Java programski jezik ostaje ključan stub u svetu programiranja i tehnologije, a njegova primena proteže se kroz različite industrije - od razvoja softvera i aplikacija do big data tehnologija i sistema za upravljanje poslovnim operacijama. U Srbiji, kao i globalno, potreba za Java programerima je konstantna, što je posledica široke primenljivosti ovog programskog jezika, objektno-orijentisane paradigme i platformski nezavisnog izvođenja.
Analiza tržišta rada u Srbiji za 2024. godinu, kako je pisao Infostud, pokazuje da je pozicija softver developera, uključujući one koji se specijalizuju za Java programski jezik, među najtraženijim i najbolje plaćenim zanimanjima.
U razgovoru sa Aleksandrom Gavrilovićem, senior Android developerom i Bratislavom Damnjanovićem Android developerom u kompaniji Cake.com, dobili smo uvid u trenutnu vrednost i buduću perspektivu ovog sveprisutnog jezika.
"Java je i danas, uprkos sve bržem razvoju tehnologije, temelj mnogih aplikacija koje koristimo svakodnevno. Njena platformska nezavisnost, robusnost i ogromna zajednica čine je nezamenljivim alatom u razvoju softvera", objašnjava Gavrilović. Ove karakteristike Jave omogućavaju programerima da kreiraju aplikacije koje su pouzdane, sigurne i dostupne na različitim platformama, što je čini idealnim izborom za projekte od web razvoja do enterprise aplikacija.
Bratislav Damnjanović, Android developer u Cake.com, deli slično mišljenje, takođe naglašavajući sveprisutnost i adaptabilnost Jave.
“Mantra ‘Piši jednom, pokreni bilo gde’ je nešto što je obeležilo evoluciju Java programskog jezika. To praktično znači da kod koji je napisao programer, može da se izvrši na bilo kom uređaju na kome je instaliran Java Virtual Machine (JVM)”, objašnjava Damnjanović.
“Bez obzira na pojavu novih programskih jezika i tehnologija, Java i dalje igra važnu ulogu u različitim domenima i industrijama. Velikim delom je zaslužna i aktivna zajednica programera koja doprinosi njenoj evoluciji. Obiman ekosistem biblioteka i alata koji okružuju Javu pruža programerima bogatstvo resursa za optimizaciju razvoja, poboljšanje produktivnosti i rešavanje različitih potreba aplikacija”, naglašava on.
Java u srcu različitih industrija
Gavrilović dalje ističe kako se Java koristi u širokom spektru projekata, uključujući razvoj Android aplikacija, web i enterprise softvera, kao i u big data tehnologijama i finansijskoj industriji. "Posebno je značajna u razvoju Android aplikacija gde, uprkos popularnosti Kotlina, Java zadržava svoju primarnu ulogu zahvaljujući istorijskom nasleđu i stabilnosti", naglašava on.
Različite industrije imaju specifične potrebe koje Java uspeva da zadovolji, od sigurnosti i skalabilnosti u finansijskom sektoru do fleksibilnosti i pouzdanosti u telekomunikacijama. "U finansijskoj industriji, na primer, neophodna je visoka sigurnost i stabilnost, dok u telekomunikacijama tražimo sposobnost brzog adaptiranja na promene. Java nam omogućava da udovoljimo ovim različitim zahtevima", kaže Gavrilović, ističući univerzalnost Jave.
U Cake.com konkretno, kako nam je objasnio Damnjanović, Java nalazi primenu u backend servisima koji podržavaju Pumble, aplikaciju za poslovnu komunikaciju sličnu Slack-u, što pokazuje njenu široku upotrebljivost u različitim sektorima.
Tehnički izazovi i rešenja u radu sa Javom
Kada je reč o tehničkim karakteristikama koje Javu čine posebno pogodnom ili nepogodnom za određene projekte, Damnjanović ističe njenu podršku principima objektno-orijentisanog programiranja, što ovaj jezik čini idealnim za izgradnju modularnih i skalabilnih sistema.
"LinkedIn se u velikoj meri oslanja na Javu", kaže on, navodeći korišćenje frameworka kao što su Spring i Hibernate koji pokreću osnovne funkcionalnosti ove platforme, uključujući autentifikaciju korisnika.. Međutim, za projekte gde je ključna optimizacija memorije, drugi programski jezici mogu biti prikladniji zbog Javine upotrebe Garbage Collector mehanizma.
Damnjanović navodi i konkurentnost kao jedan od glavnih izazova kada je rad u Javi u pitanju.
“Jedan od izazova u radu na sistemima koji su pisani u Java programskom jeziku je konkurentnost. To je praktično sposobnost programa da izvršava više zadataka istovremeno. Često se dešava da više niti (threads) pristupa deljenim resursima. Problemi koji mogu da se jave u ovim situacijama zovu se Race Condition i Deadlock i rešavaju se različitim tehnikama kao što je korišćenje mehanizma Mutex”, objašnjava on.
Gavrilović, s drudge strane, navodi da su neki od najvećih izazova sa kojima se susreo tokom rada sa Javom uključivali upotrebu zastarelih verzija biblioteka i framework-ova, optimizaciju performansi, upravljanje memorijom, testiranje, i implementaciju sigurnosnih mehanizama. Da bi prevazišao ove izazove, ističe važnost pažljivog proučavanja dokumentacije, traženja alternativa, optimizacije koda, korišćenja efikasnih algoritama, i primene najboljih praksi za sigurnost. Posebno naglašava kako je optimizacija memorije i izbegavanje cikličnih referenci ključno za prevazilaženje izazova u upravljanju memorijom.
"Upravljanje memorijom i GC su me često stavljali na probe, posebno u projektima sa velikim brojem objekata. Optimizacija upotrebe memorije i izbegavanje cikličnih referenci su bili od suštinskog značaja", kaže Gavrilović, dodajući da je testiranje posebno izazovno, ali neophodno za uspešnu realizaciju projekata.
Budućnost Jave u AI svetu
Gavrilović i Damnjanović sugerišu da će Java nastaviti da zauzima centralno mesto u softverskoj industriji, čak i usred rastuće popularnosti novih tehnoloških trendova kao što su veštačka inteligencija, Internet stvari (IoT), i cloud computing.
"Java se već koristi u razvoju AI alata i aplikacija za IoT, a njena prisutnost u cloud computing-u je neosporna", kaže Gavrilović. Damnjanović dodaje, "Java ima svoje mesto zbog svoje brzine, bezbednosti i sposobnosti za multithreading u oblastima kao što su mašinsko učenje i neuronske mreže, što sugeriše da će Java i dalje imati svetlu budućnost u tehnološkom pejzažu."
Java, sa svojim bogatim ekosistemom, aktivnom zajednicom i sposobnošću da se prilagodi novim tehnološkim zahtevima, ostaje ne samo relevantna, već i neophodna u svetu softverskog inženjerstva. Uvidi Damjanovića i Gavrilovića pokazuju da, uprkos izazovima i promenljivim trendovima, Java zadržava svoju poziciju kao jedan od ključnih jezika za razvoj softvera. Njihove priče oslikavaju Javu kao tehnološki alat koji se neprestano razvija, prilagođava i inovira, osiguravajući njenu dugovečnost i značaj u budućnosti tehnologije.
Bez obzira na evoluciju tehnološkog pejzaža, Java će, prema svemu sudeći, nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti softverske industrije, omogućavajući razvoj novih inovacija i rešenja koja će oblikovati naš digitalni svet.
0 komentara