Srbija je, geografski i ekonomski, relativno malo tržište, ali njen IT sektor već godinama galopira uzlaznom putanjom. Talentovani kadrovi, ali i veliki broj obrazovnih ustanova koje stvaraju buduće profesionalce privukli su veliku broj IT kompanija, a konkurencija među poslodavcima je velika.
Kada je reč o privlačenju talenata, kao i u svakoj industriji, što je veće iskustvo i znanje kandidata, borba za njega je žešća i sve je teže pridobiti ovakve ljude.
U uslovima kada mnoge kompanije nude relativno dobre plate, benefite, veliki stepen slobode i balans između ličnog i poslovnog života, ono što malo ko može ponuditi senioru koji je i dalje željan znanja, napretka i izazova – jesu prilike za dalji profesionalni razvoj.
Stagnacija seniora u kompanijama, i menjanje kompanija u potrazi za manje ili više izazovnijim projektima, bez velikih mogućnosti za dalji napredak, fenomen je koji je itekako prisutan.
U EPAM-u sa ponosom tvrdimo da nije tako. Posvećeni smo tome da svako dobije priliku da raste i da se razvija do nivoa i u pravcu koji sam odabere i ka ciljevima koje sam postavi.
Svesni smo da kada kažemo “neograničene mogućnosti za razvoj” to zvuči kao fraza koju koriste mnoge kompanije u tržišnoj borbi. Ali mi to zaista i mislimo.
Zamolili smo našeg kolegu, Dragana Jovanovića, da nam približi kako to zaista izgleda, iz ugla zaposlenog koji je svoj put u EPAM-u započeo kao senior, i shvatio da je ovde to tek početak.
U EPAM si došao nakon što si više godina bio deo kompanije Vivify Ideas, koju je EPAM akvizirao sredinom prošle godine. Kakav je bio tvoj prvi utisak kada si saznao za integraciju i da ćeš, ukoliko odlučiš da ostaneš u ovom timu, od sada raditi u EPAM-u?
Pre akvizicije nisam čuo za EPAM, i iskreno imao sam mali strah od nepoznatog jer se ipak radi o nesrazmerno većoj kompaniji, ali mislim da je menadžment dobro uradio integraciju pa nam je prelazak u okrilje EPAM-a bilo relativno “bezbolno”.
Vrlo brzo sam video da ću tu imati odlične uslove za dalje učenje i razvoj karijere, iako sam već bio senior developer i zašao u ulogu solution architect u Vivify Ideas. Da nije bilo ove integracije, to bi verovatno bio neki limit razvoja koji bih mogao da dostignem, ne samo u Vivify Ideas nego u verovatno većini kompanija u Srbiji.
Priključivanjem EPAM-u, shvatio sam da, uprkos zvaničnom zvanju solution architect (SA), nemam neophodno znanje da bih tu ulogu vršio na nivou kako se to radi u EPAM-u. Uprkos tome, odmah sam imao priliku da se priključim internoj školi za SA, i efikasno, uz rad steknem potrebno znanje.
Da li to znači da ćeš po završetku te škole moći u potpunosti da obavljaš ulogu SA? Da li ćeš time dobiti sve što je potrebno od znanja?
Uloga SA (i ne samo SA) u EPAM-u je spada u menadžerske pozicije i veoma je kompleksna. Samo unutar nje imate nekoliko nivoa senioriteta (1-4). Ja sam sada na 1. nivou. To je ono na šta se misli u EPAM-u kada kažu da je ovde biti senior – tek početak. Stvarno je tako. Ja sam odabrao pravac razvoja unutar SA uloge a da bi se do toga došlo u EPAM-u morali ste ulogu senior developer-a ostaviti daleko za sobom. Zatim biti lead developer, pa eventualno software architect. Tek onda dolazite na prvi nivo solution architect-a.
Zvuči komplikovano i kao da je potrebno puno truda da biste došli na nivo na koji u drugim kompanijama dođete mnogo lakše. Ali sve ima svoje. Kada sam video šta SA uloga u EPAM-u zapravo predstavlja i kako se radi i na koliko je to višem nivou od svega sa čime sam se pre toga susreo, shvatio sam da imam još puno da učim. Zaista sam zahvalan na toj širini i obimu kvalitetnog znanja kom sam izložen, jer sam do sada mislio da ovakvi procesi postoje samo u knjigama.
Spomenuo si da pored SA škole, započeo i AWS sertifikaciju. Možeš nam reći više o tome?
Naravno. Trend na tržištu razvoja softvera je takav, da se sve veći obim posla, podataka i procesa prebacuje na “cloud”, i razumevanje dizajna, razvoja, implementacije softverskih rešenja unutar cloud-a je vrlo važno i u velikoj meri povećava vrednost pojedinca i timova na tržištu.
U EPAM-u je to itekako prepoznato. EPAM, kao premium AWS partner, svojim zaposlenima daje mogućnost obuke i sertifikacije. Imamo organizovane interne kurseve i pripremne testove za sertifikate. Ne samo za AWS već i za druge cloud-e.
Ja sam započeo sa AWS i nameravam da prođem par nivoa tu, a zatim da se prebacim na Google, takođe da steknem par osnovnih sertifikata, i zatim da se vratim na AWS i fokusiram na dalju specijalizaciju.
Kada bih kroz sve ove obuke sertifikate želeo da prolazim samostalno, to bi iziskalo značajne finansije. Ovde je svo to znanje ponuđeno i nameravam da to maksimalno iskoristim za svoj lični razvoj.
Da li misliš da su tvoje kolege u jednakoj meri prepoznale prilike za dalji lični razvoj?
Reakcije su različite. Tražnja za programerima u Srbiji je takva da ljudi imaju dobre plate i položaj u kompanijama ponekad čak i uz relativno male napore, a nedostatak prilika i motivacije za daljim napretkom vremenom stvara letargičnost. Puno ljudi je “uljuljkano” u taj neki komfor gde su samo male inicijative da se radi na ličnom razvoju su dovoljne da se neko istakne.
Onda se iz takvog okruženja uključite u kompaniju koju čini oko 60 hiljada ljudi širom sveta, iz različitih sredina, sve je dinamično. Upoznate puno ljudi koji su željni znanja i rada na sebi. Postoji mnogo različitih zajednica gde se svako od nas može uključiti, razmenjivati znanje iz određenih oblasti, pomagati drugima ili dobiti pomoć. Kada vidite na kom su nivou EPAM-ovi profesionalci, i koliko su motivisane vaše kolege iz drugačijih okruženja - to vam da dodatnu energiju i motivaciju.
Mislim da kod nas vlada malo drugačiji “mindset” ali verujem da kada ljudi uvide koliko daleko mogu da idu, da će se stanje promeniti. Sa svoje strane radim sve što je do mene da ih motivišem, da im približim šta sve dobijaju, i koliko je to važno. Zaista verujem da ljudi u EPAM Serbia imaju sve uslove da postanu najveći IT profesionalci na našem tržištu.
Na koji način dodatno motivišeš svoje kolege da rade na ličnom razvoju?
Uvek sam otvoren za razgovor i delim svoje iskustvo i pričam o svemu što radim. Nije to samo SA škola i AWS sertifikacija. Uključio sam se i u tehničke intervjue - intervjuišem kandidate. Za to je takođe bila potrebna određena obuka, i postoji dobro razvijen sistem feedback-a i ocenjivanja mog rada u toj ulozi.
Postao sam član mnogih internih zajednica, pohađam meet-upove, imam prilike i da podelim svoje znanje, vežbam javni nastup, govor pred drugima.
Uključio sam se i u program mentorstva za druge kolege. To je još jedan način na koji verujem da mogu da utičem na njih da više rade na sebi.
Šta je bilo potrebno, recimo, da postaneš mentor?
Ukratko – jedan klik na internoj platformi. To je bilo dovoljno da se prijavim. Neophodan je naravno određeni senioritet. Nivo znanja i senioriteta određuju to koga mogu da mentorišem, i za to dobijam povratne informacije i ocene uz pomoć kojih usavršavam svoj rad i napredujem kao mentor.
Spomenuo si da radiš tehničke intervjue sa kandidatima, da li je drugačija situacija sa ljudima koji dolaze iz drugih kompanija u Srbiji?
Situacija je manje više slična. Ima ljudi koji žele da napreduju i uče, i iznenađeni su kada čuju kako ovde stvari funkcionišu. Neretko nam dođu ljudi koji već duži period rade kao seniori ali na tehničkom intervjuu kod nas, uvide koliko im fali širina, oseti se da nisu bili izloženi takvim projektima, tehnologijama, dinamici... koja je ovde standard. Uglavnom veoma pozitivno reaguju kada zaista uvide priliku za napretkom.
Ono što sam primetio je da nove generacije koje dolaze više vrednuju prilike za lični razvoj, gladni su znanja i mnogo više “grabe” prilike. Siguran sam da će dolaskom kompanija kao što je EPAM, u kombinaciji sa tim novim generacijama IT talenata, u skorijoj budućnosti podići našu IT zajednicu na jedan mnogo viši nivo.
Za kraj, reci nam kako ti vidiš budućnost u svojoj karijeri? Kojim pravcem želiš dalje da se razvijaš?
Definitivno ću se držati Solution architect uloge. Tek sam sada uvideo da sam tu tek na početku. Imam još mnogo nivoa i mnogo znanja da usvojim. Razlika između nivoa senioriteta unutar ove uloge je u tome koliko se odmičete od striktno tehničkog aspekta i izlažete ka biznisu, a zatim i ka klijentima kroz pre-sales procese. Ta izloženost i dalje otvaranje ka, za mene, novim dimenzijama u poslu je ono čemu težim i gde vidim sebe u budućnosti.
