Jedna od priča koja se vrlo često spominje u brojnim poslovnim školama kao primer česte greške koju mnoge kompanije prave kada dođe do promena u njihovoj industriji odnosi se na proizvođače bagija krajem prošlog veka.
Kompanije koje su shvatile da promene dolaze vrlo brzo su se prebacile u auto industriju, dok su one koje su smatrale da se nalaze samo u poslu proizvodnje kočija vrlo brzo postale deo istorije jer se njihovo tržište preusmerilo na automobile, a one nisu.
Iako se ovaj prelaz danas čini potpuno logičnim i jasnim izborom, stvari su tada bile manje očigledne.
Kada je današnjica u pitanju, slična situacija bi mogla da se desi i kada su somovozeći automobili u pitanju, jer postoji velika šansa da ćemo se uskoro naći na još jednoj prekretnici. Uskoro bismo mogli da budemo na prelazu sa vlasništva nad automobilom ka servisima kao što je Uber koji će nam pružiti automobil baš onda kada nam treba.
Auto-industrija bi vrlo brzo mogla da se suoči sa novim izazovima, ali ona nije jedina.
Pogledajmo 3 velike industrije koje u bliskoj budućnosti očekuje tehnološki zemljotres:
1. Lični prevoz
Pre pandemije, najveći deo populacije bio je fokusiran na automobile kao jedno od ključnih prevoznih sredstava koje im je omogućavalo da brže obavljaju svoje poslovne obaveze.
Međutim, povećana upotreba video poziva i proizvoda za poslovnu saradnju kao što su Zoom i Teams, dovela je do znatno manje potrebe za putovanjima.
Iako smo trenutno i dalje u pojedinim sferama života vezani za putovanja, pandemija nas primorava da ozbiljnije porazmislimo o bezbednosti i smanjimo kretanje. Više ne moramo da idemo do prodavnice jer postoje brojni servisi koji to mogu da učine umesto nas, isto se odnosi i na brojne druge sfere života.
Kada automobili postanu samovozeći, da li će nam vlasništvo nad jednim biti smisleno kada domove napuštamo samo nekoliko puta nedeljno? Da li će jednostavnije i ekonomski razumniije biti da kotaktiramo određeni servis koji će nam jednostavno poslati vozilo koje nam treba?
Plus, u bliskoj budućnosti nas možda očekuju i leteći automobili i dronovi koji mogu da služe za prevoz ljudi jer se unapređenja u ovoj sferi dešavaju izuzetno velikom brzinom.
Jednom, kada vozila postanu samovozeća, neće nam više biti potrebni vozači i vozačke dozvole, jer ljudi više neće biti za volanom.
2. Film i Televizija
U video igrama postoje likovi koji se nazivaju NPC – u pitanju su likovi kojima ne možemo da upravljamo i koji prosto prate scenario koji su stvorili kreatori igre. Ali, zar to nije slično onome čime se bave glumci i statisti?
Uskoro bi moglo postati mnogo lakše programirati NPC lik da se pojavi u filmu i bolje oslika ličnost zamišljenu scenarijom mnogo lakše i jeftinije nego što bi angažovanje glumca bilo.
Glumci mogu da se razbole, mogu da imaju problema sa ponašanjem, mogu da upadnu u brojne nevolje koje mogu da zaustave snimanje, i možda najvažnije, postaju sve skuplji i skuplji iz projekta u projekat.
Filmovi se danas snimaju uz veliku upotrebu kompjuterske grafike, tako da bi bilo i lakše koristiti renderovan lik koji će nastupiti na virtuelnoj pozornici.
Ali, ovde ne pričamo samo o glumi, veštačka inteligencija može biti zadužena za pisanje scenarija, a uz korišćenje digitalnog endžina za stvaranje filmova, vrlo lako može da se promeni scenario i ponovo snime problematične scene.
Nikako ne bi trebalo zaboraviti ni to da mnogi studiji već neko vreme koriste digitalne statiste za masovne scene - a to je nekada bila uloga statista.
Da li ima smisla zameniti režisere, pisce, glumce, statiste, svo filmsko osoblje sa nekoliko programera i naprednom veštačkom inteligencijom?
Servisi kao što su Netflix i Amazon imaju neutoljivu glad za velikim količinama novog sadržaja, a ovo bi moglo da bude prilično isplativo rešenje koje bi ispunilo tu potrebu.
Vrlo lako bi u bliskoj mogućnosti moglo da dođe do toga da studiji za pravljenje video igirca zamene filmske.
3. Proizvodnja
Skladišta i fabrike prolaze kroz ozbiljne promene usled povećanog korišćenja robota i smanjene potrebe za ljudskim radnicima. Fabrike u osnovi evoluiraju u velike 3D printere koji mogu da stvaraju velike količine proizvoda i znatno jeftinije zahvaljujući automatizaciji.
Da li su fabrike i dalje fabrike kada postanu kompletno automatizovane? Ili zapravo postaju veliki uređaji koji 3D štampaju potrebne proizvode uz pomoć autonomnih vozila i dronova?
Ovakve fabrike bi trebalo da imaju mnogo manje praznog hoda ili gašenja, znatno manje bi bile pogođene inflacijom koja usporava njihov razvoj i bile bi znatno prilagođenije da ispunjavaju sve novonastale potrebe.
Vrh ledenog brega
Elektronika velikom brzinom zamenjuje brojne stvari u današnjim industrijama, i teško je reći da li se nazire kraj automatizacije u gotovo svakoj oblasti ljudskog stvaranja i funkcionisanja.
Da li je lični transport zaista lični, ili postaje deo komunikacionog tržišta? Da li restorani, fabrike i 3D štampači mogu da se spoje i postanu deo tehnološkog tržišta?
Da li će se igre i filmovi ujediniti i pružiti nam drugačija iskustva uz korišćenje istih alata za stvaranje?
Telefoni i kompjuteri se spajaju velikom brzinom, ali, da li je rezultat toga bolji smartfon ili prenosiviji PC?
To su samo neke od stvari na koje će biti potrebno obratiti pažnju u narednoj deceniji, a one kompanije koje na vreme shvate u kom novom segmentu je potrebno da budu – opstaće.
One koje ne predvide promene i evoluiraju, sigurno neće.
Ali jedna stvar je sigurna, ova decenija će biti poznata po nezabeleženom tempu promena i brojnim ljudima i kompanijama koji će shvatiti da put kojim idu ne vodi nikuda.
1 komentar