Direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman za HelloWorld: Mladi spremniji da preuzmu rizike koje nosi preduzetništvo

Nova generalna direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman ima više od 15 godina iskustva u oblasti digitalne transformacije, startapa, inovacija i finansija. Od malih nogu je zaljubljena u brojeve i fascinirana finansijama, što je opredelilo i njenu impresivnu karijeru zahvaljujući kojoj je imala prilike da se oproba na različitim pozicijama. Ona je posvećena, temeljna, istrajna i radoznala, što je svakako najbolja „ulaznica“ i za svakog budućeg mladog preduzetnika koji želi da uspe i da ulaže u razvoj svoje biznis ideje.

U intervjuu za HelloWorld Tanja kaže da je u poslu predana 300 odsto, bez obzira na sve teškoće i izazove sa kojima se susreće tokom rada, a svoje znanje nastoji uspešno prenositi i na mlađe generacije.

Tanja je govorila o svojoj strasti - startap ekosistemu, o tome kako se mladi danas snalaze u poslovnom okruženju, da li imaju dovoljna znanja i spremnosti za pokretanje biznisa. Da li su dovoljno hrabri da pokažu svoju zainteresovanost tako što će samo pokucati na vrata nekih kompanija ili potencijalnom poslodavcu jednostavno poslati poruku preko Linkdina…

Kako su izgledali vaši počeci u biznisu i zašto ste se opredelili za ovaj poziv? Šta su bile najveće prepreke tokom godina rada, sazrevanja i razvoja?

Moj karijerni put je dosta drugačiji od nekih razmišljanja koje sam imala u toku osnovnih i master studija. Kao dete sam obožavala brojeve i kasnije bila fascinirana finansijama, pa je samim tim moje interesovanje bilo vezano za korporativne finansije. Na drugoj godini osnovnih studija praksa u Svetskoj banci i mentorstvo sjajne ekspertkinje kreiralo je zainteresovanost za korporativno upravljanje. Prvi posao doneo mi je razvoj znanja u ovim oblastima, kao i mogućnost da mnogo bolje razumem kreiranje politika koje utiču na celokupnu ekonomiju i njenu konkuretnost.

Zaokret u karijeri je došao na doktoratu, kada sam dobila priliku da se upoznam sa VC fondovima koji ulažu u startape. Kroz to iskustvo shvatila sam da postoji jedan potpuno drugačiji svet finansija, koji sa sobom donosi mnoštvo inovativnih ideja i upoznavanje sa osobama koje imaju neverovatan način razmišljanja. To je bio trenutak koji je moju karijeru odveo u pravcu startapa, inovacija i digitalne transformacije. Činjenica da svakog dana imam priliku da upoznam timove sa sjajnim idejama, da naučim nešto novo i iz prve ruke vidim kako neke inovacije menjaju svet oko nas, je aspekt zbog kog se bavim ovim oblastima.

Mislim da postoje dve stvari koje su mi omogućile da se popnem tu gde sam sada. Prva je kombinacija radoznalosti i činjenice da kada odlučim da na nečemu radim dajem 300 odsto, bez obzira koliko je naporno i komplikovano u nekim trenucima. Druga je vezana za shvatanje da će uvek postojati jedan deo mog posla koji ne volim baš previše, ali bez kog ne mogu da radim onaj deo koji baš mnogo volim.

Iz ove perspektive mi je teško da procenim koje prepreke su mi se možda u nekom trenutku činile najvećim. Sasvim sigurno su neke od njih vezane za preispitivanje mog znanja zbog godina koje sam u tim trenucima imala ili prihvatanje da će postizanje cilja izostati zbog nekih eksternih faktora na koje nemam nikakav uticaj.

Nedavno ste preuzeli funkciju direktorke Inicijative „Digitalna Srbija“. Na šta ćete se posebno fokusirati u narednom periodu?

Inicijativa „Digitalna Srbija“ će se u narednom periodu fokusirati na aktivnosti koje će omogućiti ubrzani razvoj digitalnog ekosistema na kojima u ovom trenutku ne rade druge organizacije/institucije. Naš fokus biće na unapređenju startap ekosistema, kreiranju neformalnih oblika obrazovanja usmerenih na razumevanje i sticanje znanja u vezi sa novim tehnologijama, i postizanje većeg stepena povezanosti sa razvijenim ekosistemima. Predstavljanje naše nove strategije desiće se do kraja ove godine, gde ćete moći da vidite konkretne efekte koje želimo da kreiramo.

Gde je digitalna Srbija danas u odnosu na svet?

Naš ekosistem ima ogroman potencijal koji je povezan sa tehničkim znanjima i talentom koji smo uspeli da razvijemo kroz nekoliko decenija. Rast izvoza IT sektora i u ovoj godini potvrđuje da postoji prostor na globalnom tržištu koji su naše kompanije prepoznale i uspele da adresiraju. Nasuprot tome, tradicionalni segment naše privrede i veliki broj malih preduzeća ima veliki broj izazova sa usvajanjem novih tehnologija, dok su određeni segmenti društva isključeni iz digitalne tranzicije koja se oko njih dešava zbog nedostatka podrške u tom kontekstu. Na osnovu toga, lako možemo zaključiti da postoji mnoštvo stvari koje bi trebalo da uradimo u što kraćem roku kako bi ubrzali razvoj digitalne Srbije.

Kako izgleda startap ekosistem danas u Srbiji? Da li ih imamo dovoljno, šta su benefiti, a koji su nedostaci, i kako to poboljšati?

Startap ekosistem se i dalje nalazi u ranoj fazi razvoja uz nekoliko značajnih promena koje su se desile u poslednjih pet godina. Imamo povećanje broja startapa koji razvijaju prve verzije svojih proizvoda, kreirani su novi fondovi koji će finansirati startape na našem tržištu i postoji određeni broj organizacija koje su kreirale programe podrške za rane faze razvoja startapa. Trenutni nedostaci, koji ujedno predstavljaju i prostor za poboljšanje, povezani su sa nedostatkom globalne ambicije osnivača startapa i usporavanjem njihovog rasta nakon plasiranja proizvoda na inostranim tržištima.

Imate dovoljno iskustva sa mladima i kao predavač na fakultetu. Na koji način se danas mlade generacije odnose prema preduzetništvu, izazovima? Da li je konkurencija velika? Koliko su njihove biznis ideje inovativne, da li su u stanju dovoljno dobro da istraže sopstvene ideje i da je adekvatno predstave potencijalnim investitorima?

Podaci jasno pokazuju da su mlađe generacije spremnije da preuzmu rizike koje preduzetništvo nosi sa sobom u odnosu na generacije pre 20 ili 30 godina. Međutim, stepen istrajnosti, kada se pojave izazovi i teški periodi, nije na onom nivou na kom bi trebalo da bude, pa češće odustaju od svojih preduzetničkih poduhvata. Mi često mislimo da činjenica da su mlađe generacije odrasle sa mobilnim telefonima i ogromnom količinom informacija, podrazumeva njihovu sposobnost da detaljno istraže neku temu, urade analizu i slično. Upravo zbog toga, često vidimo da mladi osnivači startapa nedovoljno razumeju tržište koje targetiraju i ne znaju dovoljno dobro ko su im konkurenti. Samim tim, u predstavljanju startapa investitorima često nedostaju ove dimenzije, kao i određena doza samopouzdanja.

Slušala sam Vas kada ste u jednom podkastu rekli da mladi nemaju baš hrabrosti pokucati na vrata neke velike kompanije ili poslati poruku preko Linkdina. A to jeste jedan od načina kako da stupe u kontakt sa investitorima ili nekim budućim poslodavcima. Šta je ono što im najviše nedostaje u tom segmentu i zašto je važno izađi iz zone komfora?

Iz moje perspektive to je razumevanje da je najgora stvar koja može da se desi da vam neko ne odgovori na poruku ili kaže da nešto što radite nema smisla. Ni jedno ni drugo nije signal da treba da odustanete. Nekada nećete dobiti odgovor zato što je neko prezauzet, nekada zato što ne vidi vrednost, a nekada će odgovor stići već posle dan ili dva. Ukoliko nešto želite morate da pokušate, i da nastavite da pokušavate kroz učenje novih stvari, ma koliko pokušaja morali da imate. Svet venture kapitala nije bio moj svet, i nisam baš znala šta će mi doneti bootcamp za koji sam aplicirala u toku doktorskih studija. U mom slučaju to je bio jedan mejl, jedna aplikacija za program, i kao rezultat zaokret u karijeri.

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, da li će po vašem mišljenju da se vremenom pojavljuje sve veći broj proizvoda koji će u svojoj osnovi koristiti veštačku inteligenciju? U kojoj meri se ona zloupotrebljava i gde se to čini najčešće? Da li građanima generalno fali edukacija iz te oblasti?

Već sada imamo ogroman broj novih proizvoda koji u osnovi koriste veštačku inteligenciju. Taj broj eksponencijalno raste i postaje izuzetno teško ispratiti sve nove proizvode koji nastaju. Do zloupotreba najčešće dolazi kada se koriste nepotpuni setovi podataka ili pogrešni modeli. Na globalnom nivou, pa samim tim i kod nas, nedostaje edukacija građana u kontekstu veštačke inteligencije i alata koje građani mogu da koriste u svakodnevnom životu.