Obrazovanje u oblasti digitalne forenzike u Srbiji postaje sve značajnije, naročito u svetu porasta sajber kriminala. Kako digitalni tragovi sve češće postaju ključni dokazi u istragama, raste i potreba za stručnjacima osposobljenim za njihovo pronalaženje i analizu.
Digitalna forenzika obuhvata prikupljanje, analizu i prezentaciju digitalnih dokaza sa računara, mobilnih telefona, računarskih mreža i drugih digitalnih izvora. U Srbiji se ova oblast razvija kroz formalno obrazovanje, specijalizovane obuke i praktičan rad u bezbednosnim institucijama ili IT firmama.
Pored Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, digitalna forenzika se izučava i na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, Univerzitetu odbrane, Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, Elektronskom fakultetu u Nišu, kao i na univerzitetima Metropolitan i Singidunum.
Iako u Srbiji još uvek ne postoji studijski program koji je u potpunosti posvećen digitalnoj forenzici, ona se izučava kroz različite nastavne programe na više visokoškolskih ustanova.
Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu formiran je domaći centar za obrazovanje u ovoj oblasti, sa specijalizovanom laboratorijom i nastavom koja integriše pravne, informatičke i bezbednosne aspekte.
Redovni profesor na ovom fakultetu i sudski veštak iz oblasti informacionih tehnologija, prof. dr Stevan Gostojić, u razgovoru za portal HelloWorld objašnjava da se nastava iz digitalne forenzike realizuje kroz predmet Uvod u digitalnu forenziku, stručnu praksu i izradu master radova.
„Nastava je koncipirana tako da se teorijski deo izlaže na predavanjima, dok se praktični deo savladava kroz laboratorijske vežbe, gde studenti sprovode simulirane forenzičke istrage uz pomoć asistenata“, navodi prof. Gostojić.
Tokom nastave studenti se upoznaju sa forenzikom računara, mreža, mobilnih uređaja, multimedijalnih zapisa i drugih relevantnih oblasti. Studenti koji žele da steknu dublje praktično iskustvo imaju mogućnost da obavljaju stručnu praksu u laboratoriji za digitalnu forenziku.
„Stručna praksa je osmišljena tako da studenti samostalno sprovode simulirane forenzičke istrage. U okviru master radova, često razvijaju prototipove softverskih alata za konkretne aktivnosti u forenzičkim istragama“, dodaje Gostojić.
Digitalna forenzika se kao zasebna oblast razvila pre nekoliko decenija, ali je nastava na FTN-u formalno započela 2021. godine. Kako su informacione tehnologije evoluirale, tako su se u nastavni proces uvodile nove oblasti i nabavljana je savremena oprema.
„Uvođenje novih oblasti se nastavlja. Ove godine će studenti u okviru predmeta Uvod u digitalnu forenziku izučavati i forenziku kriptovaluta“, najavljuje prof. Gostojić.
Rad laboratorije za digitalnu forenziku u praksi
Laboratorija za digitalnu forenziku na Fakultetu tehničkih nauka učestvuje u nastavi, naučno-istraživačkom radu i pružanju komercijalnih usluga. Fakultet je partner u više međunarodnih istraživačkih i razvojnih projekata, sa posebnim fokusom na primenu veštačke inteligencije u digitalnoj forenzici. Pored toga, laboratorija je angažovana od strane pravosudnih organa za veštačenje u oblasti IT-a.
Opremljena je savremenim hardverom i softverom: radnim stanicama, forenzičkim mostovima i duplikatorima, specijalizovanim alatima za forenziku mobilnih uređaja, kao i softverima otvorenog koda, osim u slučajevima kada se koriste komercijalni alati neophodni za rad sa mobilnim telefonima.
„Koristimo istu opremu kao i profesionalci. Ipak, zbog finansijskih ograničenja, najčešće koristimo softver otvorenog koda, uz izuzetke kada je reč o alatima za mobilnu forenziku“, ističe Gostojić.
Direktan rad sa realnim forenzičkim alatima izuzetno je važan za studente, smatra Gostojić, jer omogućava: realizaciju zadataka koji se ne mogu izvršiti bez specijalizovanih alata, upoznavanje sa alatima koji se koriste u profesionalnoj praksi, povećanje interesovanja studenata za ovu oblast.
„Nažalost, cene profesionalnih alata su visoke, a budžeti za visoko obrazovanje ograničeni, pa alati nisu uvek dostupni“, dodaje on.
Saradnja sa pravosudnim organima
Laboratorija redovno sprovodi veštačenja po nalogu sudova i tužilaštava. Organizuju se i studijske posete relevantnim institucijama poput Službe za suzbijanje visokotehnološkog kriminala i Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP-a, gde se studenti upoznaju sa organizacijom, zadacima i opremom ovih jedinica.
Iako zakonski u veštačenjima mogu učestvovati samo zaposleni na FTN-u, studenti kroz predispitne obaveze i stručnu praksu imaju priliku da sprovode simulirane istrage, što značajno doprinosi praktičnom usvajanju znanja i povećava njihovu motivaciju.
„Prema mišljenju samih studenata, ovo iskustvo značajno olakšava sticanje znanja i donosi veliko lično zadovoljstvo“, naglašava Gostojić.
Trenutno najtraženije veštine u ovoj oblasti, dodaje, odnose se na forenziku mobilnih uređaja – posebno preuzimanje i analizu podataka sa njih. Međutim, u porastu je i potreba za znanjima iz oblasti forenzike oblaka, kriptovaluta i pametnih automobila.
Uloga veštačke inteligencije i saveti za mlade
Veštačka inteligencija (VI) menja digitalnu forenziku na sličan način kao i druge tehnološke oblasti. Kako pregledanje i analiza digitalnih tragova iziskuju mnogo vremena, primena VI omogućava automatizaciju i ubrzanje procesa, uz značajno smanjenje troškova.
„Veštačka inteligencija se koristi, na primer, za automatsku identifikaciju osoba, dokumenata ili nelegalnog sadržaja na multimedijalnim zapisima, kao i za prepoznavanje glasova i reči na audio snimcima“, navodi Gostojić.
Sinergija između nastave, istraživačkog rada i forenzičke prakse omogućava postizanje izuzetnih rezultata.
„To nam omogućava da studentima prenesemo najnovija znanja iz prakse i nauke, dok kroz pitanja studenata i izazove iz stvarnog rada prepoznajemo pravce za dalja istraživanja“, objašnjava Gostojić.
Njegova poruka mladima je jednostavna:
„Učiti, učiti i samo učiti. Digitalna forenzika je široka i dinamična oblast, a brzina razvoja tehnologije zahteva stalno usavršavanje.“
Perspektiva i izazovi – pogled iz SHARE Fondacije
SHARE Fondacija se bavi zaštitom digitalnih prava, sajber bezbednošću i edukacijom medija, organizacija civilnog društva. Bojan Perkov, koordinator digitalnih politika u ovoj organizaciji, ističe da sajber bezbednost postaje sve relevantnija tema u formalnom obrazovanju, iako su akademski programi u Srbiji još u povoju.
„Tržište postavlja sve veće zahteve i očekuje se više prilika za stručno usavršavanje u ovoj oblasti“, kaže Perkov.
Prema njegovom mišljenju, ključne osobine svakog forenzičara su razumevanje digitalnih tehnologija, analitičko razmišljanje, radoznalost i upornost. Strpljenje je takođe veoma važno jer je posao često izazovan, ali upravo to ga čini zanimljivim.
„Bitno je i poznavanje pravnih okvira, jer digitalna forenzika zahteva zakonito postupanje“, napominje Perkov.
Specifičnost ove discipline je u tome što se „ide ispod površine“ tehnologije – analiziraju se nevidljivi digitalni artefakti koji mogu biti ključni u istragama. Široko poznavanje tehnoloških platformi je odličan temelj za specijalizaciju, na primer za operativne sisteme mobilnih telefona kao što su iOS ili Android.
Perkov ističe da, iako je digitalna forenzika usko specijalizovana, globalna tražnja za ovim kadrom pruža mladima mogućnosti da grade uspešne karijere i u Srbiji.
Što se tiče primene veštačke inteligencije, Perkov podseća na važnost očuvanja integriteta i poverljivosti u istragama. Svaka primena VI mora biti pažljivo razmotrena sa pravnog i etičkog aspekta, kako bi se zaštitila ljudska prava i slobode.
„U trenutnim okolnostima, takva primena još uvek nije realno moguća zbog izazova koje donosi korišćenje AI alata“, zaključuje.
Na kraju, poručuje mladima:
„Istražujte ono što se ne vidi na prvi pogled – jer se najzanimljiviji odgovori i najveći izazovi kriju upravo ispod površine.“
0 komentara