veština koja može da se uči i razvija, a očekuje da će se taj model dodatno razvijati tokom narednih godina.
Prema njegovim rečima, 2026. godina bi mogla doneti dalja unapređenja i samih modela i sloja AI agenata koji rade iznad njih.
Od vibe codinga do AI agenata
Kada je pre godinu dana uveo termin vibe coding, Karpaty ga je opisao kao potpuno novi način programiranja.
U jednoj objavi napisao je da je to pristup u kojem se developer „prepusti toku rada“, prihvati brz napredak AI tehnologije i praktično zaboravi da kod uopšte postoji, jer ga modeli generišu na osnovu opisa problema.
U svojoj najnovijoj objavi Karpaty taj tvit opisuje kao spontanu misao koju je podelio bez mnogo razmišljanja.
Ipak, termin je brzo postao popularan u developerskoj zajednici i počeo je da se koristi kao opis novog načina rada sa AI alatima za programiranje.
Karpaty danas navodi da je u tom trenutku sposobnost LLM modela bila dovoljno ograničena da se vibe coding uglavnom koristio za kratke projekte, eksperimente i demo aplikacije.
„Bilo je zabavno i skoro je funkcionisalo“, napisao je.
Još ranije, 2023. godine, Karpaty je izneo ideju koja je izazvala veliku pažnju u IT zajednici. Tada je izjavio da je engleski postao najpopularniji novi programski jezik, jer developeri sve češće komuniciraju sa AI modelima prirodnim jezikom umesto pisanjem koda.
Ta ideja je kasnije postala deo šire diskusije o ulozi AI asistencije u razvoju softvera.
Softver sve češće piše drugi softver
Ideja da će softver sve češće pisati drugi softver pojavljuje se i u analizama industrije.
U izveštaju analitičara Holgera Milera iz kompanije Constellation Research navodi se da bi u narednim godinama uloga developera kao osobe koja ručno piše kod mogla postepeno da se smanjuje.
Prema toj analizi, jedan od ključnih razloga je prelazak sa tastature na prirodni jezik i glas kao način interakcije sa softverom.
Takav pristup mogao bi da proširi broj ljudi koji mogu da razvijaju aplikacije. Ako razvoj softvera postane zasnovan na opisivanju problema prirodnim jezikom, mnogo više poslovnih korisnika moći će da automatizuje sopstvene procese bez dubokog znanja programiranja.
Miler je prošle godine za portal The New Stack naveo i sopstveni primer. Koristio je Microsoft Power Platform i ChatGPT kako bi kreirao aplikacije kombinacijom govora i kucanja, praktično koristeći pristup koji je Karpaty nazvao vibe coding.
Razlika je u tome što današnji alati sve više liče na sistem AI agenata koji samostalno generišu, proveravaju i unapređuju kod.
Zbog toga se u industriji sve češće govori da razvoj softvera ulazi u novu fazu u kojoj developer više nije samo osoba koja piše kod, već inženjer koji upravlja inteligentnim sistemima koji ga generišu.
0 komentara