Plata mi nije važna. Reče niko nikad. Ipak, sigurna sam da IT-evce motivišu (i) neke druge stvari. U mit da su programeri pohlepni, a već imaju visoke plate, odavno ne verujem. Stoga me je radoznalost dovela do sledećeg pitanja: šta to pokreće i motiviše domaće IT-evce?

Domaće kompanije se utrkuju ko će uloviti to deficitarno blago od resursa, a i dalje se pitaju čime da ih privuku i kako da kreiraju radne uslove za zadovoljenje potreba zaposlenih. Pa, haj’mo ispočetka.

Motivacija određuje količinu napora koju čovek ulaže u određenu aktivnost. Ipak, upitno je da li  onaj stari princip šargarepe i štapa može da dovede do adekvatnih rezultata u IT svetu.

Abraham Maslov, američki psiholog, napravio je piramidu ljudskih potreba, hijerarhijski poređanih u pet nivoa. WikiTamara: Maslovljeva teorija motivacije ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe, hijerarhijski ustrojene. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Na dnu piramide potreba je opstanak, zatim sigurnost i bezbednost, sledi pripadnost, nakon toga poštovanje i na kraju samoaktuelizacija.

Piramidalni prikaz ove teorije izgledao bi ovako:

Reddit ovu piramidu šaljivo prevodi:

Sedamdesetih godina ova piramida je dopunjena sledećim stavkama:

• Kognitivne potrebe – podrazumevaju želju za znanjem, razumevanje i radoznalost
• Potrebe vezane za estetiku – potreba za lepotom, balansom, formom
• Potrebe koje prevazilaze samu individuu – nivoi ljudske svesti i ponašanja vezani za kosmos, prirodu, čovečanstvo

Samoaktuelizacija se, po Maslovljevoj teoriji, odnosi na razvoj sopstvenih potencijala u području kojim se pojedinac bavi.

Karakteristike IT pozicija su takve da zahtevaju intelektualnu radoznalost i sklonost kreativnosti, koja zahteva i logičko i analitičko razmišljanje, pa je za odabir ove profesije unutrašnja motivacija veoma značajna.

Unutrašnja motivacija

U svojoj knjizi “Drive” Daniel Pink objašnjava da veća zarada i bonusi rezultiraju boljim performansama samo ako se radi o mehaničkom, repetitivnom poslu. Međutim, ako zadatak uključuje kognitivne veštine i kreativnost, veća zarada donosi lošije rezultate.

On veruje u novi pristup, tzv. intrinzičnu (“unutrašnju”) motivaciju – želju da se rade stvari jer nam se sviđaju, jer su zanimljive, jer su deo nečeg važnog. Takav sistem deli na tri elementa:

• Nagrade dvadesetog veka, ti motivatori za koje mislimo da su prirodni deo posla, dobre su, ali samo u iznenađujuće malom opsegu situacija.
• If-then nagrade često uništavaju kreativnost.
• Tajna visokog postignuća nisu nagrade i kazne, nego nevidljivi unutrašnji pokretač. Pokretač da se rade stvari zbog njih samih. Pokretač da se rade stvari jer su bitne.

Autonomija je potreba da upravljamo svojim životima. Pink navodi primer Atlassiana, australijske softverske kompanije. Oni nekoliko puta godišnje kažu svojim inženjerima: “Naredna 24 sata se bavite čime god želite, a da to ne budu vaši redovni, svakodnevni taskovi. Radite na čemu god želite.” To vreme programeri koriste da smisle kul kod ili elegantne izmene. Ovaj sistem rada u kojem inženjer vlada svojim vremenom, zadatkom, tehnikom i timom popularizovao je Gugl. Od prošle godine primenjuje se i kod nas, u Infostudu (tačnije, IT tim sajta Poslovi.infostud.com). Robert, šef razvoja softvera, kaže da je tzv. IT dan lep spoj slobode, novih znanja, istraživanja i primene novih tehnologija. Taj jedan dan intenzivne autonomije rezultirao je nizom popravki koje se možda nikada ne bi desile, zbog grube prioritetizacije svakodnevnih taskova.

Daj mi slobodu i nikada neću otići

Ubacila sam se u ulogu April O’Neil i intervjuisala programere u firmi. Moje pitanje je bilo: Šta te motiviše na trenutnom radnom mestu?

″Izvor motivacije je beskrajna mogućnost da se uči. Ni jedna ideja nema kraj, uvek postoji način da se sistem unapredi, a paralelno sa tim i sopstveno znanje. Sloboda u radu za programera je savršeno digitalno igralište u kom, umesto peska, koristi kod da izgradi svet iz mašte kojim zajedno letimo pomoću svih sučelja koja su nam dohvat ruke.″ Ovako mi odgovara hodajuća inspiracija Vojislav, na čijim krilima je poleteo sajt HelloWorld.rs davne 2014. godine.

Svakoga dana, u svakom pogledu…

Drugi element - majstorstvo (mastery) je želja da budemo sve bolji i bolji u nečemu što je nama bitno. Postiže se učenjem i vežbom. Uzmimo primer atletičara. On, motivisan ovim elementom, želi da trči najbrže što može. Bilo koja medalja je manje važna od procesa kontinuiranog napretka.

Ne bih da ulazim u semantičku analizu izrečenog, ali interesantan mi je odabir reči kolega koje sam zapitkivala:

“Zašto obožavam da programiram? Moja ljubav prema programiranju se razvija iz toga što obožavam da rešavam probleme i učim nešto novo i što je svaki dan drugačiji. Uvek postoji neki novi izazov sa kojim se još nisam susreo i koji treba da rešim”, reče mi Stefan. Vidite? I ko onda kaže da programeri nisu romantični?

Luka je nedavno oplemenio Infostudov programerski tim. Sećam ga se iz gimnazijskih dana, a posle toga iz apoteke. Da, Luka je farmaceut koji je rešio da kôdom pomogne tržištu zapošljavanja, radeći na sajtu Poslovi.infostud.com.

“Posao programera me motiviše jer je u potpunosti u skladu sa motom koji me najviše vuče: Never stop learning. Svaki dan doživljavam kao malu pobedu, jer sam malo bogatiji sa novim znanjem i iskustvom, ispravio neki bug ili naučio iz neke svoje greške.” Luka je bogat čovek. If you know what I mean.

Svrha, braćo moja, svrha, a ne novci i praporci

Programer koji nije samo puki izvršilac taskova, već razume ″širu sliku″, postaje vizionar koji doprinosi progresu. Ima želju da radi ono što radi, u svrhu nečega što je veće od njega samog.

Kolega Veselin mi reče: „Ono što mene motiviše kao programera je to što mi programiranje daje priliku da sa svojih deset prstiju skrojim elegantno rešenje na koje mogu da budem ponosan, a istovremeno nekome zapravo koristi za nešto." Upoznat sa vizijom i ciljevima biznisa, svestan je da svojim doprinosom razvija sajt koji menja status quo na domaćem tržištu zapošljavanja.

Ipak, ima i programera koje ne motivišu stvari koje su navedene u ovom tekstu. A to ne znači da oni nisu vredni i posvećeni. Njih najčešće motiviše stabilnost kompanije, a svoje programerske “moći” koriste kako bi bili finansijski obezbeđeni. Mišljenja sam da ovi programeri ne daju svojih 100%. No hard feelings.

Sa druge strane, oni “zagrejani” se prepoznaju lako (imam ih nekoliko oko sebe 😊). Pasionirano pričaju o svom kodu/projektu na kojem rade, čitaju mnogo, dele znanje nesebično i koriste slobodno vreme za razvoj svojih supermoći. Kada se spoji nekoliko ovakvih igrača, vrednost njihovog učinka je veća od zbira njihovih veština. Ima li išta lepše? :)

Ako već nisi, reci nam šta tebe motiviše kroz ovu  bezbolno-kratku anketu.

Tri kutije čaja, četiri panelistkinje, 80 radoznalih IT duša. Skoro dva sata diskusije o stanju na domaćem IT tržištu, a mogli smo komotno još toliko. Održana je druga po redu IT čajanka, u okviru Virtuelnih dana karijera i znanja.

Prepun Startit centar u Beogradu dokazao je da je zapošljavanje u IT industriji i dalje seksi tema kojoj i kandidati i HR-ovi pristupaju radoznalo i sa puno pitanja.

Razmaženost ili standard?

Ko uslovljava ponudu – kandidat ili poslodavac, pitanje je koje je otvorilo panel i načelo temu ″razmaženosti″ programera. Uzimajući u obzir njihovu deficitarnost, vlada mišljenje da im je tržište dalo odrešene ruke da biraju plate i uslove rada.

„U poslednjih četiri, pet godina su se promenila očekivanja IT kandidata. Upravo zbog tog deficita kandidati uslovljavaju ponude. Ipak, recruiting u Srbiji je jedan veliki čvor, koji zatežu obe strane, kako kandidati, tako i poslodavci“, rekla je Nevena Sofranić, osnivač agencije Omnes Group i pokretač projekta ITgirls.rs.

Nevena je opovrgnula tezu da su domaći inženjeri razmaženi, ali smatra da nam nedostaje kulture u poslovnim odnosima.

Katarina Šonjić iz kompanije Zuhlke Group primećuje da domaće kompanije ne prate rast tržišta i kompetenci ovdašnjih kadrova i da zbog toga dolazi do razilaženja očekivanja. Ipak, optimistična je i misli da će se kockice poklopiti, ali da na to utiče nekoliko faktora: obrazovanje mladih i razvoj formalnog i neformalnog obrazovanja.

U Srbiji postoji ogromna razlika između IT-ja i drugih industrija, a to doprinosi utisku da smo razmazili softveraške virtuoze. IT kompanije polako postaju svojevrsni radno-zabavni parkovi, gde se težak intelektualni i kreativni rad amortizuje raznim aktivnostima koje imaju za cilj da razonode, opuste i socijalizuju i mimo radnih procesa. Naša istraživanja pokazuju da programeri nisu zahtevni po pitanju ovog dodatnog sadržaja i benefita, već da im tržište povlađuje.

Dakle, opšti zaključak koji smo doneli jeste da IT-evci nisu razmaženi, već da očekuju nešto što je svuda u svetu standard. Jesu zlata vredan kadar, ali da ne ureknemo. Ko se hvali, taj se kvari :)

Juniorska je muka pregolema...

Kukanje jeste čest sport na srpskom terenu, ali hajde da ga se manemo.

„Problem za početak i prvi posao ne postoji samo u IT industriji, nego svuda. Svi početnici koji izađu sa fakulteta ili koji žele da se bave nečim za šta nemaju radnog iskustva imaju jednak problem da nađu prvo zaposlenje. U IT industriji je taj problem još i najmanji, zbog deficitarnosti, a poslodavci su često prinuđeni da zbog toga spuste kriterijume“, ističe Milica Lazić iz Ubisofta.

Pazite kako pišete CV, gledajte da u njima navodite praktične primere, ako nemate ideju šta da napravite – uradite npr. plagijat neke druge aplikacije, pa pokažite koja je vaša logika, odnosno kvalitet koda – neki su od saveta Ivane Karamarković, Talent Acquisition Specialista u kompaniji LearnUpon.

Katarina dodaje: „Tražite feedback na intervjuu, kako biste dobili odgovor na to u čemu bi najviše trebalo da se razvijate“. Provući ću ovde apel svim poslodavcima (a znam da i oni čitaju ovo): dajte povratnu informaciju kandidatima nakon procesa selekcije i obrazložite je. Njima će to mnogo značiti, a jednog dana ganjaćete tog kandidata kad stekne još iskustva. Dobar employer branding, remember? :)

Pitala sam programere u kancelariji koje savete bi mi dali da im kažem da želim da postanem programerka. Posle elegantnog nagovaranja i podmićivanja poklonima, izvukla sam sledeće:

• Ako želiš da se baviš web programiranjem, počni sa osnovama kao sto su HTML, CSS i JavaScript

• Da bi bio dobar programer, moraš da voliš to što radiš, tako da pažljivo biraj

• Koristi Google, guglaj dok ti prsti ne otpadnu

• Izaberi editor koji ti paše da bi bio što efikasniji u tome što radiš

• Okruži se ljudima koji su iskusniji od tebe, jer tako se najbolje uči

• Programiranje je profesija koja zahteva konstantno razvijanje tako da ćeš stalno morati da učiš nove stvari

• Nađi dobre tutorijale, proprati ih nekoliko puta, da bi bolje upio znanje. Na osnovu tog teorijskog znanja napravi nešto svoje, uz pomoć dokumentacija

• Koristi StackOverflow - naći ćeš rešenja za već ustaljene probleme - ne moraš ponovo da razvijaš točak

• Ne dozvoli da te obeshrabri nešto što ne radi ili što ne znaš

• Probudi se barem jednom nedeljno u 3 ujutru da ispraviš bag

• Iskoristi poznanike developere, asistente na faksu, pitaj pitaj pitaj

• Ako imaš prijatelja juniora, sedite zajedno i isprogramirajte nešto (steći ćeš malo osećaj za timski rad)

• U CV stavi sve što je relevantno za posao za koji konkurišeš (bez „poznavanja MS Office i Worda“ -_-), ubaci link do GitHub-a ili neke demo aplikacije (ako za ovo imaš source, tim bolje), upiši interesovanja, ali samo što se tiče programiranja i put u kom bi voleo da se razvijaš

• Ne frljaj se sa „Full Stack Junior Developer“ nazivima, takve stvari ne postoje

• Napiši propratno/motivaciono pismo, pokaži svoje ambicije i motivaciju

• Guglaj, dooobro se pripremi za tehnički intervju

• Konkuriši kod nas :)

I Nevena i ja smo par stranica u svom profesionalno-intimnom dnevniku posvetile upravo juniorima i popisale savete za njih. Pročitajte ih, nemoj posle da bude niko-ne-misli-na-nas-jadne.

Kad se poslodavac zanese...

...pa nabroji sve moguće tehnologije u oglasu, a ti zgranut. Ova tema dobila je aplauz na panelu. To dovoljno govori o frustraciji svih onih koji traže posao i redovno se začuđuju taksativnim nabrajanjima u oglasima.

„Pametno birajte. Kad vidite takav oglas, to znači da stvari u toj kompaniji najverovatnije nisu baš ok interno, da ni oni sami ne znaju tačno šta traže“, savetuje Milica.

Umesto da se frustrirate, bolje zaobiđite takav oglas. Insajderska informacija: takvi oglasi dobijaju i najmanji broj (ili čak ni jednu) prijava, tako da je veća patnja poslodavcu nego vama. Još jednom: poslodavci, opametite se. Ako već toliko novca ulažete u marketing promocije (ili strateške ciljeve brendiranja, daj Bože), pisanje oglasa je barem besplatno. Budite jasni, precizni, iskreni i ne tražite jednoroga.

VELIKO hvala svima koji su svojim prisustvom obasjali panel i potvrdili svrhu postojanja ovog plavo-belog sajta.

Ko nije uspeo da dođe, ali ni da proprati live stream (shame on you 😊), evo prilike za nadoknadu gradiva:

Ako su vam naš panel i tekst bili korisni, lajkujte/šerujte (ok, sad se osećam kao vlogerka jutjuberka), a mi ćemo to shvatiti kao poruku da bi bilo lepo da organizujemo još ovakvih neformalnih druženja. Sa zadovoljstvom ćemo pripremiti još jednu turu čaja (ili piva, ko zna).

Uskoro slavim trogodišnjicu druženja sa IT-evcima. Došlo je vreme da i ja vama otvorim dušu...

Hej ti, juniore...

Svakodnevno poluspretno plivaš među mediorskim i seniorskim ajkulama. Poslodavcima nisi interesantan jer nemaš iskustva. Nemaš priliku ni da ga stekneš.

Dosta kuknjave! „Sve se može kad se hoće“ je filozofija koja nas gura iz kreveta svako jutro. Tako je i sa sticanjem iskustva. Pokreni svoj projekat. Cimaj kompanije za plaćene ili neplaćene prakse. Čitaj, istražuj. Piši svoj blog/portfolio, podeli sa drugima neke svoje projekte. GitHub. Stack Overflow. Pronađi mentora (ortaka, kolegu, profesora) koji će ti preneti svoje znanje i iskustvo. A imaš i ovo naše google globalno selo kao igralište za istraživanje.

Zamisli da si u nekoj drugoj struci, pravu ili ekonomiji. Bilo bi ti potrebno godina i godina kako bi se etablirao i prešao iz potrčko faze u radim-ono-za-šta-sam-se-školovao fazu. U IT-ju je sve to mnooogo brže i naprednije.

Traži i naći ćeš. Potrebno je mnogo strpljenja, ali je moguće. Pre neki dan sam razgovarala sa devojkom koja nije primljena na programersku poziciju, ali je „upala“ u korisničku podršku. Na pitanje da li joj jenjava strast za kodom, ushićeno je odgovorila „Ne odustajem! Završila sam svoj prvi projekat!“ To je duh.

Našu podršku ćeš uvek imati. Sajt HelloWorld.rs prosleđuje upite za prakse poslodavcima. Na IT Insajderu možeš da se informišeš o maltene svim IT kompanijama koje posluju u Srbiji i izabereš neku koja ti je interesantna za prve IT korake. Savet: nemoj ići samo trbuhom za kruhom. Povedi računa o tome koliko se uklapaš u kompanijsku kulturu i koliko ti ona „paše“. Velika je razlika između velikih sistema i malih kompanija, outsourcing i kompanija koje razvijaju sopstveni proizvod.

Odmah da pojasnim – ne pruža mnogo kompanija mogućnost prakse. I to je potpuno normalno. Ponekad nemaju dovoljno vremena za bavljenje sopstvenim projektima, a kamoli „nekim novim klincima“. Ali dok se domaća IT scena ne odvaži dovoljno da nađe resursa za obučavanje početnika i juniora, vraćam te na savet numero uno: Uradi sam.

Evo, 60 sekundi istraživačkog novinarstva. Ovaj čovek je danas jedan od najboljih programera u kompaniji u kojoj radim.

Hej ti, seniore...

Tražen si. I svestan si toga. Mnogi kažu da si i razmažen. Ja te branim na sve strane. Nije bitan (samo) novac i stoni fudbal, već dinamika i atraktivnost projekta, right?

Zapošljavanje zlata vrednih seniora prva je muka HR vila i vilenjaka.

Ako do sada nisi odgovarao tim jadnim, napaćenim regruterima, molim te, počni to da radiš. Nije teško biti fin. Mnogi (ne svi) izdvajaju dosta vremena kako bi ti dočarali kompaniju i projekat i na taj način te zainteresovali. Mnogi to rade nespretno, ali barem se trude. Jedna od misija HelloWorld-a je da budemo „edukativna spona“ između vas i njih, kako bi te ponude bile što informativnije i relevantnije, a vi što redovniji sa povratnim informacijama :)

Ako ti je baš jako muka od savremene „generičke“ regrutacije, predlažem ti da čekiraš altTab. I tu ću se zaustaviti sa besramnom reklamom :)

Druga muka je ta žalosna retencija zlata vrednih kolega.

To je ono kao kad pokušavaš da zadržiš devojku na silu, a ona već našla boljeg. Izazovnijeg, atraktivnijeg, sa boljom platom. Hah!

Borba sa fluktuacijom je donkihotovski podvig mnogih HR-ova. Olakšaćeš im svakodnevicu veoma lako. Budi iskren. Reci šta ti smeta. Šta bi menjao. Učiniće sve. Frižider pun straćatele u kancelariji? Nikakav problem. Ali ti nisi tako razmažen, znam ja.

valeria_aksakova / Freepik

U svetu gde si toliko tražen, nema straha. Najgore što mogu da ti kažu jeste „Trenutno ne možemo to da ti pružimo“. I... onda se prijateljski oprostite. Rastanci su bolni, ali ponekad su pametan izbor.

Volela bih da mogu da gradim strava stvari kao ti i tako menjam svet, ali čini mi se da ću ostati sa druge strane. Moje HTML, CSS i MySQL epizode se nisu baš proslavile. Taj deo prepuštam profesionalcima (čitaj: tebi). A četvoro divnih ljudi sa kojima radim i ja ćemo se truditi da domaće IT puteve raskrčimo i učinimo ti ih što prijatnijim za rad.

Vi ste predmet HR tračeva

Ono što mogu da vam kažem jeste da se priča o vama. I to mnogo. Prisustvovala sam nekoliko HR druženja i ti ljudi se baš cimaju da vam udovolje i da vas zadrže. To ti samo dokazuje koliko si tražen i koliko tvoje želje i uslovi kroje tamo nečiju strategiju zapošljavanja. Što bi moj kolega rekao – jesu li oni zaista toliko razmaženi ili ih je tržište razmazilo? Ali o tome ćemo na nekom druženju uživo.

Važno je da ne dozvolimo da napumpamo srpski IT balon nerealnim zahtevima, očekivanjima, platama i neadekvatnim ponudama. Inače me plaši zvuk pucanja balona, a ovo bi me stvarno nateralo da posumnjam u lepote i mogućnosti ove dinamične industrije.

Ostani tako nadrealno talentovan i zaljubljen u kod i tom ljubavlju menjaj sve(t)!

Viva la programer!

Kroz razgovore sa HR-ovima IT kompanija zaključismo da su seniori u nekoj zemlji nedođiji. Kad ih ugledamo, radujemo im se kao Deda Mrazu. Jedan senior vam neće konkurisati na oglas za posao. Zašto?

Tu, u HelloWorld ekipi, imamo internu šalu kako su seniori poput belih medveda. Zaštićena vrsta, retko viđena, pasivna po pitanju traženja/promene posla. Hrabro i ambiciozno se opredelismo da pođemo putem animiranja ove grupe IT-evaca.

Hajde prvo da se ispravim i definišem seniora. Za mene su seniori svi strava programeri, zaljubljeni u kod. Na našem servisu altTab smo takvog kandidata definisali kao osobu koja ima minimum dve godine relevantnog radnog iskustva ili iza sebe ima projekte koji garantuju njegov kvalitet i zalaganje. Stoga ću u nastavku teksta koristiti izraz „iskusan programer“ umesto „senior“. Zvuči seksi, a i jasnije determiniše našu ciljnu grupu.

Jesu li IT oglasi passé?

U proteklom periodu, tim sajta HelloWorld istraživao je domaće IT tržište i osluškivao potrebe kandidata i poslodavaca. Razgovarali smo face-to-face sa desetinama programera i HR-ova IT kompanija koje posluju u Srbiji. I jedni i drugi su se složili da dosadašnji način zapošljavanja u ovoj dinamičnoj struci nije adekvatan u svakoj situaciji. Većina kvalitetnih ITevaca koji imaju relevantno iskustvo u ovoj branši je vrlo pasivna po pitanju traženja posla.

IT industrija se razvija neverovatnom brzinom i veoma je važno da tržište zadovolji potrebe pripadnika ove struke, kako bismo ih zadržali. Doprinos HelloWorld tima dolazi u obliku novog servisa, koji nastoji da dovede do poklapanja zahteva domaćih programera i onoga što poslodavci mogu da im ponude.

Tinder za programere

Nedavno sam čitala o Niketu Biswasu, software engineering manageru iz Facebooka, koji je mudro napucao svoj Tinder profil i time privukao svoju sadašnju devojku. Car.

E pa, isto to mi preporučujemo IT-evcima u našoj bazi. Opiši svoje dosadašnje IT iskustvo, navedi tehnologije kojima vladaš, nabroj projekte na kojima si radio, sertifikate. Međutim, ono što vidimo kao najveću vrednost ovog servisa jeste mogućnost postavljanja pitanja poslodavcima, kroz koja se ustvari postavljaju uslovi. Poslodavac koji ne može da ispuni tvoje uslove, neće te ni kontaktirati. A i ako te kontaktira, ti biraš prihvataš li zahtev ili ne.

Razmaženost?

S vremena na vreme nam upute pitanje „Puštate ih da postave kojekakve uslove i ne pristaju na manje od toga. Nije li to razmaženo?“ Odgovorno tvrdim – nije. Iskusan IT-evac će pre promeniti posao zbog zanimljivijeg projekta nego zbog beneficija u vidu sobe za odmor, wellness paketa, teretane, hrane itd.

Najčešće postavljana pitanja na altTabu od strane kandidata jesu: koje tehnologije i alate koristite, veličina tima, ima li seniora/mentora u timu, kako su timovi struktuirani, radi li se prekovremeno...

Često sam čula iz usta seniora „Prešao bih u drugu firmu zbog interesantnijeg projekta, za manju platu“.

Dobro, a juniori?

To što nam je fokus trenutno na IT-evcima sa više iskustva ne znači da smo početnike i juniore zanemarili. Šta više, broj oglasa na našem sajtu konstantno raste. Kao što rekoh, jedan senior je isuviše lenj i ušuškan (oprosti, nisam htela da budem tako gruba) da bi se prijavljivao na oglas. Ti, kao neko ko je tek zaplivao IT vodama si dovoljno ambiciozan, proaktivan i željan novog iskustva. Upornost. Praćenje novih trendova. Nove tehnologije. Samostalni projekti. Prakse. Citiraću jednog našeg korisnika: Iz ličnog iskustva, svakako ne škodi imati i sreće, ali rad, rad i rad, to je pravi put. Preuzeti inicijativu, učiti, informisati se, i uvek biti gladan znanja. Tom krilaticom se i sama vodim. You go, juniore!

S obzirom na to da sve što stvaramo, stvaramo za vas, volela bih da čujem šta ostatak domaće IT zajednice misli o ovom projektu… :) A ako imaš ortaka koji je prava osoba za našu bazu, ulepšaćeš mi oktobar ;) Klik na link.

U protekle dve godine tim sajta HelloWorld.rs istraživao je srpsko IT tržište i osluškivao želje i potrebe domaćih IT-evaca. Došli smo do sledećeg zaključka – većina kvalitetnih, iskusnih IT-evaca je vrlo pasivna po pitanju traženja (novog) posla.

Inovacija u zapošljavanju

Jedan od uzroka je oskudna ponuda koja odgovara njihovom iskustvu i veštinama. Bio je to dovoljan razlog da pokrenemo altTab, platformu gde IT-evci dobijaju isključivo one ponude za posao koje im odgovaraju. Poslodavcima omogućavamo nov kanal za brzo i lako dolaženje do kvalitetnih kandidata. altTab je prvi projekat ovog tipa u Srbiji.

Ispitivanje tržišta

Razgovarali smo sa preko 50 programera i dvadesetak HR-ova IT kompanija koje posluju u Srbiji. I jedni i drugi su nam rekli da dosadašnji način zapošljavanja u ovoj dinamičnoj struci postaje prevaziđen i nedovoljno efikasan. IT industrija se razvija neverovatnom brzinom i shvatili smo da je veoma važno da tržište zadovolji potrebe pripadnika ove struke, kako bismo ih zadržali. Naš doprinos dolazi u obliku novog servisa, koji nastoji da dovede do podudaranja zahteva zlata vrednih IT-evaca i onoga što poslodavci mogu da im ponude.

Kvalitetna baza

Tim sajta HelloWorld.rs agregira kvalitetne kandidate u jedinstvenu bazu, koju će poslodavci moći da pretražuju. Ukoliko kompanija ispunjava većinu uslova, stiče mogućnost da pošalje zahtev za kontakt radi dalje saradnje. Do momenta kada korisnik pristaje na kontakt sa poslodavcem, njegovi kontakt podaci nisu vidljivi.

Minimalni uslovi za ulazak u bazu

Da bi kandidat pristupio bazi potrebno je da ima minimum dve godine radnog iskustva u IT oblasti. Izuzetak su osobe bez radnog iskustva u IT kompaniji, ali koje su radile na ozbiljnijim projektima. Stručno obrazovanje (Elektrotehnički fakultet, Matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka itd.) je prednost, ali su dobrodošli i kandidati koji su, kroz neformalno obrazovanje, stekli relevantno znanje.

Tvoj profil

Korisnik popunjava svoj profil, gde unosi podatke o dosadašnjem iskustvu, obrazovanju, kao i želje i uslove za budućeg poslodavca. U profilu možeš da opišeš i projekte na kojima si radio, navedeš sertifikate koje si stekao, a tu je i otvoreno polje gde možeš da opišeš sebe i svoj "posao iz snova".

Do sada je kandidat o kompaniji i radnoj atmosferi mogao da sazna u oglasu za posao (delimično) ili tek na intervjuu. Sada ima priliku da postavi uslove kroz pitanja i dobije odgovore i pre stupanja u kontakt sa poslodavcem. Upravo to smatramo najvećom vrednošću našeg servisa.

Dakle, zanima te koje se tehnologije koriste, koliki su timovi, radi li se outsourcing ili se razvijaju sopstvena rešenja… Pitaj! :) Pored pitanja možeš čak i da upišeš željeni odgovor, i na taj način postaviš uslov koji će eliminisati one poslodavce koji ti ne odgovaraju.

Pored ovih pitanja, u profilu se nalaze i željene beneficije. Izdvojili smo nekoliko njih, koje nam je većina IT-evaca navela kao najpoželjnije. Na tebi je samo da čekiraš da li ti je ta beneficija neophodna ili ne. Klizno radno vreme, što da ne? :)

Popunio sam profil, šta sad?

Sledeći korak? Javlja ti se poslodavac koji ispunjava tvoje uslove, a traga za profilom poput tvog. Mejlom dobijaš njegove odgovore na tvoja pitanja i uslove, a na osnovu odgovora biraš da li ćeš stupiti u kontakt sa njim. Neodgovarajuće ponude nećeš ni dobijati, štitimo te od spama.

Tek kada pristaneš, poslodavac dobija tvoje kontakt podatke. Čuvanje podataka o korisnicima servisa nam je veoma važno.

Posle toga je sve  na tebi. Dalja komunikacija sa poslodavcem se odvija izvan okvira altTaba. Ali smo i dalje tu, držimo ti fige da ishod bude onakav kakvim si ga zamislio :)