IBM je globalna kompanija koja se više od 100 godina uspešno bavi razvojem i proizvodnjom naprednih informacionih tehnologija, pružanjem tehnoloških usluga i usluga poslovnog savetovanja, i ujedno postavlja i prati aktuelne svetske trendove. Proizvodi i usluge kompanije IBM dostupni su na našem tržištu još od tridesetih godina prošlog veka, a zvanična lokalna kancelarija otvorena je u septembru 2006. godine.
Kompanija zapošljava različite profile stručnjaka koji svakodnevno kreiraju najnovije tehnologije. U kompaniji naglašavaju da su fokusirani na zapošljavanje mladih talenata i stručnjaka koje postavljaju na regionalne pozicije sa kojih im je omogućeno da steknu znanje i iskustvo koje mogu primeniti i na lokalnom tržištu.
Razgovarali smo sa Marinom Rakić, regionalnim HR partnerom kompanije IBM. Marina je lokalni talenat na regionalnoj funkciji u multinacionalnoj kompaniji, pa smo iskoristili priliku i popričali sa njom o izazovima sa kojima se suočava ovako uspešna kompanija, ali i mladi ljudi koji tamo rade.
Koliko se srpsko tržište razlikuje od tržišta u okruženju i Evropi?
Tržišta informacionih tehnologija i radne snage su u procesu transformacije, kako u regionu, tako i u Srbiji. Mi u kompaniji IBM prepoznajemo tri strateška imperativa: podaci, cloud računarstvo i angažman preko društvenih mreža. Suočavamo se sa eksplozijom podataka, a razvoj cloud računarstva preobražava informatičke i poslovne procese u digitalne usluge. Sa druge strane, komunikacija preko društvenih medija i mobilnih uređaja stvara novu kulturu razmene informacija. Ljudi i kompanije sve više koriste nove uređaje i nove tehnologije i pronalaze nove načine međusobne saradnje. Teme koje su aktuelne u zemljama u regionu, polako postaju aktuelne i kod nas. To se prvenstveno odnosi na disruptivne inovacije, poput analitike i Interneta stvari koji su svuda u fokusu. Razlika koju mi uviđamo, u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope jeste u vremenu početka usvajanja naprednih tehnologija i njihovoj primeni u oblastima svakodnevnog života, uzimajući u obzir tranzicioni period i društvene i makroekonomske promene u Srbiji.
Velike promene na lokalnom i internacionalnom tržištu, (ne)predvidive i kompleksne, dovode do novih biznis trendova i načina poslovanja. Koliko su globalne promene menjale domaće tržište? Na koji način se trudite da idete u korak sa tim promenama i da na njih adekvatno odgovorite?
Danas gotovo svaki razgovor o tehnologiji, poslovanju i razvoju društva počinje sa pričom o podacima. Procena je da će do 2020. godine svako ljudsko biće na planeti u svakoj sekundi generisati 1,7 megabajta informacija. Danas, se svakodnevno stvara čak 2,5 kvintiliona podataka, što je više od ukupne količine reči koje su izgovorene od početka vremena do danas. Međutim, 80 posto tih podataka je nestrukturisano.
Verujem da će se, u nekom momentu u budućnosti, na podatke, analitiku, kognitivno računarstvo i sposobnost izvlačenja dubokih uvida iz podataka gledati kao što danas gledamo na izume poput tranzistora i Interneta. Podaci su danas u osnovi konkurentnosti, a brža obrada podataka omogućava brže delovanje. To je ono što danas utiče na poslovanje, bez obzira na to o kojoj je industriji reč. IBM je kompanija koja je oduvek bila nosilac tehnoloških promena i neko ko na globalnoj sceni menja i postavlja nove trendove, ne samo u oblasti informacionih tehnologija, nego i načina rada, poslovnih modela i korporativne kulture. I u regionu, i u Srbiji, radimo sa kompanijama na projektima transformacije njihovog poslovanja, kako bi ih učinili uspešnijim na tržištu. Rezultat ovakvih zajedničkih projekata i aktivnosti širi se poput talasa na klijente naših klijenata stvarajući vrednost za celo društvo.
Na koji način “lovite” talente? Koji su osnovni kriterijumi za rad u Vašoj kompaniji?
Postoji nekoliko načina, a način koji se pokazao kao najbolji jeste razvijanje talenata u samoj kompaniji. Imamo specijalne programe i organizujemo obuke za mlade ljude koji nam se pridružuju.
Prilikom zapošljavanja, tražimo osobe koje su energične, otvorenog uma, koje shvataju da je učenje i usavršavanje kontinuiran proces, spremne su da budu članovi internacionalnog tima i žele da se bore za svoje ideje. Ulaganje u ljude i edukaciju je sastavni deo naše strategije, tokom naše stogodišnje istorije, a u posebnom fokusu je ulaganje u IT eksperte.
Zadržavanje mladih u Srbiji je tema čija aktuelnost već godinama ne gubi na značaju. IBM već neko vreme sarađuje sa Ministarstvom nauke, ali i nekim univerzitetima u Srbiji. Možete li nam reći nešto više o ovoj saradnji i konkretnom učinku Vaše kompanije po pitanju rešavanja problema zapošljavanja mladih u Srbiji?
Trenutno, svi zaposleni u lokalnoj kancelariji jesu ljudi sa domaćeg tržišta, uključujući i naš menadžment tim. Većina tih ljudi, uprkos tome što živi u Srbiji, radi na regionalnim pozicijama i za druga tržišta. IBM-ova politika je da u zemljama u kojima posluje, zapošljava i promoviše ljude sa tih, lokalnih, tržišta i srećni smo što su naši stručnjaci prepoznati širom regiona. Veoma nam je značajna saradnja sa univerzitetima. Studentima i profesorima nudimo razne, posebno razvijene programe zasnovane na najnovijim IBM tehnologijama. Takođe, aktivni smo i u radu sa start-up zajednicom i promovišemo važnost razvoja preduzetničkih veština na lokalnom tržištu.
Računar koji razmišlja
Watson, IBM-ov „računar koji razmišlja”, nastao je u okviru projekta DeepQA. Ime nije dobio po čuvenom pratiocu Šerloka Holmsa, već u čast Tomasa Dž. Votsona, prvog direktora kompanije IBM. Radi se o platformi, najvećem i najraznovrsnijem setu kognitivnih API tehnologija i alata, namenjenih programerima, koji uz pomoć ove platforme razvijaju proizvode, servise i aplikacije. Jednostavnije rečeno, ovaj search engine, popunjen terabajtima sirovih podataka, pretvara iste u korisne informacije. Ono što ga izdvaja je to da odlično razume i prirodni jezik, a ne samo tzv. literarni jezik.
„Većini je Watson poznat po uspehu koji je ostvario u TV kvizu Jeopardy, ali je reč zapravo o tehnologiji koja može naći primenu u svakoj industrijskoj grani. Watson predstavlja kognitivni računar koji je namenjen ozbiljnoj obradi podataka, analizi i pružanju rezultata. Na primer, u medicini, Watson može na osnovi stručnih članaka, medicinskih tekstova, naučnih radova i brojnih analiza obraditi podatke i postaviti dijagnozu, i u skladu sa tim predložiti lekarima način lečenja određenog pacijenta. Edukacija i školstvo, zdravstvo, istraživanje i razvoj, zaštita i prevencija kriznih stanja područja su koja bi mogla imati velike koristi od Watsona”, dodala je Marina.
Nedavna studija koju je IBM uradio govori o Milenials generaciji i njihovim potrebama. Kako ih Vaša kompanija globalno prepoznaje? Da li se njihove potrebe razlikuju od potreba starijih kolega?
Jedan od ključnih razloga za izradu te studije jeste upravo potraga za odgovorom na pitanje o njihovim potrebama, ali i želja da raspršimo mitove koji se dovede u vezu sa „Millenials“ generacijom. Ono što ih razlikuje od pređašnjih generacija jeste to što su rođeni u periodu velikih tehnoloških promena i što očekuju da kompanije za koje rade budu agilne i fleksibilne, ali i da razumeju sopstvenu svrhu u okviru strategije kompanije.
Kako bi ispunila ovakva očekivanja, kompanija IBM je uvela fleksibilan način rada, nove platforme za rad i komunikaciju (interne društvene mreže, aplikacije za prenosive uređaje i smart telefone itd.), i pokazuje otvorenost ka globalnom tržištu, omogućava napredovanje i kontinuirano učenje. Mladi u Srbiji koji danas postaju nova radna snaga, rođeni su u digitalnom svetu i odrasli sa Internetom. Osnovna razlika između ovih generacija i starijih zaposlenih jeste u njihovoj digitalnoj pismenosti. Ovo zapravo znači da će primena naprednih tehnologija i prilike za kontinuirani razvoj veština imati sve veću ulogu kada je reč o zapošljavanju i zadržavanju mladih generacija u Srbiji.
(izvor: http://ibm.co/1Fyk5Us)
IBM već drugu godinu zaredom organizuje Corporate Service Corps (CSC) projekat. Naime, radi se o globalnom projektu, u kome grupa eksperata iz IBM-a pomaže organizacijama, najčešće iz nevladinog sektora, da unaprede svoje poslovanje, a od kojih će zajednica i mladi ljudi imati direktne koristi...
Prošle godine smo prvi put imali prilike da budemo domaćini grupe od 12 IBM eksperata koji su sarađivali sa lokalnim nevladinim organizacijama na unapređenju njihovih aktivnosti u domenu civilnog društva. Korisnici ovog projekta bili su recimo, Fondacija Trag, Smart Kolektiv, Fondacija Ana i Vlade Divac i Beogradska otvorena škola. Budući da je taj projekat bio uspešan, odlučili smo da i ove godine ugostimo još jednu CSC grupu u Srbiji .
Bez obzira na to da li CSC tim angažuju neprofitne organizacije, kompanije srednje veličine ili vladine agencije, cilj je uvek isti: poboljšanje životnog standarda i ekonomske perspektive u mestima u kojima oni posluju. Na ovaj način, pružamo direktnu korist zajednici. Projekti u javnom sektoru uvek imaju za cilj da ljudima omoguće lakši i bolji život.
Imate li kreiran sistem merenja zadovoljstva zaposlenih?
Naravno. IBM svake godine, na globalnom nivou, kroz razgovore sa zaposlenima istražuje koliko je njihovo zadovoljstvo, kakvi su im statovi po pitanju korporativnih vrednosti, strategije i načina poslovanja. Na osnovu rezultata ispitivanja, analiziramo, pravimo planove promena i rada koji obično dovode do uvođenja novih ili promene postojećih poslovnih procesa, procedura, sistema i slično. Platforma za saradnju koju koristimo omogućava zaposlenima dvosmernu komunikaciju sa bilo kim u organizaciji.
Jedan od skorašnjih dobrih primera jeste globalno uvođenje potpuno novog sistema za merenje učinka zaposlenih i godišnjeg ocenjivanja na osnovu saveta i sugestija koje su zaposleni davali upravo korišćenjem pomenute platforme.
Na svakih par godina, globalno se organizuje „Values Jam” gde su svi zaposleni IBM-a pozvani da, tokom trodnevne virtuelne sesije, učestvuju u diskusijama o vrednostima i praksi kompanije IBM.
1 komentar