Iako je Srbija postala deo globalnog regulatornog tela za AI - u svom dvorištu na prvi pogled nema šta da reguliše. Barem ako gledamo rezultat koji domaći startapovi ostvaruju u ovoj oblasti. Naša zemlja kaska i za regionom centralne i istočne Evrope (CIE) i za najbližim komšilukom u privlačenju investicija za startapove koji se bave veštačkom inteligencijom, ukazuje istraživanje "The State of AI in CEE", koje je objavio The Recursive. I dok se stotine milijardi dolara/evra sliva u ovaj perspektivni tehnološki trend, a 99 odsto svih fondova rizičnog kapitala ulaže upravo u taj sektor, nameće se pitanje šta se dešava u domaćem AI ekosistemu? Iako bi navedene brojke možda valjalo shvatiti kao razlog za brigu, sagovornik HelloWorld-a navodi da zato nema razloga. Imamo izvanredne talente, mnoštvo firmi koje rade na ozbiljnim projektima – samo nemamo startap kulturu. SME sektor i ovde mnogo bolje pliva od početnika u poslovanju.
Istraživanje koje je sproveo The Recursive obuhvatilo je 1.350 startapova, kompanija i investitora iz 14 zemalja, a pokazala je da je regionalni AI startap ekosistem od januara do avgusta finansiran sa ukupno 593 miliona evra, što je uporedivo sa 2023. godinom (kada je prikupljeno 850 miliona evra). Udeo Srbije u ovoj svoti jeste skoro pa zanemarljiv - samo pola procenta, odnosno ukupno tri miliona evra – ali se srpski uspesi u ovom polju uglavnom ne zasniva na startapovima, već na etabliranim firmama. Konkretno, za aktuelni rezultat zaslužna su samo dva startapa, Collabwriting, platforma za onlajn istraživačku saradnju, i Lupa Technology, SaaS kompanija koja koristi AI za data mining i analizu podataka u građevinarstvu i pravosuđu.
Što se tiče broja analiziranih startapova, Poljska predvodi region CIE u razvoju komercijalne veštačke inteligencije, jer se u njoj nalazi skoro četvrtina inovativnih preduzeća u oblasti AI. Slede je Grčka (17,5 odsto) i Rumunija (13,6 odsto). Srbija je osmoplasirana, sa udelom od 4,4 odsto, a ispred nje se nalaze Mađarska, Hrvatska i Bugarska. Hrvatska stoji mnogo bolje od Srbije u privlačenju investicija u ovoj perspektivnoj oblasti, sa 107 miliona koje je u sektor ušlo samo od januara do avgusta 2024. godine.
Doduše, u izveštaju se napominje da je na ovaj rezultat umnogome uticao uspeh kompanije za autonomnu mobilnost VERNE (100 miliona evra investicija tokom ove godine), koju je sa najbližim saradnicima osnovao Mate Rimac. Prethodno je VERNE u rundama iz 2023. godine prikupio još veću sumu - 180 miliona evra.
Opet, čak i ako isključimo ovaj primer, hrvatski AI startapovi, kao što su Pythagora, Qubinets i Mindsmiths (da navedemo neke) su ukupno prikupili duplo više od srpskih kolega.
Ceo region Zapadnog Balkana (Srbija je u izveštaju ovde uvrštena, jer je kao tržište premala da bi se kotirala samostalno) suočava se sa značajnim jazom u investicijama u poređenju sa susedima koji su države-članice EU.
Iako je Srbija obećavala zahvaljujući značajnim završnim fazama startapa i pokretanju novih fondova rizičnog kapitala, manje od 30 odsto novca koje (je prikupljeno) je otišlo AI startapovima (gorenavedenih tri miliona evra), navodi se u izveštaju. O problemu finansiranja domaćeg startap ekosistema HelloWorld je već pisao.
Veliki iznosi koji su se prošle godine ulili u AI startap preduzeća na Zapadnom Balkanu otišli su u bosanskohercegovački Rolla (5,8 miliona evra) i u dva srpska startupa - ANAri AI (3,3 miliona evra) i Trickest (12,9 miliona evra).
Skoro sve države koje su bile predmet analize beleže rezultate uporedive sa prošlogodišnjim nivoom. Rast na koje je IT sektor navikao je, barem u ovoj oblasti, tokom 2024. godine izostao. Mađarska se u prvih osam meseci približila tek polovini novca koji su tamošnji startapovi prikupili tokom 2023. godine. Grčka, Rumunija i Slovačka su na putu da dostignu prošlogodišnji rezultat. Nasuprot tome, Češka i Zapadni Balkan doživljavaju pad priliva kapitala. Godina još nije gotova, pa još uvek postoji šansa da ove zemlje dostignu ili premaše prošlogodišnje nivoe finansiranje.
Nakon rasta finansiranja zabeleženog u 2021. godini, koji je bio podstaknut investicionim fondovima, rizičnim kapitalom (venture capital - VC) i finansijskom podrškom Evropske unije, investicije su u narednim godinama stalno opadale. Mnogi stručnjaci sadašnju situaciju vide kao korekciju.
Neuobičajeno veliki obim VC investicija u 2021. i 2022. godini bio je izuzetak, a nivoi finansiranja se sada vraćaju na dugoročni prosek, navodi se u izveštaju.
Uprkos svemu navedenom, domaći stručnjaci smatraju da je situacija bolja nego što izgleda. Primera radi, osnivač DSC Europe franšize - vodeće Evropske AI & Data franšize, Aleksandar Linc-Đorđević navodi da izveštaj koji je objavio The Recursive nudi samo ograničenu sliku domaćeg AI ekosistema.
“Izveštaj jednoobrazno posmatra stanje, samo iz ugla investicija u startap firme. Što se tiče znanja i broja talenata, ali i svih ostalih relevantnih faktora – Srbija je de fakto lider u regionu, uključujući u njega i Rumuniju kao daleko veću državu. Izveštaj ne bih uzeo zdravo za gotovo jer, jednostavno, moramo da uzmemo više stvari u obzir. Kao prvo, kulturološki, nama najveći broj inovacija dolazi iz malih i srednjih preduzeća (SME). Ista je situacija i sa upotrebom veštačke inteligencije. Imamo kompanije koje (u ovoj oblasti) već uspešno posluju i koje nemaju potrebu za velikim investicijama. Između ostalog imate i Inspira Grupu, koja isto radi ozbiljan projekat za preporuke na bazi mašinskog učenja. Ono što jeste tačno u izveštaju je da (Srbija) nije startap država. Par lasta ne čini proleće”, ocenio je Linc-Đorđević.
On je dodao i da Srbiji nedostaje „biznis deo“ za veći uspeh celokupnog IT sektora.
“Imamo problem da definišemo proizvode koji su ‘fit-for-market’, i mislim da programi koji se bave startap preduzetništvom ponekad samo promovišu startapove za domaće potrebe, i time možda stvaraju lažnu sliku da li njihov proizvod ima kupca ili ne. Naše podneblje ima odlične inženjere, ali i problem što biznis i marketing ljudi, koji bi trebali da se bave prodajom ovih tehnologija - nisu na vrhunskom nivou. Nažalost, ni država nije to prepoznala, pa u (nedavno usvojenoj) Strategiji razvoja veštačke inteligencije nije prepoznala ta tercijarna zanimanja, jer je to realno ono što nedostaje. Mi ćemo kao ekosistem raditi na tome da edukujemo ljude, ali moramo da shvatimo da prodaja i promocija tehnoloških kompanija potpuno različita od drugih sektora“, kazao je Linc-Đorđević.
Treća važna stavka za relativni (ne)uspeh domaćeg AI ekosistema vezana je za samu regulativu. Prema njegovim rečima, ona može kreirati podsticajnije okruženje za sve koji bi želeli da se bave veštačkom inteligencijom.
„Sigurno znam da je Srbija izabrala prvi AI venture fond, koji bi mogao da popravi ovu situaciju. Imamo TS Ventures fond, zajednicu biznis anđela Inicijative Digitalne Srbije. Postavlja se pitanje zašto nisu više investirali u AI startapove? Da li zaista zato što nisu našli dobre kandidate ili je u pitanju nepoznavanje šta u kandidatu treba gledati. Ako zaista imamo loše startapove, to se da lako rešiti - tako što se radi na razvoju proizvoda. Ako imamo dobre inžinjere, sigurno ćemo imati i dobar proizvod. Ako je ova druga stavka, onda imamo strukturalni problem koji se može rešiti privlačenjem novih fondova, koji će onda zaista biti pobednici VC trke. Ja verujem da je istina negde na pola puta. Vratio bih se i na regulativu - ako neko želi da uloži novac u neki poduhvat, taj neko bi voleo da taj novac i taj poduhvat budu pravno zaštićeni i/ili da korist bude na nivou 100 i 1.000 puta povrata investicije. Pitanje je koliko je ovo realno. Opet, ne zato što u domaćem sektoru nema rasta. Istorija nam, jednostavno, pokazuje nešto drugo. Možda je jedno, možda je drugo, možda i jedno i drugo. Na regulativu se vraćam jer ako neko očekuje da uloži u srpski startap i da očekuje da mu se vrati 1.000 puta uvećana investicija – to nije realno. Opet, ne zato što u domaćem sektoru nema rasta. Istorija nam, jednostavno, pokazuje nešto drugo. Mi i dalje nemamo svog jednoroga, Hrvatska sada već ima dva. Što znači da imamo i problem proboja na tržište koje bi prepoznalo naš potencijal“.
Linc-Đorđević podseća da AI ekosistem čine i konferencije koje okupljaju talente, ali i firme koje se bave mašinskim učenjem, analitikom, data engineering-om... U Srbiji mnoštvo njih ima lepe profitne marže i da bi, uz malo promenjen model finansiranja, i VC fondovima mogle da donesu rast zarade.
„Najgora stvar koju možete da imate je VC fond koji ne ulaže ni u šta. To je obesmišljavanje postulata na kojima su nastali“ , zaključio je Linc Đorđević.
0 komentara