U poslednje vreme pojavljuje se sve više tekstova o kompanijama koje su otpustile veliki broj ljudi, računajući da će njihove poslove preuzeti AI agenti, a zatim počele da vraćaju ljudsku radnu snagu. Ideja je bila jednostavna: veća efikasnost uz manje troškove. Međutim, kako se ispostavlja, veštačka inteligencija još uvek nije zamena za čoveka u svakom poslu, a njene stvarne granice postaju vidljivije tek kada se primeni u kompleksnim poslovnim procesima.
Ali da li je to zaista tako?
Ovakve tvrdnje se, bar meni, sve češće pojavljuju u feedovima, na primer na Instagramu. Međutim, kada pokušamo da pronađemo relevantne izvore za njih, slika je nešto drugačija.
Iako postoje istraživanja koja ukazuju na to da se deo kompanija pokajao zbog prebrzih otpuštanja povezanih sa AI-jem, kao i firme koje ponovo zapošljavaju ljude za iste ili vrlo slične pozicije, još uvek nema mnogo javno potvrđenih primera velikih kompanija koje su zvanično rekle: „Otpustili smo ljude zbog AI-ja i sada ih vraćamo.“
Portal Inc.com je početkom jula objavio članak pod nazivom „Companies Are Rehiring Workers They Cut for AI, and the Reason Is a Wake-Up Call for Leaders“, koji se oslanja na novo Gartnerovo predviđanje da će do kraja 2027. godine polovina ranih radnih mesta ukinutih zbog AI-ja biti vraćena ljudima.
Ipak, važno je naglasiti da je reč o predviđanju, a ne o podatku koji već možemo da potvrdimo u praksi. Jedan od primera iz ovog teksta odnosi se na ozbiljna otpuštanja unutar Mete, ali je većina otpuštenih radnika na kraju preusmerena na pozicije povezane sa AI-jem.
Sa druge strane, Forbes se poziva na istraživanja prema kojima oko 29 odsto kompanija koje su smanjivale broj zaposlenih zbog AI-ja ponovo zapošljava ljude. Kao jedan od najvećih problema navodi se gubitak institucionalnog znanja, zbog čega ponovno zapošljavanje može biti skuplje nego da zaposleni nikada nisu ni bili otpušteni.
Zaključak ovog teksta je da kompanije prave grešku kada pokušavaju da veštačkom inteligencijom zamene ljude, umesto da razmišljaju o tome koje radne zadatke AI može da preuzme.
Uzmimo za primer customer support. Ako AI agent treba da zameni stručnjaka za korisničku podršku, on možda može veoma dobro da odgovori na veliki broj standardnih pitanja. Ali šta se dešava kada korisnik nije samo nezadovoljan, već je frustriran zbog nečeg potpuno drugog? Ili kada je u pitanju posebno važan klijent kome treba prilagoditi komunikaciju? Šta kada je potrebno proceniti da li problem treba odmah eskalirati na viši nivo kako bi se rešio što brže?
Tu dolazimo do problema koji se često zanemaruje kada se govori o potpunoj automatizaciji. AI još uvek nema socijalnu inteligenciju i sposobnost rasuđivanja kakvu ima čovek, posebno u situacijama koje nisu jasno definisane unapred.
Ipak, ni ovaj tekst ne nudi mnogo konkretnih primera kompanija koje su otpustile ljude zbog AI-ja, a zatim ih ponovo zapošljavale na istim poslovima. I on se, između ostalog, poziva na Gartnerovo predviđanje da će polovina kompanija koje su smanjile broj zaposlenih u korisničkoj podršci zbog AI-ja ponovo zapošljavati ljude do 2027. godine.
Možda je najpoznatiji konkretan primer Klarna. Kompanija je tokom 2024. i 2025. intenzivno automatizovala korisničku podršku pomoću AI-ja. Nekoliko meseci kasnije, njen CEO je izjavio da je kompanija otišla predaleko sa automatizacijom i da ponovo ulaže u ljudsku podršku, jer korisnici žele mogućnost da razgovaraju sa stvarnim agentom.
To, međutim, nije bilo doslovno „vratili smo iste ljude“. Radilo se o promeni strategije i ponovnom zapošljavanju ljudi za customer support.
Upravo zato je ovaj primer zanimljiv. On pokazuje koliko su očekivanja od AI-ja u nekim slučajevima bila visoka, možda i nerealno visoka.
Tekst koji je nedavno na ovu temu objavio Business Insider navodi još 17 kompanija koje su otpuštale ljude ili menjale svoju radnu snagu u kontekstu AI-ja. Među njima su IBM, Oracle, GitLab, Uber, Cisco i HP.
Ipak, važno je napraviti razliku između tih slučajeva. Ne tvrde sve kompanije da su otpustile ljude kako bi ih direktno zamenile AI-jem. U nekim slučajevima AI je promenio strategiju zapošljavanja, dok su u drugim otpuštanja deo šireg restrukturiranja kompanije.
Zato zapravo ne postoji zvanična lista kompanija koje su „vratile zaposlene nakon što su htele da ih zamene AI-jem“. Kada se ovakva promena zaista dogodi, kompanije uglavnom ne vraćaju iste ljude na ista radna mesta. Umesto toga, ponovo otvaraju iste ili veoma slične pozicije koje su sada, u većoj ili manjoj meri, povezane sa AI-jem.
Za tekstove koji govore o ovom trendu često se koriste anonimne ankete među HR direktorima i hiring menadžerima, pa je teško napraviti precizan spisak kompanija koje su prošle kroz ceo ovaj proces.
Na kraju, čini se da je pravi problem nešto drugačiji. Kompanije su možda poverovale da mogu da zamene ljudsko iskustvo mnogo brže nego što je to zaista moguće.
I opet se vraćamo na to da problem možda nije sam AI, već način na koji odgovorni ljudi donose poslovne odluke u trenutku kada nemaju dovoljno razumevanja za promene koje veštačka inteligencija donosi.
Motivi su jasni: smanjenje troškova, povećanje efikasnosti, pritisak investitora, ali i čitav hajp oko generativnog AI-ja. Tu je i strah da će kompanija zaostati ako ne uskoči u taj voz dovoljno brzo.
Drugim rečima, FOMO.
Možda zato pravo pitanje nije da li AI može da zameni ljude, već koliko brzo kompanije mogu da nauče koje delove ljudskog rada AI zaista može da preuzme, a koje još uvek ne može.
0 komentara