Gejming industrija u Srbiji, samo tokom 2020. godine, postala je bogatija za čak 120 timova i kompanija koji broje više od 2.100 zaposlenih profesionalaca! Interesantno je da od toga trećinu čine profesionalci ženske populacije. Svetlost dana ugledala je i 41 nova video igra, većinom namenjena mobilnim platformama.
To su ukratko ključne novine koje su se mogle čuti na vebinaru IT Čajanka: Procvat gejming industrije u Srbiji, u organizaciji sajta helloworld.rs.
Ideja vebinara je da se odgovori na aktuelne teme iz gejming industrije i ponude konkretni predlozi na neka od najčešćih pitanja, kao što su: šta je sve obeležilo gejming industriju u 2020. godini, gde se danas okuplja gejming zajednica, kako teče decentralizacija IT industrije, da li i na koji način institucije formalnog obrazovanja mogu da iznedre kvalitetan gejmerski kadar i za kojim radnim pozicijama ova industrija vapi.
Panelisti nam dolaze iz vodećih kompanija koje se bave razvojem video igara u Srbiji - Kristina Janković, izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), Borislav Vesnić iz CrazyLabsHubs, Miloš Paunović specijalista za društvenu odgovornost kompanije Nordeus i Nebojša Veselinović, senior programer iz razvojnog centra Ubisoft.
Ovoga puta moderatorsku palicu preuzela je naša koleginica Dušica Vuković, saradnik za korisničku podršku ispred sajta HelloWorld.
Zlatno doba gejming industrije
Na vebinaru je ocenjeno da Srbija već pretenduje da bude ozbiljan centar za razvoj video igara ali i generalno IT-ja. Iako je 2020.godina za mnoge branše predstavljala stagnaciju, za gejming industriju se to ne može reći. Stanje na našem tržištu je poletno i uspešno što potvrđuje i poslednji izveštaj koji je SGA objavila.
- Jedna od najzanimljivijih statistika koje smo dobili kroz izveštaj jeste da će oko 60% naših članova tražiti nove radnike. U toku ove godine zaposliće se još 350 ljudi, ne samo na pozicijama programera već i stručnjaci iz raznih drugih oblasti - 2D artisti, modelari, animatori ali i drugi kreativci poput gejm dizajnera, stručnjaka za marketing, monetizaciju i akviziciju korisnika. Potražnja za velikom lepezom profesija koje su potrebne najslikovitije opisuje trenutnu situaciju na tržištu - objašnjava Kristina Janković. Ona navodi i da je jedan od najvećih izazova finansiranje manjih timova jer ne postoje fondovi orijentisani na gejming industriju već se sredstva obezbeđuju putem nekoliko inicijativa poput Inovacionog fonda i nekih akceleratora koji pomažu na tom polju.
Sve veći broj događaja i podrške
IT-jevci su oduvek voleli da se okupljaju kako bi delili znanje, povezivali se ali i zajedno radili na nekim projektima. Mada nije uvek bilo prilika za to.
- Kada sam ušao u ovu industriju pre 3 godine, bilo je svega par događaja godišnje, uglavnom meetup-ova na kojima se okupljala poznata grupa ljudi iz kompanija koje tu već postoje. Nije bilo toliko velikih gejming studija i različitih razvojnih programa, a sada je ova grana po broju događaja najveća u Srbiji, kako za one koji su već u industriji tako i za one koji tek treba da uđu u nju – rekao je Miloš Paunović.
I situacija sa pandemijom je potpuno preokrenula dinamiku događaja koji su bili isplanirani pa je bilo potrebno praviti novu strategiju.
- Sve događaje koje smo prošle godine imali do početka pandemije smo morali da prebacimo u online format. To nam je pomoglo da prebrodimo geografske barijere čime je prisustvo na našim događajima omogućeno svima iz čitavog regiona – istakla je Kristina Janković i dodala da odlično funkcioniše i njihova grupa na Discord-u koju su oformili pre 2 godine sa ciljem da timovi mogu da se umrežavaju i međusobno pomažu. A tu je i zajednica na Facebook-u namenjena developerima.
Još uvek nedostaje kadar
S obzirom na razvoj ove industrije u našoj zemlji, potreba za kvalitetnim kadrom je velika.
- Imamo nedostatak seniora kako u timovima tako i u većim kompanijama. Imamo odlične developere i artiste ali je prisutna praznina na pozicijama dizajnera video igara - tvrdi Kristina Janković.
Situacija se menja i u okviru sistema, nadovezuje se Paunović i kaže:
- Sve je veći broj obrazovnih programa u sklopu institucija formalnog obrazovanja - master programi koji rade na razvoju ljudi koji mogu da rade u kreativnim industrijama. Razvojnim programima bismo napravili sistemske promene kako bi industrija kao takva za 5 godina imala konstantan priliv kvalitetnih talenata. Ogromna promena se desila u prethodnom periodu a mislim da nam tek sledi veliki razvoj.
Da na našem tržištu vlada veliko interesovanje, potvrđuje nam i priča Borislava Vesnića koji objašnjava da je broj od 120 aplikacija u procesu regrutacije u CrazyLabsHubs-u bio jednak broju aplikacija koji su imali njihovi centri u Tel Avivu, Mumbaju i Istanbulu.
- Bili smo iznenađeni ovim informacijama i očigledno da je hyper-casual kao pod-žanr u gejmingu interesantan zbog nižeg praga zahtevnosti za ulazak u industriju. U ovoj grani manji su timovi, kraća je produkcija i potrebno je mnogo manje znanja – kaže Borislav Vesnić.
I Nebojša Veselinović deli mišljenje ostalih panelista da se situacija sve više menja u korist razvoja.
- Definitivno je veći broj ljudi koji sada radi u ovoj branši. I u razvojnom centru Ubisofta danas imamo daleko veći broj zaposlenih nego pre dve godine kada sam se ja zaposlio. A verujem i da je u ostalim firmama potražnja velika.
Decentralizacija IT industrije
Pored Beograda i Niša koji drže primat kao glavni IT centri, i drugi gradovi razvijaju svoje lokalne zajednice čime dolazi do decentralizacije i razvoja drugih sredina u Srbiji. Pravi primer je upravo CrazyLabsHubs iz Novog Sada.
- Generalno IT u Novom Sadu je dosta dominantan i mislim da ima kapaciteta da se i dalje širi. U CrazyLabsHubs-u zbog velikog interesovanja na svaka 3 meseca održavaće se ciklusi prijava. Postoji mentorski program za sve participante koje odaberemo. Želimo da im pružimo što više znanja kako bi oni nakon CrazyHubs-a postali ili samostalni studiji ili nastavili da sarađuju CrazyLabs-om – objašnjava Vesnić.
I svoje prve IT korake Nebojša Veselinović napravio je u Novom Sadu.
-U vreme kada sam počinjao bila je opcija ili Beograd ili Novi Sad. Otvaranje IT firmi i u drugim mesima će biti pozitivna stvar i nadam se da će sve ići u tom smeru – dodao je on.
Prema rečima Miloša Paunovića, još jedan korak ka razvoju zajednice i decentralizaciji je i program Master 4.0 posvećen industriji video igara iza kojeg je udruženo preko deset fakulteta iz Beograda i Kragujevca i 10 softverskih kompanija. Studentima ovog programa biće omogućeno da stiču znanja potrebna za poslove u kreativnim industrijama.
1 komentar