Kakva je perspektiva Pythona u Srbiji?
Iz ugla programera

Kakva je perspektiva Pythona u Srbiji?

Ivan Kuzmanović

03.12.2020. · 4 min

U poslednjih desetak i više godina, Ameri su se na Guglu više interesovali za Python nego za njihovu obožavanu ikonu i boginju Kim Kardašijan, što dosta govori o popularnosti ovog jezika. Zanimljiva je činjenica, koju mnogi ljudi iz dev sveta znaju o nastanku ovog programskog jezika, da njegovom tvorcu (Holanđanin Guido van Rossum), nije bila namera da napravi programski jezik za masovnu upotrebu i ime je dobio po popularnoj seriji ‘’Monty Python’s flying circus’’. Iako Ameri luduju za oblinama pomenute boginje, Pajton je ipak pretraživaniji pojam i u nastavku razvoja postaje ključan igrač u ligi programskih jezika u svetu.

Mnoga istraživanja govore o Python uzdizanju u odnosu na ostale programske jezike, pa popularnost ubrzano uzima već adaptiranim igračima na tržištu C, Javi, .Net i drugim jezicima. Potencijal Pythona iz godine u godinu raste. Developerima omogućava razigravanje u procesu izrade aplikacije, odlično napisana dokumentacija i community je dosta razvijen i user friendly (kod nas i ne toliko), jednostavna i lako čitljiva sintaksa, moćne biblioteke itd. Prednosti Pythona su zaista velike, ali opet, kod nas je jako malo pozicija i prakse za ovaj jezik, upoređujući se naravno na globalnom nivou.

Prema rezultatima istraživanja iz 2019 godine (prema Python Software Foundation i JetBrains), ispitano je 24.000 Python developera iz više od 150 zemalja, 84% njih koristi ga kao glavni, osnovni jezik. Većina ga koristi profesionalno i privatno, a najveću upotrebu ima u data analizama i ’’machine learning’’. Ima sve veću primenu i u web development-u, software prototyping-u, software testing-u, devopsu...

Python u Srbiji nije toliko popularan u odnosu na druge jezike iz prostog razloga što još uvek ne znamo pravi potencijal ovog jezika, iako je to jezik koji može naći primenu u svakom dev segmentu.

Upotreba je zaista velika, i pored pomenutih može se koristiti i kao backend i setapovati ceo server, ima upotrebu u data scientist segmentu, izradi API-ja, Blockchain-a, data mining, vizuelizaciji matematičkih i naučnih podataka, 2D crtanje, game development segment je jako popularan u svetu i najčešće koristi Python, bukvalno je jezik za sve i svašta. Potencijal je veliki, ali postavlja se pitanje zašto je kod nas toliko malo u upotrebi u odnosu na druge jezike. Možda grešim, ali možda zbog činjenice da ga često povezuju sa Linux operativnim sistemom, jer ipak je kod nas Windows dominantniji operativni sistem iako nije Linuxu ni do kolena (ovde skupljam bodove kod sys admina i devopsa :)).

Ako pogledamo ljude iz tech industrije i pitamo ih u kom jeziku bi pisao backend, ko iz topa bi se dobio odgovor: ’’JAVA’’. Tek poneki odgovor bi se čuo NodeJS, ali javaši su izgleda najbrojniji kod nas. Na pitanje, zašto ne u Pythonu? Svi odgovori se mogu spakovati u jedan ’’array’’ sa ’’const’’ varijablom pod nazivom ’’nemamPojma’’. Tek poneki iskusan programer će reći da je sporiji u odnosu na druge jezike. Ovo generalno jeste mana kod Pythona (mada se rešava problem svakim novim apdejtom), ali kad pitaš nodaša zašto baš NodeJs, a ne Java, reći će da je mnogo brži Node. Isto tako javaši se porede sa .Net i svako ima neku svoju filozofiju zašto je bolji od ovog drugog. Raznovrsni su odgovori na ovo pitanje, ali ono najčešće srpsko: ’’Pa niko ne koristi Python’’. Ovo je relativno tačno ako gledamo naše tržište i mislim da je činjenica da ’’Srbin’’ neće koristiti nešto što malo kompanija koristi u svojoj infrastrukturi, a sa druge strane, mali je broj onih koji će se odlučiti za učenje Pythona iz tog razloga. ’’Juniori’’ su u fazonu da će se brže zaposliti ako su iz sveta Jave, Node-a, pa i .NET, otuda i velika potražnja na tržištu iz ovih jezika. Druga stvar, u školama nije mnogo zastupljen Python i ne može se kod nas naći neki dobar kurs (mislim na advance i expert faze), što je donekle i logično. Ko će da uči decu ovim jezikom, kad nemamo mnogo Python programera? Ova manjina iskusnih developera su već full time zaposleni u kompanijama i nisu u profesorskim vodama.

Dakle, da ne dužimo mnogo, svaki programski jezik ima svoj domen u primeni. Iako možda sporiji u nekim dev segmentima, Python je u određenim slučajevima daleko bolje rešenje od drugih, upravo zbog raznovrsnosti biblioteka i generalno pisanja aplikacije. Svakako treba napomenuti da je Python najzanimljiviji za programere, jer žele da se u njemu razvijaju u budućnosti. Broj korisnika kod nas svakako raste iz godine u godinu (mnogo sporije u odnosu na svet) i u budućnosti se očekuje veća primena ’’zmijice’’. Videćemo, sa rastom communityja i broja škola koje će uvrstiti u svoje nastavne programe Python, možda će se ta primena i njegov rast ubrzati.


(63 osobe su glasale, prosečna ocena: 5)
Običan i opušten lik, technology freak. Čovek koji kad ode u šoping po odeću (ili bilo šta drugo), vrati se sa nekim tech gedžetom ili komponentom za PC. Bavi se web programiranjem, trenutno kao frontend developer, sa ciljem da se lagano prebaci u fullstack kad se poklope sve kockice u glavi. U slobodno vreme kad ne ispija piva sa društvom, čita knjige, tech blogove, gleda filmove, serije, šeta uz reku i, naravno, gejming do kasno u noć.

1 komentar

  1. хиперборејац
    хиперборејац decembar 10, 2020 u 16:41 · Odgovori

    Није питање Србије, свуда у свету је тако.

    Пајтон код не може да се тестира како Бог заповеда, тј. како су генерације програмера навикле.
    Пајтон мораш да пустиш, па ако ради, ради, ако не ради пући ће после неког времена.

    Постоји разлог зашто се озбиљне апликације не праве на Пајтону - много више треба радити на поузданости и тестирању а Пајтон екосистем из неког разлога није популаран код људи.

    Питање је када ће и дали направити пробој у системе за рад у реалном времену.

    Као језик за брзо прототипирање је врхунски и супер, али питање је изгледа и веровања а наравно и перформанси које су далеко испод Јаве, .нет или нечег другог. Та брзина се плаћа ГИЛ-ом и разним другим стварима, Инстаграм је морао да прави језиве керефеке и гимнастику да би дигао перформансе своје Пајтон апликације која је јела меморију и процесорско време као сироче на даћи.

    Да се цинично изразим, ”све то има своје”. Пајтон је већ 30 година међу нама, нашао је своје место под сунцем, не морамо га трпати у обраду финансијских података, свемирских ракета и медицинске уређаје јер ћемо сви остати без пара а можда и без главе.

Ostavi komentar

Odgovori

Greška

Popuni sva obavezna polja!
Copyright © 2021 ·
Made with in Subotica.
Sadržaj sajta je u vlasništvu kompanije HelloWorld. Zabranjeno je njegovo preuzimanje bez dozvole.
Uspešno
Neuspešno urađena operacija
Prijavi se u svoj nalog
Zaboravljena šifra?

Nisi registrovani korisnik? Napravi nalog ili se prijavi putem društvenih mreža.



Prijava putem društvenih mreža
Facebook LinkedIn Google

Kontaktiraj nas

Potvrdi

Greška