04.05.2022. ·
11 min

Oliver Muškinja iz kompanije Anari AI: U startap firmi niko nije „mali šraf“

HelloWorld
0
Oliver Muškinja iz kompanije Anari AI: U startap firmi niko nije „mali šraf“

Iako startap koncept u Srbiji tek pravi „svoje prve veće korake“, postoje kompanije koje su već uspešno prošle sve početne faze i jako dobro se pozicionirale na globalnom nivou. Jedna od takvih je svakako i „Anari AI“ iz Novog Sada, koja je privukla  pažnju javnosti prošle godine, kad je posle samo par meseci podigla “seed” investiciju od 2 miliona dolara. Na naše pitanje kako su uspeli da uspešno naprave tranziciju od startapa do kompanije za „skaliranje“, Oliver Muškinja, People lead u kompaniji Anari Al kaže da je njihov tim stalno rastao, ali da fokus nije bio na broju ljudi, već na kvalitetu svakog člana.

- Anari je sa manje od deset  ljudi u vreme podizanja “seed” investicije narastao do trenutno 30 zaposlenh. Ono što je veoma važno napomenuti je da je naš tim stabilno rastao u proteklih nešto više od godinu dana, uporedo sa razvojem naše platforme i celokupnog projekta. Fokus nije bio na broju ljudi, već na kvalitetu svakog člana tima i znanju koji svako od njih može da donese u Anari. Ukoliko ovaj trenutak posmartamo kao fazu pred skaliranje, dosadašnji rast je definitivno rezultat onoga što rad u Anariju svakom članu tima donosi - sasvim novo iskustvo i nešto što do sada nijedna kompanija u tehnološkom smislu nije pokušala da uradi – kaže Muškinja za sajt HelloWorld.rs

U startapu nijedan dan nije isti

Šta se “krije” iza imena “Anari AI”, kako ste došli do tog naziva?

- Odlično pitanje! Isto pitanje sam i ja postavio Jovanu, Stefanu i Bogdanu, osnivačima Anarija na svom prvom intervjuu i dobio odgovor koji verovatno niko, pa ni ja sam nisam očekivao. Iza procesa odlučivanja o imenu nije postojala nikakva veštačka inteligencija (što bi se možda očekivalo), već slučajan izbor koji se sticajem okolnosti odlično uklopio i brzo se “odomaćio” u timu, a i šire.

Anari AI je nastao kao odgovor na globalnu krizu izazvanu COVID19 pandemijom. Stefanova i Jovanova inicijalna ideja i plan su bili izmenjeni dolaskom korone, te su ubrzo kreirali ime Anari AI gde je zapravo u početku cilj bio pružanje servisnih usluga. Dolaskom Bogdana u tim uvideli su da zajedno mogu da postignu mnogo više i vremenom je sve dobilo bolji smisao i nastalo je ovo što imamo danas.

Upoznajtete nas sa načinom funkcionisanja u „Anari AI“, kako izgleda rad u jednoj srpskoj startup kompaniji?

- Kao što i sami znate, Srbija je tek na početku uspostavljanja jednog “zrelog” startap ekosistema, te većina nas u Anariju nije imala iskustva rada u startap kontekstu. Iako postoje razne predrasude, kada jednom uđete u taj “svet” zapravo vidite da je izuzetno uzbudljivo, u isto vreme i izazovno, i da ni jedan dan nije isti. Ako bi jednom rečenicom opisivali rad u srpskom startapu onda je to definitivno, kako mi to metaforički kažemo, svakodnevno ˇ“podizanje kašike sa poda“. To najjednostavnije rečeno, znači rešavanje raznih problema nezavisno od toga koliki i kakvi oni bili, a sve to bez sakrivanja iza fraze “to nije moj posao”. To svakom članu tima daje izuzetno veliku odgovornost, ali i slobodu da učestvuje u stvaranju nečeg veoma jedinstvenog i svakako okruženje u kojem ljudi nisu samo mali “šrafovi” u nekom velikom ili kompleksnom sistemu.

Kad smo kod ljudi, kakve ljude i kakav mentalitet zahteva jedna ovakva kompanija i pošto veštačka inteligencija spada u visoku tehnologiju možete li da pojasnite šta znači termin „deep tech“ startap?

- Ja bih najpre krenuo od onoga šta zapravo termin “deep tech” znači, zbog toga što izuzetno snažno utiče na to kakve ljude i mentalitet jedna ovakva organizija zahteva. Dakle, da bi startap mogao da se svrsta u “deep tech” on mora da zadovolji dva osnovna kriterijuma. Prvi, da postoji inženjerski ili naučni rizik u realizaciji same ideje, i drugi, ukoliko se ideja uspešno realizuje, da na tržištu postoji potreba za razvijenim rešenjem. Bez ova dva kriterijuma startap  nije “deep tech”. Ukoliko ovo stavimo u ravan ljudi i mentaliteta, mi pre svega tražimo ljude koji posežu za inovativnim pristupima u svemu što rade, koji imaju izuzetno visoku sposobnost prilagođavanja, konstantno se unapređuju, znatiželjni su i imaju strpljenja za ono što rade. Da bi nešto opipljivo napravili u deep tech startapu potrebno je mnogo više vremena nego u “shallow tech” startapu koji se bavi relativno jednostavnim tehnološkim napretkom. Broj “deep tech” startapa je stoga značajno manji, i još uvek nema previše prilika za rad u njima, posebno u našem regionu.

Tim ljudi sa više različitih ekspertiza

S obzirom na to da imate saradnike iz različitih oblasti nauke, koliko su po vama važne „multidisciplinarne“ pozicije?

- Ono što mi u Anariju radimo samo po sebi uključuje izuzetno veliku multidisciplinarnost i kompleksnost koju ona nosi. Naše rešenje je spoj softvera, hardvera, veštačke inteligencije,  podržavanje svega toga u “cloud”  infrastrukturi, sa dodatnim disciplinama koje omogućavaju da se jedan ovako kompleksan projekat razvija. Iz te perspektive, kao i iz perspektive budućih trendova u razvoju tehnologije i trendova u oblasti globalne radne snage, multidisciplarnost postaje neprocenjiva vrednost. Pronaći osobu koja u sebi nosi više različitih ekspertiza je veoma teško, broj takvih ljudi je izuzetno mali, a potražnja za njima izuzetno velika. U skladu sa savremenim trendovima i prognozama, smatramo da je mnogo efikasnije stvoriti tim visoko-komplementarnih ljudi u kontekstu samog znanja, gde će svaka osoba pored svoje “bazične” ekspertize, ući u polje multidisciplinarnosti i kreirati dodatnu vrednost za sebe i organizaciju.   

Koje su vaše ciljne grupe i u kojim granama industrije očekujete da postignete najveći uspeh?

- Naš projekat je veoma kompleksan i usmeren na dva segmenta - na korisnike koji će koristiti našu platformu za razvoj svojih rešenja i na aplikativne, odnosno komercijalne korisnike koji će ista ta rešenja koristiti. Iz te prve perspektive, očekujemo da napravimo revoluciju u oblasti razvoja alata za kreiranje hardverskih akceleratora (čipova) baziranih na veštačkoj inteligenciji, gde ćemo omogućiti svima koji imaju odličnu ideju da je jednostavno realizuju. To znači da neće biti potrebe da troše ogromnu količinu vremena na sticanje dodatnih znanja i veština, već da se isključivo fokusiraju na razvoj svog rešenja. PyGears se tu nameće kao jedan od alata koji je na dobrom putu da deo vizije i ostvari.

Sa druge strane, naš prvi cloud AI čip koji će tek biti lansiran, ThorX, pružaće značajno efikasniju semantičku segmentaciju 3D oblaka tačaka u industrijama koje se bave prostornim planiranjem, ispitivanjem topologije i slično, kreiranjem realističnih digitalnih 3D modela građevinskih objekata, kao i u “digital twin” industriji, trenutno veoma popularnoj zbog Metaversa, gde je glavni cilj da se naprave 3D replike realnih objekata, i sveta oko nas. U ovim industrijama vidimo najveći potencijal za saradnju, zbog trenutne implementacije 3D oblaka tačaka, koji se koriste u procesima kao sto su ispitivanje terena i pravljenja 3D modela.

Kako ste uspeli u tome da vaš programski jezik „PyGears“ postane predmet na UCLA i koja su vaša očekivanja od saradnje sa poznatim univerzitetom?

- PyGears je prvi u nizu rešenja koji treba da olakša razvoj čipova u klaudu, ali i da omogući inženjerima da na jedan lakši, brži i pristupačniji način svoje ideje “pretoče” u hardver, koji je u isto vreme konfigurabilan i fleksibilan. Sa tom željom smo inicirali i uspešno realizovali uvođenje PyGears-a na UCLA, jedan od najprestižnijih svetskih univerziteta, i to u okviru njihove „Henry Samueli“ škole inženjerstva. Sam put do ulaska PyGears-a na UCLA je bio veoma dugačak i zahtevan, ali je naš tim uradio više nego sjajan posao. Zaista smo ponosni kako na energiju, tako i na želju da ovako nešto ostvarimo. Naša ideja je da zajedno sa sjajnim studentima ovog i drugih univerziteta pokrenemo zajednicu koja će pomoći da se PyGears dalje razvija i usavršava, ali i istovremeno da promovišemo viziju u kojoj se hardver promatra iz ugla softverskih paradigmi.

Ponudili ste „PyGears“ kao “open source” projekat. Pretpostavljamo da je u ovom trenutku najvažnija stvar da se što više ljudi uključi u razvoj. Da li ste zadovoljni sa brojem entuzijasta koji su se priključili?

- PyGears jeste jedna od inicijativa da ljudi koji imaju ideju, istovremeno dobiju i besplatan alat koji će im pomoći da tu ideju i realizuju. Istovremeno to je alat čijem razvoju i unapređenju mogu svi da i doprinesu. Samim ulaskom PyGears-a na UCLA počeli smo aktivnu kampanju njegovog promovisanja i već u prvim danima nakon promocije broj ljudi i entuzijasta je krenuo da raste. U tom cilju smo ga i dodatno osnažili i ponosni smo na to što je zajednica na Discord platformi veoma aktivna i svakim danom doprinosi daljem razvoju PyGears-a. U prilog tome govori i cinjenica da je PyGears zajednica za samo par nedelja okupila više entuzijasta u odnosu na slične zajednice koje su poznatije i godinama postoje u industriji.

Koliko je marketing važan faktor za vas, s obzirom na to da imate ovako kvalitetnu, revolucionarnu ideju, odnosno proizvod?

- Preneti ovakvu ideju koja je veoma kompleksna, multidisciplinarna i futuristička nije nimalno jednostavan posao. Iz te perspektive uloga marketinga za nas je izuzetno važna - sa jedne strane u kontekstu “prenošenja” onoga što mi radimo i želimo da postignemo, i sa druge strane, kako da to “prenesemo” našoj cijlnoj grupi. Treba naglasiti da shodno u fazi u kojoj se Anari AI trenutno nalazi naše marketinške aktivnosti će sigurno biti još zapaženije u narednom periodu. Sa veoma skromnim kapacitetima u proteklom periodu, što je sasvim normalno za startup u seed fazi, i velikim zalaganjem našeg tima, glas o Anariju se polako, ali sigurno širi.

Nedostaje milion hardver inženjera na svetskom tržištu

Svakog dana čitamo o nedostatku ljudi u IT sektoru. Kakva su Vaša zapažanja i koliko se globalne potrebe za radnom snagom razlikuju u odnosu na potrebe koje ima Srbija?

- Mi se vrlo aktivno bavimo praćenjem kako domaćeg tako i globalnog tržišta IT profesionalaca. Pre nekoliko nedelja smo završili jednu opširnu analizu u kontekstu globalnih trendova u profesijama koje su važne za naš projekat. Poslednja predviđanja govore da će u pogledu radne snage na globalnom nivou do 2030. godine nedostajati više od 85 miliona ljudi, što je ugrubo jednako broju stanovnika jedne Nemačke. Srbija u tom pogledu nije drugačija od drugih delova sveta, posebno kada se radi profesijama koje su posredno ili neposredno vezane za IT. Ukoliko govorimo o konkretnim pozicijama koje su Anariju zastupljene, zanimljivo je da trenutno u svetu postoji nedostatak od skoro milion hardrver inženjera. Stanje sa inženjerima mašinskog učenja je takođe veoma slično, dok je na tržištu softver inženjera samo za nijansu bolje. Ukoliko sve to dovedemo u vezu sa nestašicom čipova, trendu rasta njihove upotrebe i problemima u snabdevanju sirovinama i kompleknosti razvoja, možemo videti koliko će zapravo ovo što Anari kreira biti značajno u budućnosti.

Pošto ste u svakom smislu “kompanija budućnosti”, kako izgleda vaša vizija budućmosti?

- Obično kada se govori o budućnosti, prva pomisao je kako će roboti preuzeti svet, preuzeti posao koji rade ljudi i to mnogo brže nego što neko može da pretpostavi. Ovo je svakako jednostrano i potpuno pogrešno viđenje stvari. Ono što istraživanja pokazuju jeste da najveći problem neće biti “opasnost” od toga da će roboti preuzeti sve poslove, već da neće postojati dovoljan broj ljudi na zemlji koji može da obavlja postojeće poslove.

Pored toga, mnogo je veća verovatnoća da će se afirmisati već poznati pristup u oblasti veštačke inteligencije koji kombinuje veštačku i ljudsku inteligenciju. Cilj ovog pristupa jeste kreiranje rezultata koji je bolji od onog što bi veštačka ili ljudska inteligencija samostalno i nezavisno mogle da postignu. Nalazimo se na prelomnoj tački koja će odrediti oblik veštačke inteligencije u budućnosti. Oni koji prihvate veštačku inteligenciju i koriste je za unapređenje efikasnosti u svakodnevnom radu uz ugrađivanje ljudske sposobnosti i stručnosti verovatno će imati najveću korist i mogućnosti od širenja tehnologije. Naš poziv je da omogućimo da za ono za šta je danas potreban ceo tim stručnjaka natprosečnog znanja i stotine miliona dolara, bude ostvarivo svakoj osobi na svom računaru.

Iz vašeg iskustva, koji je najbolji savet koji možete da date ljudima u Srbiji koji imaju ideju i planiraju da pokrenu startap?

- Napomenuo sam da je Srbija tek na početku uspostavljanja jednog “zrelog” startap ekosistema. Sa te strane vidljivi su značajni koraci koji će dodatno da razviju taj ekosistem i da omoguće ljudima u Srbiji koji imaju sjajne ideje da pokušaju da ih realizuju. Najbolji savet je više nego jednostavan - da idu za svojom idejom, da se ne boje da pođu za svojim snom. Propuštene prilike mnogo više bole od neuspeha!

Pored toga, presudno je sa kakvim timom ljudi okupljenih oko sebe će krenuti u ostvarivanje svoje želje i pokretanje startapa. Džim Kolins je to u svojoj knjizi „Kako stići od dobrog do sjajnog“ veoma lepo opisao: kada imate prave ljude na pravim sedištima u autobusu, postaje manje bitno kuda ste krenuli, već umesto toga, koliko daleko možete stići.

Oceni tekst

22 osobe su glasale, prosečna ocena: 5

0 komentara

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga