Kada se Novosađanin nađe u Nišu, neke stvari su neminovne:
- Naići ćeš bar na jednog taksistu koji obožava Novi Sad i odmah te prepozna po akcentu pa ti priča o drugu iz vojske iz Novog Sada i kako dugo nije bio kod nas u Vojvodini, a Novi Sad najlepši grad…
- Nišlije će te čuvati, paziti i maziti i voditi na fenomenalna mesta sa fenomenalnom hranom i muzikom i često će te prekidati usred rečenice jer pričaš laloški sporo i ne mož’ da dočekaju da završiš misao…
- Poželećeš da se stalno vraćaš u ovaj, možda treći po veličini, ali zato prvi po šarmu grad u Srbiji, ili što bi rekao naš Kostić - Niš je Miss Personality, nije možda najlepši spolja ali kad ga malo bolje upoznaš…
Moja niška avantura započela je 2021. godine kada sam se zaposlila u Ingu, a pošto zahvaljujući remote first politici firme uglavnom radim iz udobnosti svog doma u Novom Sadu (što je veoma super-kul rešenje, pogotovo sad kada kompanije masovno vraćaju ljude u kancelarije), ipak smo zaključili da je važno da redovno provodim vreme sa ljudima iz tima i cele kompanije, pogotovo kao neko ko je odgovoran za imidž firme kao poslodavca. Tako da u Nišu provodim nekoliko dana mesečno, i petnaestak poseta Nišu kasnije, sada sam tu “svoj na svome'' i sve se više radujem svakom narednom dolasku, a evo i zašto:
1. NIŠLIE I NIŠLIKE
Direktni, topli, skromni i brzi u svemu, a posebno u govoru (maksimalno opravni ljudi, koji nisu azdisali i ne vole kad ih napinju, pogotovo oko stvari koje nisu kasvetne). Ako priupitate sajt Vukajlija, reći će vam da su to “stanovnici Niša, koje je najlakše prepoznati po tome što će posle vrlo kratkog vremena početi da se sa Bosancima raspravljaju da li se u burek stavlja sir ili meso” (o bureku više u narednom podnaslovu). Od poznatih Nišlija tu su Branko Miljković, Šaban Bajramović, Dušan Radović, Želimir Žilnik, Car Konstantin… Imaju taj neki poseban talenat, zapravo superpower da te instantno prihvate kao rod rođeni i učine da se prvog radnog dana koji je stresan i pretežak za veliku većinu nas, osećaš kao da radiš tu već sto godinE. Veliki #kudos za moj tim, ali i za sve ostale Ingovce iz Niša i odasvud, lavju ol i da se majemo po kafane još dugo, dugo...
2. HRANA
I mene je iznenadilo kada sam čula da je gore-pomenuti burek (ne bosanska umotana varijanta koja je uvek s mesom već srpska okrugla verzija sa korama koje se razvijaju tako što se bacaju kroz vazduh, i koji može da bude sa sirom) zapravo nastao u Nišu, i to 1498. godine kada je recept za ovakav burek predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula. U Nišu se inače svake godine održava takmičenje niških pekara u pravljenju bureka pred publikom pod nazivom Buregdžijada iliti Dani bureka, a naš CBO Miško se kune da je najbolji burek u Nišu u pekari Kalinka pa izvol’te probajte kad vas put nanese, ako laže on lažem i ja. A obavezno probajte i burek u pekari “Anton”, u ulici Jovana Skerlića.
Nakon pomalo neočekivanog bureka, prelazim na ono očekivano kada pričamo o najboljem hasu u Nišu, a to je naravno roštilj. Tri niška restorana sa najboljim roštiljem su (kažu ljudi) nadaleko čuvena kafana Mrak, restoran Orač i srpska prestonica ovčetine - Dagi Plus. Ja recimo volim da s kolegama odem na ručak u kafanicu Ponoć (Hermanova omiljena), Letnja pozornica je savršeno mesto za opuštanje i spajanje stolova kad se skupi veća ekipa za ručak npr. za Veselu sredu kad nam pauza traje sat i po (obavezno probati i prženiju - nešto slično satarašu), a tokom poslednje posete Nišu konačno sam probala i pivski gulaš (na slici ispod) u pivnici Nemir (vlasnici su bračni par NEnad i MIRa), posebno gurmansko bahanalisanje. A ako ste za urbaniji štih, ima Irish Pub “Crazy Horse” na Nišavi, ima The Hub - Pub & Club sa prelepo sređenom baštom, ima pivnica Berta… A da ne ispadne da reklamiram kafane po Nišu, istražujte sami i gde god jeli, sigurno nećete pogrešiti. I nikad, ama baš nikad, nemojte Nišliju da vodite na pljeskavicu u Novom Sadu (ne pitajte kako znam).
3. PRIRODA
Za ovaj deo teksta sam za pomoć zamolila već pomenutog kolegu Marka Hermana, zaljubljenika u prirodu i bicikliranje, koji je inače početkom prošle godine i zvanično postao Nišlija, emigriravši iz rodnog mu Beograda (da, dobro ste pročitali). I evo šta on preporučuje kada pričamo o prirodnim lepotama u okolini Niša:
- Suva planina - koju je Jovan Cvijić nazvao “Alpi na jugu Srbije”, sa preko 20 vrhova od kojih najviši prelazi 1800m nadmorske visine. Idealno mesto za planinarenje i planinski biciklizam.
- Sićevačka klisura - koja predstavlja impozantni deo kanjona Nišave, duga je 17 km, i kažu ljudi da je pravi raj za ljubitelje netaknute prirode, raftinga, alpinizma, planinarenja i paraglajdinga.
- Jelašnička klisura - još jedna spektakularna klisura sa neverovatnim pejzažima, florom i faunom.
- Svrljiške planine - planinski venac pogodan za planinare i sve ljubitelje prirode i mirisa ruzmarina.
- Kamenički vis - drugi najviši vrh planine Kalafat severno od Niša, sa prelepim pogledom na grad i dalje na jug ka Leskovcu. A na putu ka njemu je Čegar za ljubitelje istorije - mesto čuvene bitke.
- Zaplanje - kao širi pojam, prostor iza Suve planine (iza planine = zaplanje ;-) - kreće od Gadžinog hana pa ide do Babušnice, generalno lepa priroda, šume, pogled na Suvu planinu.
- Seličevica - četvrta planina oko Niša. Južno od grada, manje lako dostupna od ostalih, ali za ljubitelje prirode odlična destinacija jer su manje šanse da se naleti na ljude.
- Od jezera preporuka za Krajkovačko jezero u podnožju Malog Jastrepca i Oblačinsko jezero koje je nešto bliže Nišu, a ima i dobar restoran.
A dovoljno je da se samo malo makneš iz centra grada i tu je recimo kamp u Brzom Brodu (na slici ispod, zajedno s nama koji brejnstormujemo) koji je otvoren zahvaljujući inicijativi niške Fabrike umetnika, i vrlo je zgodan za radne sastanke u prirodi.
4. KULTURNI ŽIVOT
Prosečan ne-Nišlija sigurno je čuo za Nišville, ali, iako je ovaj festival definitivno stavio Niš na kulturnu mapu sveta i naveo ljude iz zemlje, regiona iz celog sveta da krenu put Niša svakog avgusta da bi uživali u muzici i druženju (svi putevi tada vode u Niš), nećete verovati, ali u Nišu ima još toliko drugih kulturnih dešavanja, naročito tokom leta, da mi je sada dosta teško da izdvojim samo nekoliko za ovaj tekst. Tu su na primer Filmski susreti na Letnjoj pozornici, takođe tokom avgusta, zatim Urban Fest (Međunarodni festival studentskih pozorišta), koji se početkom septembra održava u dvorištu Banovine, a na istoj se lokaciji u septembru takođe dešava i Festival zanatskog piva koji ima za cilj promociju craft pivarstva i predstavljanje mini i micro pivara i njihovih proizvoda, uz dodatak bavarskih kobasica i bogatog muzičkog programa.
Nišlije se veoma ponose i Internacionalnim horskim svečanostima, koje se, takođe na Letnjoj pozornici održavaju svake druge godine, ali za tu manifestaciju moraćete da sačekate 2024. A Nišavski kej je leti prepun mladih, milina je proći i sesti na klupicu ili na beton pored reke i usput slučajno saznati gde u gradu mogu da se pojedu najbolje pljeke (ako niste sigurni šta da izaberete od predloga pod 2.), na koji koncert ili svirku otići, itd. Na kraju, ako kojim slučajem uspete da dođete do karte za mjuzikl “Neki to vole vruće” u niškom Narodnom pozorištu (premijerno prikazan u januaru 2022.), ne propuštajte ni za živu glavu.
5. INICIJATIVE USMERENE NA MLADE
Da li ste znali da u Nišu postoji “Džedajski pokret”? Sila je sa njima jaka jer se bave inicijativama sa ciljem osnaživanja mladih, od humanitarnih akcija, preko sportskih aktivnosti pa sve do mentorskih programa, a kruna njihovih aktivnosti obeležava se svake godine okupljanjem pod nazivom Džedajkon - ovo je najveća konvencija POP kulture u jugoistočnoj Srbiji, na kojoj možete da pronađete brojne fanove svih mogućih fandoma – od naučne i epske fantastike do animea, filmova, serija, video igara, knjiga, stripova… Tu je još i Udruženje građana “MEDD” (nemaju veze s medom), koje je nastalo kao rezultat incijative nekolicine muzičara koji su u nedostatku prostora za koncerte u Nišu osmislili „Ei letnji klub“ festival sa ciljem osnaživanja i podsticanja alternativne kulture u Nišu, pre svega kroz koncerte i izdavaštvo. Meddovci su prošle godine organizovali muzička dešavanja u krugu bivše Elektronske industrije, kao i Takeover festival u kultnom niškom klubu Feedback, a o našoj saradnji s njima kroz “Legacy” projekat, moći ćete više da saznate u nekom narednom tekstu.
Tu su i sjajni mladi ljudi iz udruženja pod nazivom “Shtek house” koje se bavi unapređenjem života mladih, podrškom u realizaciji njihovih ideja, kao i spajanjem edukativne, kulturne, ekološke, stvaralačke i komercijalne aktivnosti, i to kroz organizaciju izložbi, predavanja, radionica, promocija, koncerata i edukativnih programa. I mogla bih ovako unedogled pa ću sada stati, ali ne bi ipak bilo fer da ne pomenem i Lokalnu fondaciju Niš, organizaciju nauci.me, SICEF (Studentski inovacioni centar Elektronskog fakulteta u Nišu), Lokalnu BEST grupu Niš, kao i lokalnu nišku AISEC kancelariju, Nevladinu organizaciju OUT (Omladinsko umetnički tim), PRLMNT, nišku Urbanu gerilu, Klub društvenih igara "Geek House" itd, itd….
Za kraj ovog teksta, ne preostaje mi ništa drugo nego da zaključim kako je, uz sve ove gore navedene blagodeti, Niš savršeno mesto za život i zbog svoje jedinstvene geografske pozicije (pljuc do mora, pljuc do planine, pljuc do aerodroma sa gomilom direktnih letova za pregršt destinacija), a da ne pominjem da u Nišu postoji preko 150 IT kompanija (uključujući i našu), što je znak neverovatnog tehnološkog potencijala koji ovaj grad ima, čemu značajno doprinose i veoma kvalitetne obrazovne institucije u gradu.
A u nekom sledećem blog postu, pisaćemo malo o tome na koji način Ingsoftware nastoji da doprinese re-pozicioniranju Niša kao jednog od najvećih centara elektronike i inženjerstva u našoj zemlji (i šire), kao što je to nekada bilo u Ei Niš vremenima.
