Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji u domaćem IT sektoru i dalje izaziva pažnju javnosti, a iskustvo kompanije Mikroelektronika, jedne od retkih u Srbiji koja je ovaj model zvanično uvela još 2022. godine, pokazuje da je reč o praksi koja može doneti značajne benefite ali samo uz dugotrajnu pripremu, snažnu podršku zaposlenih i kompletnu reorganizaciju procesa.
Pojedine IT kompanije su tokom godinu dana eksperimentisale sa uvođenjem četvorodnevne radne nedelje, ali su nakon promene vlasničke strukture odustale od ovog modela. Prema njihovom mišljenju, period od jedne godine nije dovoljan da bi se adekvatno sagledale prednosti i nedostaci skraćene radne sedmice, pa tako i zaključci o njenoj održivosti ostaju nejasni. Zbog toga se ovaj koncept i dalje smatra neizvesnim, nedovoljno isprobanim i „na dugačkom štapu“ kada je reč o njegovom širem usvajanju među domaćim IT kompanijama.
Vlasnik i generalni direktor Mikroelektronike Nebojša Matić kaže za HelloWorld da je ključni motiv za uvođenje četvorodnevne radne nedelje bila upravo produktivnost. Pre nego što je model zvanično stupio na snagu, kompanija je gotovo dve godine postepeno skraćivala radno vreme.
„Četvorodnevna radna nedelja je uvedena u oktobru 2022. godine, a prethodno je period prilagođavanja trajao skoro dve godine, gde smo kvartalno smanjivali radno vreme za po 30 minuta dok nismo došli do 6 sati rada 5 dana u nedelji. Nakon dva kvartala po 6 sati prešli smo na 4 dana po 8 sati“, navodi Matić.
Prelazak je počeo u najzahtevnijem sektoru, proizvodnji.
„Proces smo počeli sa 21 zaposlenim u proizvodnji koji su sve svoje zadatke obavljali u roku od 5 radnih dana, a sada imamo 11 ljudi koji obavljaju 30 odsto više zadataka za 4 radna dana po 8 sati“, kaže direktor.
Prema njegovim rečima, ključ uspeha nije bio u bržem radu, već u boljoj organizaciji i jasnijem fokusu.
„Produktivnost se ne povećava brzim radom ruku, već boljim odlukama i promenom svesti svakog člana grupe.“
Tri neradna dana nemaju cenu
Jedna od najvećih promena koju su u kompaniji primetili jeste dramatičan rast motivacije zaposlenih, čije je zadovoljstvo, navodi Matić, postalo vidljivo tek nakon nekoliko meseci.
„Možda će nekome zvučati čudno, ali mora se povećati plata zaposlenima koji rade kraće. Zaposleni su petkom bili na poslu i nisu trošili novac, a sada su kući, na putovanju, kupovini... Logično je da im se poveća plata“, objašnjava Matić, dodajući da je rast plata povezan isključivo sa rastom produktivnosti.
Kako kaže, tek posle šest meseci slobodan petak je u potpunosti postao nova realnost zaposlenih:
„Jedan kolega mi je nedavno rekao: ‘Radite nam ova četiri dana šta god hoćete, samo ne dirajte petak’. To sve govori“.
Matić ocenjuje da jednom kada model zaživi, povratak na staro izaziva „duboko nezadovoljstvo“ i zaposlenih i menadžmenta.
„Nema tog povećanja plate koje može da nadoknadi kvalitet života koji slobodan petak donosi“, ocenjuje on.
Promena organizacije kao preduslov
Uspostavljanje četvorodnevne radne nedelje zahteva postepeni, pažljivo planiran proces, ističe Matić. S druge strane, digitalizacija, automatizacija i transparentnost procesa predstavljaju, kako kaže, „uslov svih uslova“.
„Kome ne smeta da mu zaposleni radi uludo, taj ne zaslužuje da bude menadžer. Budućnost je lepa za sve koji misle radeći svoj posao. Veštačka inteligencija dolazi po sve one koji samo ‘odrađuju’“, smatra.
Ipak, priznaje da je na početku među zaposlenima postojao blag otpor mahom zbog nepoznavanja modela.
„Nisu nikada iskusili četvorodnevnu radnu nedelju. Pitaju se hoće li morati da ’trče’ četiri dana, da li će petak biti dovoljna nagrada, ko im garantuje da će ga imati“, priseća se Matić.
Iskustva zaposlenih: „Više vremena za sebe, porodicu i razvoj“
Sa stanovišta zaposlenih, najveću vrednost četvorodnevnog modela predstavljaju benefiti u privatnom životu.
Aleksandar Mitrović, Click Boards Product Marketing Manager i vođa tima od četiri člana, kaže da dodatno vreme direktno utiče na motivaciju.
„Više vremena da se posvetimo sebi, ljudima oko nas, ali i oporavku od intenziteta koje nosi 4-dnevna radna nedelja. Lično provodim više vremena sa porodicom i ulažem u lično usavršavanje“, navodi on.
Mitrović ističe da je ključ uspeha u fokusu i dobro definisanim procesima, što je dovelo do manjeg broja sastanaka i bržeg donošenja odluka.
„Ključ je fokus, a teško ga je imati uz pet sastanaka dnevno i ručne procese. Savet za bolji fokus: Active Noise Cancellation slušalice!“, objašnjava on.
Dodaje da zaposleni u Mikroelektronici „ne vide mane, samo benefite“.
Šire prihvatanje u Srbiji je daleki, ali mogući cilj
Matić smatra da se širenje četvorodnevne radne nedelje u Srbiji neće desiti brzo, pre svega jer to zahteva snažnu reorganizaciju poslovanja i višegodišnji napor menadžmenta.
„Možda deluje pesimistično, ali predviđam da će se to dogoditi za 25–30 godina. To nije pesimizam već proces. Ovaj intervju je jedan od koraka da ohrabrimo druge poslodavce“, smatra.
Kompanija projekat simbolično naziva „Još jedan život“, aludirajući na bolju ravnotežu između profesionalnog i privatnog života:
„Ne možemo živeti duže, ali možemo ispunjenije, odmornije i pozitivnije. Bolje društvo postiže se odmornim ljudima“.
0 komentara