Da li te je programiranje zasitilo?

Tema sagorevanja u programiranju i frustracija koje dolaze s radom u IT industriji je veoma relevantna, posebno u eri stalnih tehnoloških promena i ubrzanog razvoja. Ono što često osećaš nije nužno zasićenje samim činom programiranja, već zasićenje uslovima pod kojima moraš da radiš.

Naravno, uvek postoji mogućnost da karijera programera nikada nije ni bila za tebe i da si zaista došao do tačke kada više ne možeš dalje. Na sreću, verovatnoća za tako nešto nije velika.

Programiranje kao kreativna disciplina može pružiti veliko zadovoljstvo, ali kada postane pretrpano „nebitnim“ zadacima i tehničkim detaljima koji, iz tvog ugla, nisu nužni, to oduzima motivaciju. Moguće je da te obuzeo osećaj zasićenosti, ne zato što ne voliš programiranje, već zbog svega onoga što okružuje profesionalno bavljenje time.

Neki od ključnih problema koji te mogu navesti da se osećaš loše u vezi sa svojim poslom su:

• Birokratija: Umesto da se fokusiraš na pisanje koda i rešavanje problema, trošiš previše vremena na zadatke poput popunjavanja dokumentacije, učestvovanja u sastancima ili koordinacije sa različitim odeljenjima. Ovi "birokratski zadaci" oduzimaju energiju i kreativnost, što dovodi do osećaja besmislenosti.
• Nedostatak vlasništva i svrhe: Programeri često nemaju osećaj da zaista poseduju proizvod na kojem rade. Kada je vizija proizvoda nejasna ili kada više strana vuče projekat u različitim pravcima, možeš se osećati kao da radiš nešto bez jasne svrhe. To može dovesti do demotivacije, jer se osećaš kao da nemaš stvaran uticaj na projekat.
• Tehnološka složenost i preterivanje: Tehnologija je postala toliko složena da su mnogi programeri preplavljeni slojevima apstrakcija koje im oduzimaju vreme. Svakodnevno se suočavaš sa kombinacijama alata kao što su Node.js, React, MongoDB i raznim cloud tehnologijama. To često može dovesti do konfuzije, ali takve situacije su postale standard u industriji. U prošlosti, programeri su mogli da postanu eksperti u jednom jeziku (poput C), dok danas moraš da znaš širok spektar tehnologija samo da bi završio osnovne zadatke. To stvara osećaj stalne jurnjave za novim znanjima, uz osećaj da nijedno znanje nije dugotrajno.
• Sagorevanje i mentalni zamor: Konstantna izloženost prekomernim zahtevima može dovesti do sagorevanja. Sagorevanje je više od običnog umora – to je duboki osećaj iscrpljenosti koji utiče na tvoju sposobnost da uživaš u poslu koji si nekada voleo. Uz to, osećaj pritiska da budeš stalno produktivan može narušiti tvoje mentalno zdravlje. Sagorevanje često dolazi zbog prekomernog stresa, nemogućnosti da zaista iskoristiš svoj kreativni potencijal ili zbog osećaja da se vrtiš u krug zbog stalnih tehnoloških promena. Kako se tehnologija ubrzano razvija, programeri se osećaju kao da ne mogu postati pravi eksperti u bilo čemu, jer ono što nauče često brzo zastari.
• Kapitalizam i kultura prekomernog rada, koja stavlja profit ispred ljudi: U današnjem okruženju, programeri su često pod pritiskom da isporuče više za kraće vreme, da isprate najnovije tehnološke trendove i da rade na projektima koji nemaju ličnu vrednost. Postoje ljudi koji se okreću drugačijem pristupu radu – tretiranju posla kao običnog posla, bez emocionalnog ulaganja. Ovaj pragmatičan stav može da pomogne nekima da prebrode frustracije koje donosi radno okruženje, ali takođe udaljava programere od prave strasti prema onome što rade, a to svakako nije ono što želiš.

Kako povratiti motivaciju?

Najbolje bi bilo da se vratiš osnovama i jednostavnosti! Minimalizam u programiranju znači fokus na jednostavna rešenja, jasnoću koda i eliminaciju nepotrebnih slojeva apstrakcije. Ovakav pristup ti može pomoći da ponovo pronađeš radost u stvaranju, umesto da se boriš sa složenim ekosistemima. Manji, minimalistički projekti, korišćenje jednostavnih alata, vraćanje kreativnosti i donošenje odluka koje se ne baziraju na poslednjim tehnološkim trendovima, može ti biti od velike pomoći.

Postavi granice i nauči kako da odvojiš radno vreme od ličnog vremena. Distanciraj se od prekomernih zahteva i očuvaćeš energiju. Rad nije sve – iako je programiranje kreativan posao, važno je imati i aktivnosti van posla koje te ispunjavaju. Beži od monotonije po svaku cenu! Takođe, pauza je legitiman izbor, kao i rad na nečemu drugačijem. Sve ovo ti može pomoći da ponovo pronađeš motivaciju i vratiš strast za programiranjem.

Na kraju, programiranje je samo alat za rešavanje problema, i ako se fokusiraš na suštinu – kreativnost, rešavanje izazova i pravljenje korisnih stvari – možeš ponovo otkriti zašto si ga zavoleo.