Iskustva

Prvi intervju sa čovekom koji je zaposlen u HR. Neobavezan razgovor gde sam mogao da saznam neke stvari o kompaniji. Par rečenica na engleskom da se utvrdi da li znam jezik i to je to. Posle - tišina. Nedeljama nema nikakvog feedback-a što mi je bilo čudno jer sam mislio da je razgovor prošao Ok. I taman kada sam zaboravio da ova kompanija postoji - poziv za drugi krug, ovaj put tehnički intervju. Izvinjenje zbog nepozivanja u kraćem roku, navodno gužva, itd.. Odem na tehnički intervju gde opet saznam detalje o kompaniji, ali ovo je već bio i ozbiljniji intervju sa 2 njihova inženjera. Prvo prođemo kroz moj CV, razgovaramo o projektima na kojima sam radio, a zatim slede i tehnička pitanja. Sve u svemu - korektno i bez zamerki. Sam intervju dobro prođe i opet očekujem poziv, i opet ništa. I posle nekog vremena (kada sam opet zaboravio da postoje, bukvalno posle skoro 2 meseca) - poziv. Zahvalim se na pozivu, ali ipak odbijem da odem opet do njih na dalje razgovore. Smatram da se ljudima daje povratna informacija u razumno kratkom roku koji se meri danima, a ne mesecima. Šteta, sve je odavalo drugačiji utisak; prostor je OK, inženjeri koji su bili na intervjuu i sa kojima bih (verovatno) radio su kompetentni i ostavili pozitivan utisak na mene, zanimljiv posao, atraktivne tehnologije, ali eto - neažurnost (pretpostavljam HR-a) koja ostavlja utisak neozbiljnosti, pa s obzirom na to da imam posao kojim sam (uglavnom) zadovoljan, nisam želeo da rizikujem.