Tri najčešće primenjena formata rada za programere su freelance rad, klasičan rad u firmi i remote rad. U današnje vreme, sa pojavom co-working prostora u većim gradovima, a i sa dolaskom plandemije, sva 3 vida su dobila svoje hibridne verzije, ali ću ja pokušati da se držim standardnih definicija i pri svemu budem što objektivniji. Šta su dominantni vidovi rada, i koji je za vas najbolji?
Šta je freelance rad?
Freelance rad podrazumeva samostalan rad gde je na nama da obezbedimo sebi računar i prostor za rad. Klijenti su mahom promenjivi, i radi se od projekta do projekta. Isplate se za svakog klijenta i svaki projekat dogovaraju, tako da je njihovo vreme i količina uvek podložno promeni. Takođe ovaj vid rada skoro podrazumeva neku popularnu berzu rada koja garantuje te dogovorene isplate, drži bazu ocena i iskustava, kako za poslodavce i tako i za freelance programere.
Šta podrazumeva klasičan rad u firmi?
Klasičan rad u firmi je u suštini ono što naši roditelji podrazumevaju pod poslom. Uglavnom je to fiksno ili blago klizno radno vreme, obezbeđena kancelarija i oprema i jedan kolektiv sa kojim sarađujemo. Takođe, za razliku od freelance kolega, automatski imamo zdravstveno osiguranje, ne razmišljamo o papirologiji i, kako domaći poslodavci nekad umeju da naglase, imamo “redovnu platu” koja leže po nekoj konvenciji (uglavnom je to prvi radni dan u mesecu).
Šta podrazumeva remote rad?
Remote rad je u poslednje vreme izuzetno česta “beneficija” koju nude firme koje imaju svoje kancelarije, ali ovde govorim o angažmanu gde se isključivo radi van kancelarije firme (bila to kuća, ili neki co-working prostor). Remote rad će uglavnom nositi sigurnosti klasičnog rada kao što je dugoročniji ugovor, sigurne isplate, neretko oprema za rad i naravno, jedan kolektiv sa kojim smo manje ili više u kontaktu, zavisno od pozicije.
Freelance rad - prednosti
Freelance rad ima najnižu barijeru za ulazak. Dovoljno je da smo sigurni u svoje znanje, ili realnije, da smo sigurni da ćemo uspeti da izvršimo neku uslugu na jedan ili drugi način, i možemo da se prijavimo na neku popularnu berzu rada i počnemo nuditi spomenute usluge. Radno vreme će uglavnom biti apsolutno slobodno određeno, sem kada treba da se sastanemo sa klijentom u ključnim momentima projekta. Nismo “osuđeni” na jedan kolektiv pa možemo svaki projekat da iskoristimo da pravimo nova poslovna poznanstva, a ako se ne specijalizujemo previše usko, možemo skupiti i vrlo široko iskustvo izvršavajući najrazličitije zadatke.
Freelance rad - nedostaci
Iako ima nisku barijeru za ulazak, freelance rad se uglavnom vezuje za neku berzu rada na kojoj moramo izgraditi reputaciju. To znači da moramo ostaviti izuzetno dobar utisak, na ponekad teškog i neprofesionalnog klijenta, a uz sve to naplatiti skoro ništa da bismo plivali u moru niskih ponuda iz podneblja gde te niske ponude nisu toliko neisplative kao kod nas. Naravno da sa izgrađenom reputacijom možemo zahtevati više, ali to mahom zavisi od naših pregovaračkih sposobnosti i besprekorne istorije završenih projekata. Takođe, sami obezbeđujemo prostor za rad i opremu što znači da troškovi sve te fleksibilnosti padaju na nas. Nemamo fiksiran kolektiv što znači da možemo da izbegavamo zadatke i vidove programiranja koji nam ne idu - dok god možemo dovoljno da naplatimo i dostavimo funkcionalan kod, komotno možemo izbeći “rupe” u znanju što vremenom može postati barijera za konkretnije naplaćen posao. Naposletku, u zavisnosti od našeg karaktera, apsolutno klizno vreme može da znači i ceo dan, i celu noć, a mogućnost da bilo kad uzmemo slobodne dane postane nemogućnost da odredimo sebi slobodan dan.
Klasičan rad u firmi - prednosti
Barijera za ulaz u firmu zavisi od našeg iskustva, pozicije i plate koju bismo želeli. Ono što ovaj vid rada nudi je gomila sigurnost, ugovor sa otkaznim rokom, slobodne dane, slobodne državne praznike, opremu i mesto za rad. Pored gomile prednosti, imamo “džoker” prednost kolektiva. Ukoliko smo u dobrom kolektivu programera (ovde mislim i na ljudske i na tehničke kvalitete) možemo jako mnogo da naučimo. Pisanje koda za kolektiv znači poštovanje i izučavanje određenih normi što nas nužno čini boljim programerom i dozvoljava nam da vremenom preskočimo barijere za bolje i plaćenije pozicije. Socijalizacija koja dolazi sa kancelarijskim poslom je ključna za mentalnu higijenu koja ume biti prilično narušena recimo, nedisciplinovanim, usamljenim freelance radom od kuće.
Klasičan rad u firmi - nedostaci
Barijera za ulaz u dobru firmu nekad može biti relokacija. Ukoliko nemamo sreću da je kancelarija baš u našem gradu, putovanje ili relokacija mogu da budu problematični (mada možda nekom mlađem relokacija iz manjeg u veće mesto bude prednost). Sva sigurnost, slobodni dani, oprema i tako dalje - koštaju. To znači da postoji razlika između onoga što zarađujemo i šta zapravo privređujemo firmi (koja je recimo kod freelance rada nepostojeća, sve ide nama). Za manje iskusne kolege to nije faktor, budući da oni dobijaju neprocenjivo iskustvo i znanje - “seniori” već moraju sami da odluče gde su i zašto. Kolektiv može postati toksičan ukoliko ne postoji razrađen HR sistem, a projekti koje firma bira mogu biti šablonski pa se iskustvo pretvara u godine službe, a ne aktivan razvoj.
Remote rad - prednosti
Remote rad za firmu je u suštini hibrid freelance i klasičnog rada. Prostor obezbeđujemo sami, opremu uglavnom obezbedi firma. Imamo sigurnost dugoročne saradnje. “Ulazne” pozicije su (kako sam čuo) nepostojeće ili retke, ali za iskusnog programera ovo nije prepreka. Ako odvojimo kutak kuće za rad, put do posla ne postoji i slobodno vreme je maksimalizovano. Takođe, slično klasičnom pristupu dobijamo kolektiv - komunikacija nije neposredna kao i uživo, ali i dalje kodiramo sa kolegama što nosi već nabrojane prednosti za našu veštinu.
Remote rad - nedostaci
Potpuno remote rad često nude strane firme. To će podrazumevati prilagođavanje drugoj vremenskoj zoni. Bila firma strana ili domaća, mnogo znači da li zahtevaju da je svaki minut pobrojan ili imaju realniji pristup evaluaciji vašeg rada. Nedostatak poverenja, pogotovo u početku ovakvog vida saradnje može biti problem, pogotovo ako je ovo nešto novo za poslodavca. Svaki komunikacioni problem koji možete zamisliti u klasičnoj firmi je uvećan daljinom, a možda čak i kulturološkim razlikama. Naposletku, budući da je ovo hibridan pristup u odnosu na prva dva, možemo zamisliti i hibrid pobrojanih mana.
I šta ćemo sad?
Kada sam započeo ovu analizu, trudio sam se da imam otvoren um i da ne odam opisima u kom aranžmanu sam trenutno, a s kojim sam imao najgora iskustva, dakle - da budem što objektivniji. Ono što bih voleo da podvučem kao nešto što se provlači kroz sve prednosti i mane ovih vidova rada su važnost kolektiva, odnosno klijenta kome nudite usluge, i sa druge strane vaše sopstvene naravi. Koliko ste disciplinovani, koliko toga možete sami, da li vam je privatni život dovoljno ispunjen da možete da radite od kuće, ili samujete po ceo dan. Kako pristupate radu, kakvi ste u saradnji - komunikacija i poštovanje su dvosmerne ulice. Najbolja povratna informacija na neki poslovni aranžman je osvrnuti se na svoje svakodnevno raspoloženje, odnosno, kako to popularno zovu “mentalno zdravlje”.
I za kraj, stereotipno vidimo “kompjuteraše” kao introvertne cvikeraše, i iako neki od njih to i jesu, uspeh radnog angažmana se svodi na posve ljudski faktor. Na veštinu razgovora i ubeđivanja, na razumevanje s jedne i s druge strane, pa pomalo i na samopromociju (to je komplementarno employer brandingu na neki način). Naravno da je programiranje kao branša dosta egzaktno, ali to je samo deo jednačine. Za uspešan radni odnos potrebne su i meke veštine.
Tražite puno od sebe dovoljno dugo i moćićete da tražite puno i od klijenta.
3 komentara