Kako vreme odmiče a digitalna tehnološka rešenja postaju sve kompleksnija, raste potreba da se poslovna i tehničko - tehnološka strana približe jedna drugoj, i povežu na način da se obe strane prihvate, razumeju u dopunjuju. Iz te potrebe izrodila se relativno nova profesija u IT industriji – IT poslovni analitičar (IT Business Analyst).
Digitalna transformacija u poslovanju je termin koji poslednjih godina često čujemo. I kako se čini, slušaćemo ga još dugo. Digitalna transformacija ne podrazumeva jednokratan proces koji ima svoj početak i kraj, već jednu novu epohu u poslovanju, u kojoj je neminovno da se uhvatimo u koštac sa tehnološkim izazovima i stalno prilagođavamo svoje poslovanje zahtevima globalnog, digitanog okruženja.
Kako vreme odmiče a digitalna tehnološka rešenja postaju sve kompleksnija, raste potreba da se poslovna i tehničko - tehnološka strana približe jedna drugoj, i povežu na način da se obe strane međusobno prihvate, razumeju u dopunjuju. Iz te potrebe izrodila se relativno nova profesija u IT industriji – IT poslovni analitičar (IT Business Analyst).
Ovo je odlična šansa za ljude koji se već snalaze u poslovnim okruženjima i umeju da sagledaju poslovne procese kao celinu, a žele svoju budućnost grade u IT sektoru. Dobra je vest i za one koji su tek na početku svoje karijere ali sebe vide kao svestrane, komunikativne, sposobne da uče brzinom promena na digitalnom tržištu – a to znači – svakodnevno.
Ali kako ovaj posao izgleda u praksi? Šta ustvari IT Business Analyst radi?
O ovome smo razgovarali sa Aleksandrom Dragićevićem, Business Analyst-om u EPAM Serbia.
Možeš li nam malo bliže opisati kako izgleda tvoj posao, šta ustvari ti radiš?
Moj posao uglavnom počinje sa otkrivanjem potreba klijenata za određenim rešenjem.
Rešenje može podrazumevati otklanjanje problema koji negativno utiču na poslovanje klijenta, ili pak može predstavljati unapređenje njihovog postojećeg poslovnog sistema tako da se postignu ambiciozniji ciljevi.
Na nama je da te potrebe jasno i nedvosmisleno identifikujemo, formulišemo njihove zahteve ali i naše predloge na način koji je razumljiv klijentu ali i tehničkim i ne-tehničkim članovima tima, koji će usaglašene predloge materijalizovati u formi poslovno-softverskog rešenja.
Pa to ne zvuči komplikovano. Pretpostavljam da to nije sve?
Naravno da nije, posao BA se tu nikako ne završava.
BA je uključen u sve faze razvoja softvera, počev od prikupljanja i definisanja zahteva, preko dizajniranja i implementacije, do testiranja i kasnijeg održavanja.
Shodno tome, BA ne podrazumeva samo ulogu „mosta“ između klijenta i razvojnog tima, BA je zapravo i član razvojnog tima koji učestvuje u razvoju softvera dajući podršku ostalim kolegama kroz pružanje saveta, rešavanje nesporazuma, izradu nacrta, kako rešenja tako i metoda testiranja, uz kontinuiranu koordinaciju.
Uh, da li je realno da jedna osoba poseduje znanje o apsolutno svemu tome?
Na prvi pogled, može se doći do pogrešnog zaključka da BA treba da bude “wunderkind”, odnosno da poznaje i sve procese jedne kompanije, ali i da istovremeno ume da programira, da kreira i upravlja bazama podataka – ipak, realnost je sasvim drugačija.
BA treba da poznaje generalni mehanizam jedne kompanije, počev od procesa istraživanja tržišta i prodaje, preko inženjeringa, nabavke i proizvodnje, do obezbeđenja kvaliteta.
Naravno, prednost je ako BA ima iskustvo u radu u specifičnim kompanijama koje se u u svom poslovanju u velikoj meri oslanjaju na softver (takvih kompanija je sve više).
Što se tiče informacionih tehnologija, BA treba da ih poznaje u tolikoj meri, da može efikasno i smisleno komunicirati sa programerima i testerima i učestvovati u kreiranju arhitekture rešenja.
Znači BA je neko ko zna pomalo od svega?
Tako nekako, samo što to “pomalo” mora da obuhvati suštinu.
Tako na primer, BA ne mora znati da piše kompleksne skripte u SQL-u, ali se očekuje da zna da kreira šemu baza podataka koristeći određene dijagrame, kao i da u SQL-u kreira upite radi analize baza podataka.
Zatim, BA ne mora da poznaje veb programiranje, ali se očekuje da ima elementarno znanje o funkcionisanju API interfejsa kako bi učestvovao u njihovom dizajniranju.
Takođe, BA ne mora biti vičan u automatizovanom testiranju, ali mora poznavati metode i tehnologije testiranja, kako bi zajedno sa kolegama testerima učestvovao u kreiranju scenarija testova, pa i u samom testiranju, u meri u kojoj to njegovo zanimanje dozvoljava.
Za nekog ko planira da se opredeli za profesiju BA, kakvo je specijalizovano znanje i iskustvo neophodno za bavljenje ovim poslom?
Dok se kod mnogih tehničkih pozicija u IT-u zahteva skoro isključivo poznavanje informacionih tehnologija kao i njihova primena (kodiranje, automatizovano testiranje, administracija servera i baza podataka itd) bez neophodnosti poznavanja prirode posla klijenata, od BA se očekuje znanje iz dve sfere: poslovanje kompanija klijenata (tzv. domain knowledge) i informacione tehnologije.
Za sam početak karijere IT BA je, naravno, velika prednost imati znanje i iskustvo iz obe pomenute sfere, po mom mišljenju je bitnije imati prethodno iskustvo u kompanijama (ne nužno iz IT industrije) na pozicijama koje omogućavaju sagledavanje poslovanje kompanije kao jednog organizma, slušanje problema i učestvovanje u njihovom rešavanju (osim, ukoliko se naravno, ne radi o juniorskoj BA poziciji - u tom slučaju će znanje doći vremenom).
Što se tiče tehničkog IT znanja, ono se može steći na specijalizovanim kursevima koji korak-po-korak obrađuju osnove koje jedan BA mora da savlada.
Koje lične karakteristike treba da ima osoba koja planira da postane BA?
Osoba koja pretenduje na BA poziciju mora imati izražene tzv. “meke veštine” (soft skills) kao što su veština komunikacije, aktivno slušanje, timski rad, medijacija itd.
Zatim osoba mora biti spremna da se uhvati u koštac sa izazovima čak i kada nije ostavljen prostor za detaljne pripreme.
Podrazumeva se i želja za učenjem i usavršavanjem, obzirom da se IT tehnologije menjaju i evoluiraju vrtoglavom brzinom.
Da li smatraš da neko ko nema prethodno iskustvo kao BA može da se prekvalifikuje za BA poziciju?
Uveren sam da može, bitno je biti spreman da se svakodnevno učenje usvoji kao deo životne filozofije i uspeh na ovom polju sigurno neće izostati.
Kako do prekvalifikacije za BA?
Ukoliko vam ovo što nam je Aleksandar ispričao zvuči zanimljivo, i želeli biste da se prekvalifikujete u ulogu IT poslovnog analitičara, imamo sjajnu vest za vas.
Kao i uvek, u skladu sa potrebama tržišta, Vivify Akademija, organizuje kurs - IT Business Analysis.
Kurs je zahtevan (14 nedelja, odnosno 84 sata ONLINE nastave, uz još 4-6 sati nedeljno samostalnog rada) ali po završetku kursa dobijate sva potrebna znanja za juniorsku BA poziciju u IT kompanijama.
