Da li možete da zamislite da jedna od ključnih internet tehnologija nije izmenjena duže od 15 godina? U doba kada nove verzije aplikacija dobijamo na po par nedelja, tako nešto deluje nemoguće. Ali HTTP (Hypertext Transfer Protocol), protokol koji omogućava da nam web serveri isporuče, a browseri prikažu sajtove, poslednju izmenu doživeo je (davne) 1999. godine!
Nakon neuspešnih pokušaja da se pokrene rad na novom protokolu, odnosno izmeni aktuelni HTTP/1.1, Google je rešio da se sam pozabavi time i 2009. godine pokrenuo je projekat SPDY. Oni su se fokusirali na rešavanje najvećih problema zastarelog protokola kako bi se omogućilo brže učitavanje stranice, uz zadržavanje kompatibilnosti sa postojećom internet arhitekturom.
Tek 2012. se šira zajednica, oličena kroz IETF (Internet Engineering Task Force), aktivirala i započet je rad na HTTP/2 protokolu za čiju je osnovu upravo SPDY bio uzet. Bilo je potrebno da prođe još skoro tri godine, da bi predlog standarda nove verzije protokola bio usvojen u februaru ove godine.
To je praktično i zeleno svetlo za kreatore web browsera i servera, da počnu da ga uključuju u svoja rešenja, mada je planirano da finalna verzija bude usvojena u avgustu ove godine. Tokom sledeće godine, nakon što nove verzije web servera budu finalizovane i implementirane, te kad developeri web sajtova i aplikacija pronađu i dodatne načine za optimizaciju svog koda za potrebe HTTP/2 protokola, videćemo njegov uticaj.
Najbitnije osobine
S obzirom na to da je cilj novog protokola da izmeni neke mane i ograničenja HTTP/1.1, on u osnovi nije potpuno drugačiji. Ali donosi neke veoma važne izmene.
Na prvom mestu to je multiplexing, odnosno mogućnost da se kroz jednu vezu istovremeno šalje više fajlova, dok se sa aktuelnim protokolom za slanje narednog fajla mora sačekati prenos prethodnog. Browseri ovo ograničenje donekle rešavaju otvaranjem više veza istovremeno, a uvođenje multiplexinga će doneti bitno unapređenje brzine učitavanja sajtova.
Nova je i kompresija zaglavlja koju serveri i browseri razmenjuju pri svakom zahtevu. Do sada su se oni slala u tekstualnom obliku, dok će ubuduće to biti u vidu binarnog koda, tako da će doneti uštedu u količini saobraćaja, što takođe znači i veću brzinu.
Treća bitna novost je server push funkcionalnost koja će omogućavati da serveri pošalju određeni sadržaj pre nego što dobiju zahtev od browsera. Na taj način će biti moguće odrediti prioritete kako bi se stranica učitala brže.
Očekivane prednosti
Očigledno je da je glavni fokus bio da se web saobraćaj ubrza, odnosno da se omogući da korisnici uživaju u kvalitetnom ugođaju, čak i dok koriste komplikovane web aplikacije ili posećuju sajtove s velikim brojem sadržaja.
Pored toga, iako u finalnoj verziji nije definisano da sajtovi moraju koristiti bezbednosne sertifikate, njihova implementacija će biti laka, a neki browser (Chrome i Firefox, na primer) će bez obzira na standard insistirati da svi sajtovi koji koriste HTTP/2 protokol imaju i bezbednosni sertifikat. To će nužno uticati i na povećanje opšte bezbednosti u web prostoru.
Naravno, kompatibilnost sa HTTP/1.1 je očuvana, tako da starije verzije browsera i servera neće imati problem u komunikaciji sa verzijama koje koriste novi protokol. Takođe, nezaštićeni sajtovi će u pomenutim browserima biti prenošeni starim protokolom.
A ono što će većinu vlasnika sajtova najviše interesovati - da li će morati nešto da menjaju u svom HTML, PHP, JavaScript… kodu? Jednostavan odgovor je ne. Dovoljno je da web server i browser podržavaju nov protokol. Komplikovaniji odgovor je - možda. Kao što su različiti vidovi optimizacije koda korišćeni da se sajtovi ubrzaju na aktuelnom protokolu, svakako će se početi sa traženjem načina da se HTTP/2 prednosti dodatno iskoriste. Tek kad novi protokol zaživi, videćemo kakve će sve to implikacije imati.
0 komentara